Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

292

љака и цигана, као и од војника. То је оставило тежак и мучан утисак, утисак расула“. г

А кад је наступила ноћ, ситуација се још више погоршала. „Настало је опште расуло“, вели командант 12 пука. „Ноћас се револверима одржавало људство на окупу, али распоређени на положају на великом простору одлазили су појединци, па чак и цела стражарећа оделења, патроле и све оно што није било непосредно код официра. Ноћас су побегли чак и болничари са превијалишта, стални пратиоци пуковске заставе — поднаредник са два редова. Коморџије бојне коморе оставили муницију, појахали ноћас коње и отишли кућама. На једног наредника, који је задржавао неке који су пошли у бегство, пуцано је.

„Команданти писмено извештавају да је немогуће више са овим људством рачунати на какву борбу, јер је све несигурно... Официрске патроле послао сам за прикупљање и држим да ће бити неки број војника који су као заостали отишли друмом, али како су сви војници са ове територије, то сумњам да ће се где прикупити. Све репресивне мере употребљаване су и употребљаваће се. Преки суд радиће према вашем наређењу које сам ноћас добио.

„Сада, у 8 часова, на положају код овога пука било је укупно официра, подофицира и војника 610, нерачунајући трупну и један део бојне коморе. Са овом снагом, са овако палим моралом не могу на положају дати какав отпор и нужно би било повући се дубље те да се јединице прикупе, уреде, стање проконтролише, изврши ново разбројавање — иначе овако растурени по положајима а у близини самих њихових кућа, нећемо моћи ништа учинити...

„Да до оваквог стања дође, поред мога ранијег извештавања, мислим да је највише имао утицаја додир Крушевца, где су војници видели да је све напуштено, да је ту довучено из Србије што је још имало материјала и да се сад то ту без реда разноси, упропашћује и непријатељу оставља. Ноћас гледају где се Обилићево — наша једина барутана пали. У Крушевцу сазнали су да су чиновници примили плату за месец новембар и децембар и разрешени дужности. Сви су железничари упућени да иду пред војском ка Митровици и од њих је неко пустио глас да иду у Италију, и онда ми команданти саопштавају: дасу чули од војника да мисле да ће и они бити упућени тамо. Све то, у вези са тим што су код својих кућа, учинило је да се овако нагло распу...“: А тако и командант Одбране Београда вели да „уништавање великих магацина и слагалишта уливају војницима безнадежно стање“,“

' 12 пук 1 позива ОБр. 1382 од 5 новембра. 2 12 пук ОБр, 1386 од 6 новембра. 8 Одбрана Београда ОБр. 4996 од 8 новембра.