Svet

sebe i predsednicima nepostojećih udruženja, Kod nas je još sve moguće, ali mislim da će uskoro sve da se iskristališe. Moji manekeni moraju da budu, pre svega, mlade devojke koje vrlo dobro znaju svoj posao. Svi koji su radili sa mnom to znaju. U Milanu moji kritenijumi za manekene se nisu pooštrili, ostali su isti. Shvatila sam da naše devojke, mislim stvamo na prave manekene, apsolutno mogu da rame uz rame stanu sa vodećim svetskim manekenima. • Manekenka Helena Mihić izjavila je da nije htela da učestvuje na Vašoj reviji u Hajatu iako ste je Vi zvali. Tu gospođu uopšte ne poznajem niti znam kako izgleda. Ne znam da ta manekcnka uopšte postoji. Sarađujući sa najvećim i najboljim agencijama u Jugoslaviji, znam ko su jugoslovenski manekeni. Kad sam se vratila iz Milana, čula sam da je ta gospođa nešto izjavljivala o meni, Ijudi su mi nešto ispričali. Mislim da je ona prestara da bude maneken, možda dobro izgleda za svoje godine. Nikada takvu osobu nisam zvala na reviju, pre svega, ja nikada i ne zovem manekene, već tražim da mi agencije organizuju kasting na kojem biram. Koliko je meni poznato, takva osoba se nije pojavljivala na mojim kastinzima. Ne poznajem je, zaista. Razumem probleme promašenih života i razumem da su javne ličnosti izložene napadima i da preko medija pokušvaju da izgrade reputaciju. Cudno je da se neko potpuno anoniman proglašava vodećim imenom jugoslovenske mode pored toliko dobrih manekena. JASMIN GAURI ME JE KOŠTALA NE DESET VEĆ ČETRDESET HILJADA DOLARA • Ista osoba rekla je da ste kolekciju koja je predstavIjena u Hajatu kupili u Njujorku, da to nije bila Vaša kolekcija, već plagijat. Prvo se mešaju pojmovi. Plagijat je kad nekog kopirate, a kad kupite kolekciju, vi ste preprodavac. Ja ću angažovati advokata i to će sve ići na sud iz prostog razloga što Ijudi koji se bave ovim poslom vrlo dobro znaju da je nemoguće da Amerikanci naprave tematsku kolekciju inspirisanu Vizantijom. Drugo, nikad u životu nisam bila u Njujorku. I Ministar Đukić može da se oseti povređenim, jer je sva trikotaža izrađena u njegovoj fabrici. Ta gospođa će morati da se pojavi na sudu zbog povrede poslovnog morala. Ljudi koji se ovim poslom bave znaju kolika je to neistina i glupost. Ona je mogla da napravi sebi reklamu da kaže da je bila Ijubavnica Roberta de Nira, i mislim da bi joj to bila bolja reklama, jer je de Niro poznatiji od mene. Osim toga.

tu kolekciju sli nosile svetske manekenke i izjavile su da su dan pre toga nosile Ferea, a Irena Popović je imala kasetu na kojoj su izjavile da je ova moja kolekcija bolja. • Koliki je bio honorar Jasmin Gauri i da li su ostale manekenke biie potcenjene? Manekenke na mojim revijama, a to možete da proverite kod gospođe Vesne Mandić i gospođe Jelene Mladenović sa kojima sam radila i sa kojima ću stalno raditi, imale su uvek najveće honorare u odnosu na honorare u Jugoslaviji. Jasmin nije koštala 10.(XX) maraka, koliko je Mihićka rekla, već 40.000 dolara, a to je platio moj zet Predrag Mijatović koji to sebi može da dozvoli. Cena naših manekenki je tada bila sto maraka, a one su kod mene dobijale duplo. Ono što je meni veoma žao u odnosu na naše manekenke, to je što sam bila malo više uzbuđena kada je Jasmin dolazila, zatim Tara, koja je sada junakinja jednog Altmanovog filma, bila je i Tatjana Soroku, koja je zvezda svetskih pista, Aleksandra Kalston... Bila sam srećna što su ovde, pa sam više drhtala i obletala oko njih nego oko naših manekenki, ali ih nisam potcenila, jer za to zaista ne postoji razlog. • Stampa jc puna priča o pojavama koje prate manekene. Pripisuju im se nemoralne, nehumane navike. Da li ste se susretali s tim?

