Svet

iosc. Gledaoci, posle domaćih programa, preferiraju američku produkciju, a lokalne stanice uglnvnOm emituju sadržaje koji ue zauimaju strance. Strah Evropljana od poplave američkih lilmova i televizijskih šoua doveo je do žestokili okršaja na relaciji EU - HoJivud. Nastojeci da spreče zatvaranje unosnog tržišta na Starom kontinentu, holivudski' moćnici se pozivaju na princip slobode govora i trgovine. "U pitanju je borha između ’Parka iz doba jure’ i ’Slatkog života’. Osećamo da su nam kreativnost i originalnost ugrožcnc, što nećemo dozvoliti", uzvraća Rogar. Sukob je zasad nerešen i nijedna strana nije dobila ono što želi, ali Amerikanci i dalje od audiovizuelnog biznisa samo u E\uopi inkasiraju 8 milijardi dolara godišuje. Holivudski stručnjaci tvrde da nastojanje da se trgovina sa Evropom održi nije pitanje pohlepe, već neophodni uslov za opstanak vodećih nacionalnih kompanija koje prodajom filmova isključivo u SAD nisu u stanju da pokriju enormue troškove snimanja. Suočeni sa činjenicama, muogi nekadašnji Ijuti protivaici kokakola kulUire podržavaju izjavu Žaka Langa: "Nema smisla da krivicu tražimo kod drugih. Bolest od koje patimo nije izazvala moćna američka industrija, odgovornost je pre svega na nama samima." Evropska samokritika više je nego osnovana, i to iz barem dva razloga. Prvi problem predstavlja distribucija kojom se bavi na stot-

ine preduzeća, gotovo nijedno transnacionalno. Sem toga, pet vodećih distributivnih firmi u Evropi kontrolišu Amerikanci. "To znači da veliki studiji mogu da zadrže najveći dco novca od karata, što podrazumcva uspešnije reklamne kampanje i uticaj na vlasnike bioskopskih sala", objašnjava Den Alen, stariji menadžer londonske medijske gmpe "Coopers & Lybrand". KOMERCIJALNI USPEH KAO UVREDA Draga slabost evropske kinematografije krije se u sistemu novčaue pomoći. Stotine filmova godišnje snimaju se zahvaIjujući fmansijskoj podršci EU

na nacionalnom i regionalnom nivou. "Sve to zvuči divno, ali vodi evropsku industriju zabave u ponor jer nikog ne zanima da napravi film koji če privuči gledaoce", kaže Diter Gajsler, čuveni nemački producent poznat po delu "The Neverending Story". Istog je mišljenja i Alen Modo, direktor francuske Nezavisne asocijacije TV producenata: "Reditclji realizuju projekte za koje tačno znaju da neče biti komcrcijalni, međutim to ih ne brine pošto su svesni da čc troškovi u svakom slučaju biti pokriveni." Za razliku od Holivuda, koji kinematografiju tretira kao biznis, uajugledniji evropski re-

žiseri, posebno u Francuskoj, fiuansijski uspeh smatraju umetničkim promašajem i uvredom za njihov ego. Ministri kulture zemalja članica Evropske unije stoga su nedavno u Briselu doneli odluku o povedanju novćane pomoči na 480 miliona dolara godišnje i prihvatili projekat o formiranju panevropske distributivne mreže. Umesto zalaganja za drastičnu regulativu, stručnjaci Evropskoj komisiji predlažu da se ugleda na primer Nemačke čiji nezavisni distiibuteri ved uveliko sarađuju sa Holivudom u projektima poput, na priraer, "Plesa sa vukovima", "Robina Huda", "Princa lopova" ili "Niskih strasti". "Naš cilj sc ne sa-

stoji u tomc da kopiramo holivudsku produkciju, nego da pravimo filmove na američki način za evropski kontinent", tumači Folker Slendorf, komenadžer najuspešnijeg nemačkog studija Babelsberg. Englezi takođe pokazuju sve više smisla za biznis - "Cetiri venčanja i sahrana", film koji je koštao samo 5 miliona dolara, inkasirao je 250 miliona USD i postao pravi hit. Evropljani su, čini se, konačno počeli da shvataju da je kinematografija skup, rizičan, ali i unosan posao. Holivudski producenti angažuju glumačke, rediteljske i scenaiističke zvezde za astronomske honorare. pa se ipak često dešava da dožive to-

talni fijasko - na jedno delo kao što je "Park iz doba jure" dolazi, prosečno, desetak filmova na kojima finansijeri gube novac, što ih, međutim, ne obeshrabruje da ponovo pokušaju. Evropska ostvarenja kao što su filmovi "Cetiri venčanja i sahrana" ili "Ostaci dana" dokaz su da se i sa nižim budžetom može prodreti na svetsko tižište. Formula uspeha koju je promovisao Holivud - jednostavna priča. jednostavni karakteri i "happy end" - očito je dosadila i Amerikancima i Evropljanima. "Stoga se moramo potruditi da otkrijemo vlastiti recept", tvrdi Žil Žakob, direktor Kanskog filmskog festivala.

MOM.V, MONKV, MONEV: Evropska kinematogran;,, Je i- »lenint.i pred st;miprdom holiunlskn pr.'iekata teskili • setine i stf'iue uui ■ »nn ilolara

HOLIVUDSKA CIZMA GAZI EVROPU; AMERIKANCI OD SVOIIH FILMOVA GODISNIE U EVROPI INKASIRAIU CAK 8.000.000.000 $. A EVROPSKA KINEMAT OGRAFIIA U ■ ■■■— ' '■ jP SAD GOTOVO NISTAIII

Svet O 17. mart 1995.