Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

293

Од овога времена настају бекства и у артилерији.!

Ово стање није се поправило ни у току даљега повлачења. Стигло се до Јанкове Клисуре. Село Мајдево постигла је судбина Крушевца. После боја код Мајдева и Блаца, дивизија је продужила за Преполац. Да се не би ови жалосни догађаји поновили и приликом пролаза кроз Куршумлију, командант Одбране Београда наредио је да се на лицу места стреља сваки војник који буде ухваћен у пљачци или прикривен. Поводом овога, командант дивизије издао је потребно наређење и оставио командира жандармериског одреда, са 30 жандарма, да одржава ред и да напусти варош тек пошто удаљи све наше војнике и пошто прође и последња јединица.

Тако је дивизија стигла на Преполац, на стару границу Србије, пре 1912. Овде се задржала од 16 до 20 новембра. То

је тешко деловало на људе. Они су се налазили на прекретници, на искушењу. Са болом у души и очима пуним суза, они су упирали последње погледе на Шумадију, да би, можда, још једном угледали своје сеоце, своју кућицу и у њој миле и драге. И та осећања вукла су их тамо. Тешко је било да одоле искушењу, иако су знали да непријатељ купи све способно мушко становништво и одводи у ропство.“ — А назад > — „При погледу на голе косе и поља нове Србије, покривене снегом, сиромашне и исцрпене, с оваквим стањем код трупа, уз извештаје који се поверљиво достављају да ће многи

' Тако: 6 новембра побегло је 45 војника, 8 новембра 31, 9 новембра 26, 10 новембра 29, 13 новембра 28, 15 новембра 31, 20 новембра 28, 21 новембра 15, 22 новембра 68 и 23 новембра 27 војника. Свегаје до овога дана побегло 328 војника, од којих 157 послужиоца, 162 возара и 9 коморџија. # О томе је 8 новембра капетан Јосимовић забележио: „Код куће попа Минића у Мајдеву било је као на вашару... Његови подруми, вајати и све одаје пуне свега и свачега, сваковрсне хране и других потреба, биле су плен коморџија који су чекали на ред да уђу у Јанкову Клисуру, која је била закрчена. Вино и ракија разносила се кантама. Све коморџије пијане“. А у извештају команданта 19 пука ОБр. 2438 од 9 новембра пише: „10. пук Ш позива расут по путу, без и једног официра, мртав пијан лежи и поред пута и по путу. Мало трезнији пуцају и шенлуче да је ово ужасно расуло немогуће описати. Поред пута леже расути неколико стотина војника. Учинио сам све да се расуло уклони са пута поред положаја“. Даље је командант наставио: „Са револвером у руци морао сам пијане масе истеривати из подрума, из куће, тавана и осталих зграда попа Минића. Жалосна је појава да сада официри мисле само о своме комодитету а неи о својој дужности“. Било је ту војника из разних пукова.

% Шумадиска дивизија ОБр. 5105 од 15 новембра.

4 Командант 19 пука у свом извештају ОБр. 2438 од 9 новембра вели да га је његов командант 2 батаљона известио да му се вратио из ропства један поднаредник са једним редовом, који су се предали код с. Медвеђе. Они су изјавили „да испред непријлтељске пешадије наступају патроле састављене од Срба и Хрвата. Они су се предали једном нареднику Србину из Руме, који им је казао да се по Србији купе сви војни бегунци способни за борбу ишаљу у Галицију. Патроле по селу воде кметови, који ове купе, а кметове вешају ако кога сакрију“.