Svet

DAFINA MILANOVIĆ DANAS POSEDUJE 3 LUKSUZNE VILE, 47 STANOVA, 20 APARTMANA NA ZLATIBORU I KOPAONIKU: SVE SKUPA VREDNO 7,5 MILIONA DEM!

Dragan Radić

lučajno ili nalueruo, tek radna grupa Narodne banke Jugoslavije na čelu sa guvernerom dr Dragoslavom Avramovičem obelodanila je lačno na prvu godišnjicu od starta programa monetarne rekonstrukcije da ima mogučnosti za pokretanje procesa revitalizacije "Dafiment kompleksa". Tako je 24. januara 1994. godine Avramovič "übacio u igru” novi dinar po ugledu na sličan potez sovjetskih vlasti nakon Oktobarske revolucije. To "ekonomsko čudo" uspelo je da preživi više od tri dana, a novi dinar se i danas. doduše sa promenIjivim uspehom, održava. Odluka o revitalizaciji "Dafiment banke", po svim svojim kriterijumima, takođe spada u domen čuda i veliko je pitanje hoče li Avramovič i ovoga

—1 '

,nn;i uspcti. Be/ ob/ira n;i sw 0110 što se /na o poslovauju najveće pri\atue banke ua Balkauu armija štediša Dafine Milanović je odluku centraine banke doćekala kao poslednju trunku spasa i nade da će uspeti da se do'mogne bar dela uloženog novca, uglavnom deviza. Njihovi pogledi usmereni su sada u "čudotvorca” Avramovića kome će sreća ovoga puta biti još potrebuija nego kada je uvodio novi dinar u opticaj. Da bi sve dobilo što ozbiljniji prizvuk radna grupa zadužena za rešenje Dafnnent problema pozvala se i na izveštaj nezavisne međunarodne revizorske firme "Deloitte anđ Touche" koja je došla do zaključka da je praktično moguće sanirati sve ono što je gospođa Milanović sa svojim ''stručnim" rukovodstvom uspela da uprska i zabrIja. "Vruć krompir" ustupljen je, međutim, Ekonomskom institutu koji je zadužen da do 31. marta ove godine sačini projekat sa mogućim rešenjima za isplatu potraživanja štediša ove banke, To, narodski rečeno, znači da Dafma Milanović više neće ni biti vlasnica te banke, što je sasvim i logično ako se ima u vidu Sta je do sada uspela da uradi sa tuđim parama. Transformacijom će se, naime, Dafiment banka pretvoriti u nekakav Investicioni fond čiji će vlasnici biti štediše, a na taj fond će preueti i sva prava i potraživanja bivše "Dafiment banke". Uz sve to postoji i namera da se formira i Savet koji će raditi na čitavom projektu, a u njemu će biti i predstavnici centraine banke, Savezne vlade, grada Beograda, Dafiment banke, štediša i Ekonomskog instituta u Beogradu. Na papiru sve ovo. zvuči toliko lepo da se odmah može naslutiti koliko je preambiciozno očekivati da se reše postojeći problemi i da "Dafnnent banka" ponovo stane na svoje noge. One su, medicinski rečeno, davno amputirane i "Dafiment" je već više od godinu i po

Nakon stava Ma?odne banke lugosiavije da žma mogiićnosli za revitalizaožjii Oagiment banke ,B S¥@t" olkriva manje poznate detalje čz bliske prošloslž koji na najbolli naćin ukazuju na umešanosl države u veliku pljačku građana kojž su olakšami za bar milijardu maraka, alč i podatke iz kožžh pročzilazč da:

