Svet

MASTAVAK SA STR. 9. apsolutnu većinu tako da su nmogi zakoni izglasani glasovima drugih poslanićkih klubova. nezavisnili političkih ličnosti a tako će biti i übuduće. To, međutim, nije nikakva slabost opozicije već, naprotiv, jer takvo ponašanje vodi jačanju jedne zajedničke svesti da je važno da federalni parlament nastavi svoju zakonodavnu aktivnost. Cini mi se da je sve vise stranaka koje upravo daju prednost takvom ponašanju, a ne opstrukciji rada Skupštine, izazivanju paralize što sve, na kraju, može da dovede i do parlamentame krize. PORED TAKVE OPOZICIJE VLAST SE NE MORA PLAŠITI ZA svoji: SUDBINU • Da li je, po Vašem mišIjenju, poslanicima SRS "Nikola Pašić" mesto u Skupštini jer ta stranka nije ni postojala u vreme održavanja saveznih izbora, pa samim tim na njima nije ni učestvovala? Svi poslanici su poslanici sve dok ne nastupi neki razlog za prestanak njihovogj poslaničkog mandata. U konkretnom slučaju svi članovi poslaničkog kluba SRS "Nikola Pašić" su savezni poslanici sve dok Veće građana ne izglasa drugačiju odluku. Prema tome tu nema ništa spomo. Svi zahtevi za njihov opoziv proističu iz Ijutnje njihovog bivšeg poslaničkog klu-ba zbog toga što su ih oni napustili jer se nisu slagali sa poiitikom lidera radikaia Vojislava Sešelja.

« U prilog svog zahteva da se "pašićevcima" oduzmu mandati Šešelj navodi primer 11 poslanika Deposa, takozvanu "Rakitićevu grupu" koja je takođe otkazala poslušnost nekadašnjem lideru Vuku Draškoviću na čiji je zahtev ta grupa poslanika i climinisana iz parlamenta, a njihova mcsta popunili su novi poslanici SPO-a. Postoji li paralcla između "pašićevaca" i "rakitićevaca"? Isto je bilo i u slučaju Deposa. Njihov mandat prestao je tek kada je Veće građana konstatovalo tu činjenicu jer Veće građana ima nadležnost da o tome odlučuje. Veće, međutim, još uvek nije donelo odluku o prestanku mandata poslanicima SRS "Nikola Pašić" i za nas'je ta odluka relevantna sve dok se ne odluči drugačije. • Kakvo je Vaše lično mišIjenje o liderima četri najveće opozicione stranke: Vuku Draškoviću, Vojislavu Šešelju, Zoranu Đinđiću i Vojislavu Koštunici? Za sve njih zajedno važi parola koju ja često navodim. da vlasl koja ima takvu opoziciju nema razloga da brine za svoju budućnost. Svi su oni takve političke ličnosti koje često iz svog političkog profiterstva menjaju mišljenje, ne ponašaju se unutar svojih stranaka demokratski, veoma česte sn smene rukovodstva, istaknuti pojedinci ih napuštaju i übeđen sam da oni ne predstavljaju budućnost parlamentarizma i višestranačkog života u Srbiji. Sa dmge straue većina stranaka na čijem ćelu su ti lideri pred-

