Svet

Dalmaciji. Onda sani se snkobio s tini užasom života, a istodobno, brinući nc samo o svojoj novoj obitclji, ncgo i o Danilu i Luciji i o roditcljima. L tom sam trenutku bio sprcman na sve: biti kondukter. prodavač novina, konobar... lonako sam specijalist za šank." "Lenki su dosadili moji odlasci u Zagreb od kojih sam sc trijeznio pct dan i jedva jc đočckala da odemo u Euglesku". Tamo ga je pozvao Entoni Endrjus, glumac sa kojim se sprijateljio pre desetak godina na snimanju filma "Hanin rat" u Budimpešti, i predložio mu da kod njega ostanu "koliko hoće”. Ostali su nedelju dana, a onda ga je Vanesa Redgrejv pozvala da u Mančesteru, u prestižnom "Roval Exchange Theatry", zaigra u predstavi. U režiji Brahama Maieja sa potpuuo engleskom glumačkom postavom u predstavi "Smoke". Serbedžija je imao vatreno krštenje na engleskim pozorišnim daskama. Kritika ga je hvalila. "Guardian" je njegovu glumu uazvao "dominantnom". a dmgi su ga proglasavali "harizraatičnim. "fascinantnim"," zadivljujucim". Usledile su predstave sa Vanesom i Korinom Redgrejv, osnivačima Moving Teatra, a Radina supruga Lenka, diplomirani reditelj i nećakinja bolivijskog piedsednika, režirala je jednu Bila su to dragocena protesionalna iskustva i prilika da. kaže, biTO shvati kako je sve ovde novac. "Naravno, nema ni A od alkohoia, jer moraš biti u potpunoj kondiciji, a to podrazumijeva i bavljenjc športom, što ne rađim jer nemam društvo za haklanje, a grozno mi jc sam trčati okolo. Ja sam jedini izuzetak koji pijem deci vina prije predstave. No, šta je to za mene, a kod njih je i to nezamislivo! Ovdje zaista moraš postati Piter OTul da si možeš dati oduška i napiti sc kao čovjek. Inače te nema. Ali ja sam za njih stranac i mogu se baviti svojim životom i svojim navikama, tako da i daljc neću razočarati prijateije u Zagrebu. Poručite im da i daIjc uredno pijem." Svojom egzotikom u Londonu Rade drži i Sešir "borsalino", što mu ga je u uasleđe ostavio Miroslav Krleža. Dobio ga je dve godine posle njegove smrti. "Još za života pitao me što da mi ostavi kad umre. Rekao sam: šešir i dodao - da ga ponekad prošetam po Trgu Rcpublike. Eto, sad ga Scćem po Londonu." Ove sezoue Serbedžijine su pozorišiie ambicije veće nego prošie i sa već starim engleskim saradnicima piiprema nekoliko novih komada. U iondonskom Riversajd Studiju na Hamersmitu engleski glumci i Serbedžija igraće u predstavi "Oslobođenje Skoplja” koju će režirati Ljubiša Ristić. Svoje je prijatelje Rade jedva namolio da izađe iz predstave "Antonije i Kleopatra" jer se još ne usuđuje govoriti šeksphijanski engleski, a ima preraalo vremena da pripremi ulogu. Progovoriće njime ipak krajem godine kada

će u Roval Exchange Theatru igrati Otela u režiji Brahama Mareja. "To je za mene prava pozidja jcr Otelo jc zaista stranac". Početkora marta u Zagrebu i Dubrovniku sminaće za Sveđaue kratki igrani film, poetsku priču u kojoj, kaže. igiaa negativca - oficira bivše Jugoslavije. \'eselilo bi gn da u Londomi na-

pra\ i porodičnu predstavu, koju bi Lenka režirala, Lucija bi igrala učeuicu,’ a on profesora u Joneskovoj "Lekciji". Po svemu sudeći, dvadesetjednogodišnja Lucija pridmžićc-mii se na lon-

donskim pozorišnim daskama, a za dvadesettrogodišnjeg Dauila, studenta filozofije, uspeo da dobije stipendiju za željene studije režije u Americi. "Ne viđamo se koliko bismo žcljeli, no nema dana da ih ne nazovem. Možda da ohjasnim količinu moje nostalgije, moj telefonski račun zna doscći i 1000 funti za đva i pol mjeseca. Svi moji prijatelji se smiju i kažu: Ti radiš samo za telefon’". Na pragu pedesete, sa novora porodicom, novim stanom, u zemlji gde za svaki novi posao dobija radnu dozvolu, nominacijom za "Oskara" i šansom veliki interaacionalni proboj Serbedžija je opet na početku. Istovremeno, kaže, čini mu se da mu je profesionalna karijera završena. "Valjda zbog siline kojom sam igrao. Nemam ja višc te unutarnje ambicije da poštopoto moram nešto raditi. Jcdnom sam to napravio u zivotu i sad mi je svcjedno. Bez obzira na jezik ili vclićinu publike koja jc gledala moje predstave, ja sam zaista bio Hamlet, i to na najlepšoj pozornici na svijetu. Pravo da kažem, najsretniji sam s ove moje tri cure i još samo kad mi dođu Lucija i Danilo - na sedmom sam nebu. Ne vjerujem da je to samo oblik starenja, više sazrijevauja, lučenja onoga što je u životu važno. Ne raduje me otkrivanje novog posla koliko me raduje sticanje i prepoznavanje novih prijatelja. lako ja svoje prijatelje po prdstorima te bivšc zcmlje nisam nikad ni izgubio".

LM \M >l.A\ M. i.i i \||i I, \ aiu-sa Kcdui i j\ jv niisla na Brod\cj, a porodici Šehcdžija je ostavila svoj londonski stan

T.F.NKA LDOVIĆKI > VNČF/ DE LOZ V1)A; Kadetova supni£a jc ncćaka bolivijsko« predsednika

Svet O 17. mart 1995.

33