Svet

HOLIVUDSKA ČIZMA GAZI EVROPU

GELULOIDIVIRAT: Evropska kinematografna, zasad uglavnom neuspesno, pokušava da konkuriše Hollvudu, što preti da izazove pravi rat izmedu Evropske unije i SAD. Dok se holivudski producenti ■ ■ • ibore da sacuvaju pozicije na Starom kontinentu, ministri EU najavljuju draslične mere za odbranu evropske kinematografije i kulture uopšte!

, ajveci evropski filmski j kompleks I Kinepolis nalazi se u Briselu. u neposrednoj blizini Atomijuma, simbola Svetske iz!ožbe održane 1958. Kinepolis raože da primi 7.600 posetilaca koji prate projekcije na 27 ogromnih ekrana, Prestonicom kinematografije Starog kontinenta, međutim, dominira američka produkcija - "Forrest Gump", "Disclosure". "Tme Lies", "The Mask" i "Pulp Fiction" po broju prodatih karata daleko nadmašuju engleskog "The Lion Kinga" ili francuska, nemačka i holandska ostvarenja. Evropska komisija u poslednje vreme nastoji da izmeni tu poraznu sliku odobravajuđi znatna sredstva za Studije sa digitalnom tehnologijom, koji će uskoro biti otvoreni širom koutinenta. televizijske kauale. video-proizvodnju i slično. Bivši predsednik EU Zak Delor tim je povodom prošle godine izjavio: "Biće to značajnije od Gutenbergovog pronalaska štampc." Skeptici, ipak, ističu da će Evropljani teško biti u stanju da se takmiče sa Holivudom. i finansijski i kreativno. MONOPOL HOLIVUDSKIH HITOVA Da je američka produkcija u značajnoj prednosti u odnosu na evropsku i da će tako verovatno još dugo ostati, svedoči stanje ua tom polju u najbogatijim zemljama članicama EU. Ir-

skom i Grčkom gotovo u potpunosti dominiraju holivudski filmovi kojima pripada čak 90 procenata tržišta. U Velikoj Britaniji, uprkos jakoj domađoj filmskoj tradiciji, Amerikanci drže 92 posto tržišta, a u Italiji, čija je Cinećita nekada bila svetski kinematografski centar, situacija je, prema rečima Klaudija Siniskalakija, direktora Filmskog instituta, tragična. Nemačka godišnje proizvede oko 100 filmova, ali Holivud zauzima visokih 80 procenata tržišta. Jedan od razloga je taj što trećina nemačkih naslova nikada ne dospe u bioskope.

uglavnom stoga što nisu ni snimljeni da bi imali komercijalni uspeh. "Produkcijski i reklamni troškovi za, na primer, ’Park iz doba jure’ neuporedivo su veći od ukupne finansijske podrške nemaćke države domačoj kinematografiji, koja iznosi 115 miliona dolara", objašnjava Ginter Rorbah, nekadašnji direktor "Bavarija filma". Francuska, koja u Evropi ima najjaču filmsku industriju i izbacuje prosečno 130 naslova za godinu dana; može se podičiti izvesnim, mada sumnjivim uspehom. Naime, francuska vla-

da je spremna da učini sve kako bi.podržala nacionalnu kinematografiju; međutim problem je u tome što gledaoci nisu oduševIjeni domaćim ostvarenjima. Novac pritiče od poreza na bioskopske karte (11%), takse za kupovinu i iznajmljivanje video-kaseta (2,5%), specijalne takse na pomografiju i pretplate za "Canal Plus", najgledaniju komercijalnu televizijsku mrežu, i dmge, javne i privtane, TV i radio-stanice. Sem toga, zakonom je strogo zabranjeno da se sredom i subotom uveče na televiziji prikazuju filmovi, što predstavlja pokušaj da se gra-

đani nateraju da izađu iz kuća i provedu nekoliko sati u mnogobrojnim bioskopsldm salama. Bez obzira na sve te napore, godina 1994. je bila katastrofalna za francusku kinematografiju - domaća dela osvojila su 27% vlastitog tržišta. Samo je jedan francuski film, "Lav" Lika Besona, dospeo na treće mesto najgledanijih hitova, dok je favorizovana istorijska drama "Kraljica Margo" jedva stigla na petnaestu poziciju. "DALAS ERA" Kako televizijske mreže u Evropi muče isti problemi, Ev-

ropska komisija je najavila i projekat njihove zaštite, Mada je Paskai Rogar, vodeći lobista ffancuske kinematografije. optimista, pa tvrdi da je "Dalas era" američke dominacije prošla i da su lokalne emisije i serije prava atrakcija. čini se da je situacija daleko od idealne. Troškovi su astronomski, a potrebe za širenjem nepodudame sa propagandnim mogućnostima i produkcijskim budžetima. Naime, producent kviza ili porodične drame iz bilo koje evropske zemlje ne može računati na zaradu od prodaje materijala u inostranstvu, jer je "Dalas era". ipak. još real-

42

REDAKCIJI "SVETA" HITNO POTREBNA OZBIUNA OSOBA SA AUTOMOBILOM ZA POSLOVE DISTRIBUCIJE ŠTAMPE PO PRIVATNIM KIOSCIMA I PRODAVNICAMA NA TERITORIJI BEOGRADA

17. mart 1995. J Svet