Svet

NE LJUTIM SE NA MIRU BOBIĆ ŠTO ME JE PONIZILA I POTCENILA. JA ZAISTA SHVATAM NEMOĆ LJUDI KOJI SE STALNO TRUDE DA BUDU DUHOBITI. ALI IM TO NE POLAZI ZA RUKOM!!!

Razgovarao: Predrag ppp"« B

MILOVAN ILIC MIHIMAKS. iedan nd najpopularnijih iugoslovenskin novinara i humorista. u razgovoru za "Svet" otkriva kako je upoznao flrkana. priča zbog čega ie hranio Sešelia i Vuka dok su bili u zarooni. oojašnjava kako se u Srbiji postaie akademik i tvrdi;

vi novman imaju podjednake šanse za uspeh, i kao i svi drugi Ijudi u svojim profesijama. Sta je potrebno da bi novinar ipak postao "više jednak" i da bi šansu iskoristio. govori Milovan Iliđ Minimaks. Njemu treba verovati, bez obzira koje boje čarape nosi i da li je to u dogovoru sa Kleopatrom, Dafinom Milanović ili nekim drugim. • Koje boje čarape nosite? Carape. obično. biram u skladu sa odelom. Naravno, ponekad to baš i nije u skladu a ponekad je u neskladu. • Pitam to, jer mi je Mirjana Bobič-Mojsilović u razgovoru za jedan beogradski časopis rekla da Vi svoje goste pitatc kakve boje čarape nose i da... ...I da su moje emisije "ništa". Ja to, do sada, zaista nikada nisam pitao, ali čak se ni ue Ijutim na tu damu. (Sada je osmi mart pa opraštam.) Ja znam kako izgleda nemoć Ijudi koji žele da budu stalno duhoviti, a ne polazi im to za nikom. Meni, na sreću, to uspeva, tako da vrlo dobro razumem njihovu želju. • Utisak je, ipak, da je gospođa Bobić htela da kaže kako ste Vi medijski atraktivni, bez obzira na pitanja koja postavIjate svojim gostima. Ona je rekla - to što je rekla. Ona je rekla da su moje emisije "ništa", ah da sam ja jaka iič-

nost koja skreće pažnju Ijudi tako da kod menc može da prođe i neki levi gost. Nisam baš siguran da je tako. Ja nisam baš mnogo sujetan, ali nju je nedavno demantovalo vreme dobio sam nagradu za satini "Radoje Domanović". Ta nagrada može da se shvati kao dokaz da se ja bavim i nekim humorom koji prevazilazi nivo pitanja o boji čarapa. Napisao sam, do sada, šest knjiga i pišem za razne novine, a da ne govorim o emisiji "Tup-tup", koju radim toliko godina i za koju sam dobio veliki broj raznih nagrada. Kada bih ja imao samo tu neku magnetsku privlačnost i šarm, teško da bih opstao tolike godine. Na taj šarm mogao bih da opstajem jedno vreme, ali ne kada bi mi emisije bile tako prazne. Da ponovim; gospođa Bobić ili Mojsilović je meni vrlo šarmantna dama i ja se ne Ijutim što me ponizila i potcenila. Mogla je da kaže kako te emisije nisu ništa naročito, a ja se, za razliku od mnogih mojih kolega, ni ne trudim da one budu

nešto naročito. Ja razumem te koji se tmde da budu duhoviti, pametni, dobro informisani, ali znam da je najteže uraditi nešto za što če svako da kaže: Pa to bih mogao i ja. to je jednostavno i sasvim obično. • Možete li da procenite koliko su Vašem uspehu doprineli atraktivni gosti koje dovodite u svoje emisije, a koliko Vaša lična sposobnost? Svi imaju jednake šanse. Nemam ja ništa atraktivnije goste nego što ih imaju i drugi. Svaki voditelj ima šansu da ima jednako atraktivne goste, ali možda neko ne može da dođe do njih ili oni sa nekima neće da razgovaraju, ah šanse su nam svima iste. Svima nam stoje na raspolaganju i Sioba Milošević, Slobina žena i Slobina deca. Na raspolaganju nam je i Jezda Vasiljević; doduše, malo je daleko. ali za prave novinare ništa nije daleko, kao i Dafina Milanović. • DaFma Milanović nije daleko kao Jezda. Kako ste Vi stigli đo nje?

Ona je nedavno bila gost u mojoj emisiji na televiziji Pink a razgovarali smo i za Telegraf. Sad, što ona neće dmgima da daje intervjue, što je izabrala baš meue, to je verovatno rezultat nekog mog minulog rada. Novinari moraju da budu strpIjivi i da znaju da čekaju. Ja sam u Radio Beogradu zvanično zaposlen 35 godina. Pre toga sam objavljivao neke stvari, tako da ću kroz dve godine da proslavim 40 od objavljivanja prve humoreske u "Politici". Nije u pitanju crtica sa pijace već humoreska, dakle, književui rod. Tako sam i ja rešio da obeležim jubilarnu godinu rada na humoru i satiri, na radiju i televiziji. Dakle, potrebno je da čovek prethodno uradi neke stvari kako bi mogao da ima atraktivne sagovomike. Isto tako, ja sada ne bih mogao đa boksujem protiv Tajsona, ako on izađe iz zatvora. Da mu kažem; Ja sam Minimaks, ja bih hteo da se bijem s tobom. Covek bi me prvo pitao; Koga si do sada pobedio? Kada bi čuo da nisam do sada

iiikoga prebio, rekao bi mi da malo prošetam, pa da dođem za jedno dvadeset-trideset godina. U novinarstvu ja sam stekao dovoljo cenjeno i ime i dovoljau renome da mogu sebi obezbediti dovoljno atraktivne sagovornike. Ljudi su se uverili da nisam lažov, prevarant i da sam korektan. • Da li je Vaša korektnost i sklonost ka istini i pravdi bila dovoljna preporuka za Arkana? On je baš u Vašim emisijama otvaro srce i otkrivao najintimnije i spektakularne vesti? Ne znam zašto se on odlučio da me počasti takvim svojim nastupima. Saradnju s njim nisam počeo mnogo slavno. Pravio sam neke viceve na njegov račun, tako da sam jednog dana dobio poruku da se javim u kabinet poslaniku Ražnatoviču. Tada je on još bio poslanik u Republičkoj skupštini. Došao sam kući na ručak, pročitao pomku i - zamislio se. Nije mnogo prijatno, iako ja nisam mnogo plašljiv čovek, kada se

dobije takva poruka od takvog čoveka. • Jeste li zvali miliciju? Ne, jednostavno sam nazvao čoveka da vidim o čemu je reč. On mi je rekao da je primetio kako ja na radiju i na televiziji pravim \t!o neukusne viceve na njegov račuu. Rekao sam mu; "Nemoguće je da bih ja tako radio. Na ovim prostorima još nije rođen čovek koji bi imao toliko drskosti i hrabrosti da pravi neukusne viceve na Vaš račun. Ja sam pravio viceve, ali oni nisu bili neukusni i uvredljivi. Moji vicevi su sasvim normalni, korektni i na određenom nivou koji nije uvredljiv, ali ako vi smatrate da sam Vas uvredio. neću više da pravim viceve na Vaš račun. i gotovo! Ja ne pravim viceve na račun onoga ko se Ijuti." • Nije Vam pretio? Mene je to iznenadilo pošto o njemu kmže glasine da je on čovek koji takve stvari rešavn na sasvim drugačiji način, da ne upotrebljava telefon već neke dmge aparate.

A MIKA l;i jKU : , , ./(, L ,

24

17. mart 1995. j Svet