dtuia uepokretni holesnik sa inaliiu izgiediiiui ua ozdra\ljenje. Jcdino može da raćuna na nekakve proteze koje će omogućiti kakav-takav hod, ali ta banka više uikada neće "trčati” finansijskim tržištem kao što je to bilo nekada, u, za pojedince, "stara dobra vremena". OSNOVALA BANKU BEZ JEDNOG DINARA Prevarenim i ojađenim štedišama sada ostaje samo da čekaju i da vide ko će koga probosti na kraju balade. Već sada, međutim, ima indicija koje upućuju na zaključak da nema baš mnogo razloga ni za pesimistički, a kamoli umereni optimizam. Krajem januara i početkom februara ove godine nekoliko beogradskih, državnih banaka, a među njima i one najveće poput "Invest banke" i "Beobanke", obustavile su i isplatu stare devizne štednje u tnesečnoj kvoti od 30 dinara. To je najbolji pokazatelj kako se i država i njene banke odnose prema staroj deviznoj štednji koja je, takva kakva je, mnogo "sigumija" od novca uloženog kod "bankarskog genija" Dafine Milanović. Upućeni u sve ono što se dešavalo sa "Dafiment bankom” tvrde da ima još sijaset drugih telja koji će zadati mnogo glavoboIje onima koji su rešili da se uhvate u koštac sa "Dafiment" problemom; To je nedavno priznao i aktuelni savezni ministar unutrašnjih poslova i predsednik Anketnog odbora koji je Skupština Jugoslavije i oformila da ispita i utvrdi sve relevantne činjenice vezane i za "Dafiment banku”. Vukašin Jokanović je, naime, jasno naglasio da su poslovne knjige Dafme Milanović vođene totalno neslručno, a da sve bude još gore konstatovano je i da su "pojedinci" novac dobijali na ruke bez ikakvih papira i kontrolisanog traga da su oni uopšte ikada i uložili odredenu svotu deviza kod Dafine Milanović. Jokanović tako-

(lc ivrdi ic Aiikeiiii ocibo; došao i clo nekiii konkretuih iincna, aIJ jc dogovor da se ona ne obelodanjuju jer "ne sniemo da se igramo sa bilo čijim ugledom, ako to do čega smo došli zaista ne verifikujemo''. Svi ti materijali i podaci su prema Jokanovičevim rečima prosleđivani na pravu adresu, nadležnim organima da bi se sve to ispitalo i kasnije, nakon provere, prezentiralo javnosti, a da bi se protiv onih koji su se ogrešili podnele krivične prijave. Do sada, međutim, ništa od toga nije urađeno, bez obzira što je Jokanovič u međuvremenu izabran i za saveznog ministra unutrašnjih poslova. Kada to čelnora čoveku saveznog MUP-a nije pošlo za rukom, pitaju se oštećene štediše, a kome če? U sveopštem haosu koji je karakterisao rad banke gospođe Milanovič, nekada nazivane "srpskom majkom", a sada sve češće "srpskom mačehom", neke činjenice su, ipak, utvrđene. Mnoge od njih zaslužuju i posebno mesto u Riplijevoj rubrici "verovali ili ne". No, pođimo redom. Nedvosmisleno je, pre svega, utvrđeno da je Dafina Milanovič osnovala sopstvenu banku bez i jednog dinara, a cenzus od 10 osnivača jurila je više od pola godine nakon što je dobila potrebne dozvole za rad od narodnih banaka Srbije i Jugoslavije. Iz obimne dokumentacije jasno je da je Savet guvernera NBJ 19, septembra 1991. "ocenio da su ispunjeni uslovi za saniranje banke", a Narodna banka Srbije joj je 18. oktobra iste godine velikodušno podarila i dozvolu, odnosno ovlašćenje za obavljanje devizno-valutnih poslova u Jugoslaviji. Naknadnom kontrolom je, međutim, utvrđeno da 9. novembra 1991. godine, kada je "Dafiment banka" i zvanično registrovana, u osnivačkom fondu nije bilo ničega. Stanje tog fonda bilo je - nula, ustanovili su kontrolori NBJ. Dafina Milanovič je novac u osnivački