stavljaju ratnu opciju i sada su u koaliciji iako su najviše ružnih i najpogrdnijih reči upravo izrekli na raeđusobni račun. To dovoljno govori o njihovim ličnostima, čvrstini njihovog političkog karaktera, ali i o bududnosti eventualne vladavine jedne takve koalicije. ukoliko bi ona kojim nesretnim slučajem došla na vlast. Ali, pozicija SPS u ovom trenutku je veoma stabilna, iza nas je godina uspešnog vladanja socijalista i na međunarodnom i na unutrašnjem, ekonomskom planu. Prošla godina bila je godina stabilne vladavine SPS-a koju predstavnici navedenih stranaka nemaju šanse da ugroze. Uostalom, konačnu odluku o tome daće narod kao jedini sudija u političldm stvarima, a ta volja naroda je poslednjih godina i presudila liderima koje ste naveli. MOJE PRUATELJSTVO SA CECOM SEŽE JOŠ IZ RODNE ŽITORAĐE • Za mnoge je bilo iznenađenje što ste prisustvovali svadbi Željka Ražnatovića Arkana i Cece Veličković, a ncki čak prcdviđaju da čete možda zbog toga snositi i političku odgovornost u sv'ojoj stranci? To nije nikakvo iznenađenje jer se Ceca Veličković i ja pozgajcrno više od 20 godma jer smo iz istog mesta, iz Zitorađe, a stari je srpski običaj da se u porodićnun slavljima i žalostima zaboravljaju sve međusobne razlike. sva neprijateljstva, političke podele. L. ovoj zemlji nikaks’i saveti nekih politićkih strauaka, kao što je ua primer SPO izdao saopštenje. ili neki

šizofrenični lideri, neče Ijudima određivati kako če voditi svoj privatni život niti de se iz političkih razloga prekidati neka dugogodišnja prijateljstva. Sigumo je da moj boravak na svadbi nije imao politički karakter, ved je to bila privatna poseta kao izraz dugogodišnjeg prijateljstva između Cece i mene. Mnogi od političkih lidera koji su zbog toga mene javno napali, želedi na taj način da überu neki politički poen, verovatno i ne znaju da smo Ceca i ja zemljaci, a na osnovu mog boravka na svadbi neki su čak izvukli zaključak o nekoj mojoj umešanosti u kriminal. Njima poručujem da živim u službenom stanu od 25 kvadrata, a svi lideri koji mene napadaju žive u velikim kućama i kupuju još veče kuče i stanove. To je ta cena njihovog navodnog patriotizma i zalaganja za neku navodno srpsku stvar. Bilo bi im bolje da \’iše pažnje posvete svom životu nego da određuju ko de gde u ovoj zemlji i na koja slavlja idi. Nisam shvatio da sam obavezan da tim liderima govorim na koje du sve mamfestacije idi. Bio sam i na Mesamu, na proslavi Sportskog dmštva "Crvena zvezda", a pošto ih o tome nisam obavestio koristira se ovom pnlikom da to učinim i da im se izvinim što ih nisam na vreme obavestio o svojim aktivuostima. A što se tiče nekih odgovomosti po političku funfcciju koju imam u SPS-u, moja partija je demokratska pailija koja se sigtirao ne bavi takvim intrigama i tračevima. Uz sve to, mje mi jasno ni zašto sam, kada je

među 600 gostiju bilo i pripadnika rukovodstva drugih političkih stranaka, baš ja izabran da budem primer za neke traćeve i manipulacije. Očigledno je da mnogiin liderima opozicije smetam i da bi mnogi od njih želeli da me nema u rukovodstvu SPS-a, Na njihovu žalost, bez obzira da li ću biti ua uekoj funkciji ili ne, ja ću se sigurno još dugo zadržati u politici, na ovaj ili onaj način, i sigumo će u meni još dugo, dugo imati političkog protivnika. • Kada će FK "Palilulac" čiji ste prcdsednik osvojiti titulu prvaka ili bar pobediti u Kupu Jugoslavije? Sto se tiče Kupa to će možda biti brzo jer tu nije bitan rang u kojem se neki klub takmiči. A ka'da je reč o prvenstvu, treba reći da se FK "Palilulac” trenutno takmiči u Beogradskoj zoni, to je četvrta liga, ali očekujem da ćemo ove godine osvojiti prvo mesto u toj ligi i da ćemo žuraim, žumim koracima doći do prve savezne lige. Lane smo proslavili 70 godina postojanja kluba, to je jedan od klubova sa najstarijom tradicijom i sve rezultate će ostvarivati na terenu, za razliku od dmgih koji većinu svojih poslova završavaju van fudbalskog terena. Kod nas će biti obmuto. Ovo je ; dokaz da političari mogu ponekad da odu da budu predsednici i u nekim manjim, nižerazrednim, amaterskim klubovima za razliku od sećine onih koji uglavuom idu u velike. pr\oligaške klubove. Moja ideja je oduvek bila da nešto stvorim. a ne da dođern na sotovo.