U psihologiji ima jedan dobar izraz, a to je projekcija. Svoje sopstevne osobine neki Ijndi projektuju na dmge. Nikada nisam radila ni sa jednom agencijom koja ima manekene sumnjivog morala. Sve manekenke sa kojima ja radim su obrazovane, pametne i na svim modnim pistama bile su devojke za primer. Bilo je situacija kada je gospođa Vesna Mandid bila sa svojim manekenima u Atini i kada su oko njih obletali milioneri, milijarderi, plejboji, različiti Ijudi, a one su bile vrlo dostojanstvene i pod Vesninim patronatom. Ona je vodila računa o tome kada ležu, kuda idu, šta jedu, kako se kredu. To su jako lepo vaspitana deca, veoma dobre devojke. Nisam se sretala sa drugačijim primerima. Možda postoje i tafcve agencije i manekeni, ali verovatno oni koji do posla dolaze na takav način te svoje osobine projektuju na druge devojke, KAKO SMO SE MERKALE DŽIL SANDER I JA • Vi ste dosta putovali. Moda vam je posao. Kompetentni ste da prosudite da li su Jugoslovenke moderne? Veoma su modeme. Jugoslovenke su najlepše žene na svetu, imaju najviše ukusa i stila. Videla sam sada mnogo manekena u Milanu i mislim da su naše ako ne potuno jednake sa

svetskim modelima, onda vrlo blizu njih. ® Kako ocenjujete nivo na kojem se moda prezentira kod nas? Mnogo je teievizijskih emisija posvećenih modi. Da li su svi ti Ijudi zaista kompetentni da o njoj govore? Kod nas se svako bavi modom. svako se bavi pevanjem, svim i svačim. Zivimo u vreme haosa u kojem se stvari nisu izbistrile. U Milanu sam upoznala i Elzu Klenč. Ona je glavni urednik i voditelj emisije "CNN stil". Ona de se u septembm sigumo pojaviti na mojoj reviji. Ali, da bismo došli do nivoa emisije koju ona radi, moramo da prođemo kroz fazu kroz koju su ranije prošle i drage zemlje. Ljudi koji su modno edukovani i koji bi to mogli preneti na auditorijum nisu u prilici da to učine. Po potpuno dragom kriterijumu se doiazi do takvih poslova. Verovatno ste i sami bili u prilici da vidite da se lične simpatije prema nekim kreatorima ili animoziteti prema dragima propagiraju putem medija. Pravi modni novinar mora registrovati sve, ali ne da favorizuje bilo koga. Meni lično se sviđa kako to radi Tanja Stevanovič na TV "Politika" i uopšte kako se to radi na TV "Politika". Za razliku od nje, ima mnogo needukovanih novinara, ali i pristrasnih. • Kakve su Vam ambicije, nameravate li da nastavite da radite ovde u Jugoslaviji?

Ja ne mogu bez svoje zemlje i bez svog grada. Mogla sam'da ostanem i u Los Anđelesu i u Atini. Imam četrdesetsedam godina i ne nameravam da počinjem da radim u nekoj dmgoj zemlji. Posle revije u septembm nameravam da otvorim radnju u Valensiji koju će voditi moja ćerka. U pregovorima sam da otvorim radnju u Atini, svoj rad ću usmeriti na okupljanje svih potencijalnih klijenta koji su zainteresovani da moje modele prodaju u svojim radnjama. Moram da vam ispričam ovo: kada sam se upoznala sa Džil Sander i onako kako žene mere žene, odmerila je i ona mene. Ja sam bila u svom svetloplavom odelu. Ona je zagledala i moj mantil i* rekla da je to divno i pitala da li je to moje. Veliku satisfakciju doživela sam nakon revije Đorđa Armanija za koga radi nala Ivana Stanković. Ivana je posle revije obukla moj mantil od ručno tkane indijske svile, i postave od čiste svile, iz kolekcije "Vizantija" koji sam joj poklonila. Armanijev saradnik ju je pitao odakle joj mantil, jer oni nisu imali stvari od takvog matrijala. On je pozvao Armanija. Ovaj je pogledao i pitao Ivanu ko je to kreirao. Ivana je rekla da je to jedna kreatorka iz Jugoslavije. Armani je rekao: "Tutti complimenti per la signora...” Bila sam jako srećna zbog toga.

U TKI.NDI ,IT 'TSFOD K( )l I.NA": Modcli \ cnct- K;iKim'uc i/ kolckcijc " za proleće—lcto 1995. godiuc

Svet G 17.mart1995.

39