fond pooela da uplačuje lek 1. novciubra, odnosno kada jc počcla od lakovernih gradana da uzima devize i dinare, a cenzus od tadašnjih 35 miliona dinara ispunila je tek 19. decembra, dakle skoro mesec i po dana od kako je otvorila svoje šaltere!? Još čudnije je što je banka bez ikakvih problema otvorila i žiro-račun 29. oktobra, a da ua njemu, odnosno u osnivačkom foudu, nije bilo ni dinara. Sto se tiče potrebnog broja od najmanje 10 osnivača da bi se banka uopšte i mogla registrovati i početi sa radom, tu "kvotu" Dafina je ispunila tek 16. marta naredne godine. Skoro pola godine gospođa Milanovič je "vijala" osnivače svoje banke. KELMAN NIKAD SVOJ DEO NIJE LIPLATIO U takvim okolnostima svako, znači, može osnovati banku. Dovoljno je da na vratima svoje garaže ili šupe istakne natpis "banka", da ponudi primamljive kamate i biznis može da počne. To je moguče zaista samo kod nas i nigde više u svetu. Več tada je bilo lako naslutiti kako če se "Dafiment" "bajka" okončati. To nije bilo jasno samo onima kojima su previsoke kamate potpuno zamaglile svako racionalno razmišljanje. Kako niko od njili nije pomislio, ako je Dafina tako pametna zašto joj isti posao nisu poverili i Japanci koji ne znaju šta če sa parama? Odgovor na ovo pitanje može biti samo jedan - Ijudi su pomislili da je sve legalno, da država sve kontroliše kao što je i morala i da rizika i nema. Ljudi su pogrešili samo zato što su verovali - i Dafini i državi. Kada je shvatila da je pogrešila što je Dafini omogučila rad Komisija NBJ za izdavanje dozvola predložila je Savetu guvemera da 8. aprila poništi ranije datu dozvolu "Dafiment banci", što je Savet i

učiuio i o tome obavestio "Privred ni sud" u Beogradu i 'Viši privredui sud” Srbije. kao i savezni i republički MUP. SDK Srbije i Jugoslavije i Savezni devizni inspektorat od kojih je zatraženo da izvrše kontrolu poslovanja "Dafinieut banke" i "Dafiment preduzeća" i "preduzmu mere iz svoje uadležnosti kako bi se sprečile pojave koje bi mogle ugroziti iuterese štediša i drugih komitenata". Tada je nastala halabuka, javnost se uskomešala jer je veđ isuviše veliki broj Ijudi bio uvučen. Koliko su u čitavoj ovoj aferi bili ažurai prav- • sudni organi svedoči I jedan podatak po kome je Savezni sud tek 27. januara 1993. godine, osam meseci naknadno, potvrdio rešenje NBJ i odbio žalbu "Dafnnent banke" zbog uskraćivanja dozvole za rad. U međuvremenu Dafinaje, gotovo sigumo ne na svoju ruku jer to njoj zbog pravnog neznanja verovatno ne bi ni palo na pamet, zatražila od NBJ da joj izda dozvolu za rad fonnalno druge, a u suštini iste Dafiment banke - Mešovite banke DD čiji je osnivač i izvesni Izraelac, Izrael Kelman sa osnivačkim ulogom od 2,5 miliona maraka. I na taj zahtev NBJ je pozitivno odgovorila 27. maja 1992. tako da je pljačka mogla da se slobodno nastavi. Nova Dafinina banka upisana je u sudski registar 2. juna 1992. a samo dva dana kasnije dobija i sva moguća ovlašćenja za poslovanje sa inostranstvom. Ni u slučaju ’Teprize” sve nije moglo da prođe bez mnogih sumnjivih začkoljica i nedorečenosti. Formalno Dafinin kompanjon nikada nije ni uplatio svoj deo osnivačkog uloga. Dafina je uplatu strane firme "Raune interaational LTD." kod LHB banke u Frankfurtu prikazala kao Keknanov osnivački ulog od dva i po miliona rnaraka bez ikakvog dokaza koji bi te dve stvari MACTAVAIt MA CTP i»

ŠTA SAM IMALA I ŠTA MI JE OSTALO: Dafina Milanović

&vet 17. tebruar 1995

3