SVE SMO IZMISLILI

Piše: Praško Bedcp

Nek nestane raznci gada Iz niog milog Novog Sada. Neka bude svelo, ndo Kao što je negda hio. Jovan Jovanović Zmaj, ISB9. SAD ILi SAO Kao što i divlje patke. na proputovanju, zaslavši za tren u krošnjama Futoškog parka, znaju, u Novona Sadu. toj preslonici vaskolikih naših ponašanja i privida, bezmalo niko nije rođen. Jedan moj prijatelj prebrojao je, na prošlogodišnjem dodeljivanju Okiobarskih nagrada i Novembarskih povelja, u svečanoj dvorani magistrata. među mnogobrojnim zvanicama jedva sedmoro Novosađana. I jedva jednog Novosađana među desetoro dobitnika uglednih priznanja. Ne mari. Tako treba. Ali, one divlje patke će ini odmah pomoći, niko ni od žnamenitih srpskili pisaca nije rođen ovde. Sem ovih slavnih, nezaobilaznih imena:

Jovan Jovanoviđ Zniaj, u Zlatnoj gredi: Mira Alečković, u zasenjenoj, lirskoj ulici Lukijana Musickog: uapokon Miodrag Pavlovič, najveći živi klasik moderne srpske [iesme, u ulici C;ira Dušana, nalik na modernu aveniju. Valjalo bi istražiti reference ovih autora, u oduosu na tzv. uovosadsku geografiju duha. Koliko ja pamtim, Zmaj je, u pesmi, dakako prigodnoj„ napisanoj (xivodom uvođenja kanalizacije u Novi Sad (1889), napisao jednu strofu koja. itekako, niože da i dan današnji ima značenje ekološko, pametno, vitopereno. Zmaj je geuije. Novi Sad je, međutim, grad za osvajače. Osvojio ga je, legendarno, Miroslav Antič koji. dakako. nikada nije umro. Ziv pesnik. Neuporedivo ppletniji od svojih epigona koji se. zupčevski smušeno; motaju oko njegovog uzglavlja. Antić je obnovio senlibilitet prečauskog srpskog duha raskošno, u karnerima autentične govorljivosti. Nije slučajno što ga se i dan današnji plaše bivši. ministri (Gordić), naši tužni uroši, ah nejaki (Petrović). naši melenački diletanti (Popovj, naše unjkave tribine (Ivkov), naša prizemnost. Koliko ja čitam i vidira, ni do danas Letopis Matice srpske nije objavio ni vest, ni nekrolog o MJkinoj smrti. A Antić. poučno je podsetiti te amatere duha, beznačajao ogrezle u sopstveuu laž. značajni naš pesnik. umro je 24. juna 1986. Davno? Nikako. Antić je živ. A malogradanski

šljam koji, još uvek. hoda novosadskim ulicama. nikada i nije živeo ni disao punim plućima. Zaboravlja se da Sad, u imenu Novog Sada, svak;iko označava bašlu. A sa gadovima je već i inače onako kako je nagoveštavao, pa pomalo i naređivao Zmaj. Nek ncstane razna gada iz mog milog Novog Sada. I to smo sredili. MILOŠ K DANILO Dva moja prijatelja. ovih veselničkih ali i turobnih naših dana, svakako su nas, veoma, obradovala. Igor Mirović je dobio Miloša, Bane Krstić - Danila. Tako su se. igrom Slučaja. koji jc. i u rukopisu Cmjanskog, ispisivan velikim slovom. Milos i Danilo srcli, bez sunje, na onoj unapred izgužvanoj, i jedino čitanoj slranici lokalnog našeg žurnala. Miioš, vclika određenost. dugoročno planiranje, veština života među otomanskim i drugim zverima. Danilo, ualik na samu umnost. svakako naišao iz Njegoša, ali i iz bogate erudicije budimskog vladike. Dve obale. Voleo bih da su zanavek sjedinjene. U pameti i čojstvu. ' "... ' BAROK Pre neki dan, u beogradsko kišno prepodne. razgovarali smo Dejan Medaković i ja o srpskom baroku. Nezaboravno. No. ja i danas postavljam jednostavno pitanje, I nije izazovno, već očajničko. Da li je zaista nioguće da je jedan velikodostojnik darodavno izjavio, sas\im, sasvim bradato, kako Vukovar treba obuoviti u srpsko vizantijskorn stilu? Ovako raztnišljam, i sad: Južni Sloveni su, bez sumnje, imali jedaii od svojih najbitnijih, vitalnih trenulaka onda kada su svoje umome noge zagnjunli u toplo more. Ono isto koje talasa bar dve civilizacije. grčku i rimsku. Drugi skupocen trenutak je otiaj koji im se desio kada su, uvek sa juga, ka imigracionoj zavetnoj imenici. severu, još u vreme despota Stefana Lazarevića. stigli u samo cvropsko središte. Velika dešavanja, nepxirecivo uticajni događaji. E, sad, onom nasem poslovičnom neznanju, zatamnjenom duhu, i osvetničkoj miopiji kanđasmetaL gospodin koji se, već odavno, zove Srpski Barok. Prepoznatvlji. drukčiji. magičan. A možda to uas neko i zajebava. SRBINOVIĆ Pesme Vere Srbinović, na tako udaljeniin. tajanstvenim tačkama naših atlasa i naših biografija, poseduju ispovednu poverljivost. kao specifičnu i nezaobilaznu vlastitost. Kao u ranoj knjizi Nczaključane kapijc (1961'i. tako i danas (Otvaram prozor, KOV. Vršac.

1994). Vera Srbinovič je svoju inlimnu kantilenu tisine i autentičuili doživljaja naših planetarnih i'istoriiskih pejzaža hegovala kao zaštitni Ttiak. U onoin smislu koji je u znaku Novalisa; San je zaštita. I tako. pišući i uzdišući naizgled tek za sebe. i za sopstveni dnevnik, svoje utiske i svoje uspomene. svoje zavičaje i svoje iluzije, Vera Srbinović je ostvarila naočitu geografiju dulta koja jednako mari za istorijsku vertikalu, kao i za putopisnu radoznalost. Ciui se da bi se toj i takvoj lirskoj radoznalosti jedva mogao pronaći adekvatniji naslov od ovog; Otvaram prozor. I kao što su sve pesme u dijalogu sa znanim i neznanim našim lirskiin iskaziraa u davnira danima, tako i taj naslov inspirativno traje sa Madćevim stihom: Otvorite prozor, nebo. Stvar komplementama, doživljena. . Eo.uzdano.znam da_biPetar Vujičić, nesumnjivo kultua ličnost uašeg vremena, zajedno sa mnom. kao urednik, potpisao pnu knjigu Vere Srbinović, za ediciju Prva knjiga Matice srpske, i koji, već više od godine dana, nije među nama, veoma voleo da čita. i da sluša, ove stihove o uespokoju, raspolućenim našim vremenima, ratovima, i izvesnoj nadi. A što se tiče nekoliko zavičaja Vere Srbinović (dugogodišnja joj je adresa; Hag), vaija napomenuti da, uprkos njenoj nego\'anoj strasti za saživljavaiijciu sa predeiom koji puca pred njora. nikada oije zanemarila ovaj, ovde, sa našiin znaraeujcm. i sa našim nebesima. I sa našim pticama, uostalom.

17. mart 1995. J Svet