Svet

ZVEZDANA PRAŠINA

Plše; Malkolm Muharem

Da U če Srpsko norodno pozorište konočno rešiti pitonje upravniko EMIR KUSTURIGA NOVOSADANIN!? Ministar za kultum Nada Popovie-Perišić u svojoj kampanji za kultivizaciju Srbije zna samo za poraze. Posle skupe i propale tumeje Ivana Tasovca, koja nije naišla na razumevanje i odziv publike, ministarka je odlučila da kazni građane tako što je njihov novac, natnenjen za kuituru, poklonila marketing agenciji "Sachi & Sachi”. Ova kompamja je poklonjeni novac pametno uložila u sopstvenu promociju. začinjenu ciničniin sloganom. "Sa kulturom je lepše”. Nema suuinje da je "Sačijcvcinia” sa kulluroni lepo, ali u je, sigunio. još lepše sa novcem poreskih obvezuika koji je, umesto da bude uložen u kulturu, prilegao na njihov račun. Ključni razlog zašto Perišićkin verbalni rat protiv šunda i kiča nailazi ua neshvatanje i podsmeh Ijudi iz kulture je njena nemoć da übedi tvrdokornog Milorada Vučelića da smanji doživljaj i skine svoje pevaljke sa programa RTS. I dok Vučela, čiji se muzički ukus poklapa sa ukusom direktora fundamentalističkog studija "Hajat" u muslimanskom delu Sarajeva, u praksi sprovodi ideju o kulturnoj osovini Beograd - Istambul - Teheran, za to vreme Perišićkin san o trijumviratu Beograda, Pariza i Londona ostaje samo šuplja konstmktivna priča, tj. mrtvo slovo na papiru. Sve ovo daje za pravo građanima da se Ijute na ova đva moćnika, najodgovomija za primitivizaciju i orijentalizaciju Srbije u poslednjih nekoliko godina. Ipak, čini se da su Novosađani ti koji imaju najviše argumenata za Ijutnju. Posebno imaju razloga da se Ijute na drugaricu ministarku, koja skoro pune dve godine izbegava da imenuje upravnika Srpskog narodnog pozorišta. Ljudi upućeniji u kultuma zbivanja veoma dobro znaju koliko Novosađani drže do ove funkcije, koju stavljaju u isti rang sa položajem gradonačelnika, paje prema tome jasno koliko ih uznemiruju razne igre i igrice oko izbora upravnika. Dovoljno je baciti pogled na spisak onih koji su pretendovali ili bili predlagani za ovo mesto. Evo nekih od njih: Selimir Radulović, direktor Kulturnog centra Novog Sada; Milan Lučić Luks, dr Draško Ređep, Miodrag Karadžić - Đekna, bivši direktor "Dnevnika”; Tomo Knežević, direktor drame SNP-a, Milenko Vujović, direktor kultumog sektora "Sava" centra; Mira Banjac, glumica; Egon Savin, pozorišni reditelj... i sam dragi Bog zna ko sve nije bio potencijalni upravnik SNP-a. Najnovija priča u seriji sličnih je da bi upravničku palicu, odmah posle Kanskog festivala, trebalo da preuzeme niko drugi do, najbolji srpski Elmski režiser, Emir Kusturica. Priča je pravo glupa, ali kad se malo bolje razmisli, nije ni tako loša. Uostalom, ministarka je na potezu. U javnoj ispovedi vođo zogrebačke grupe " Film " se pokajoo IJURA STUBLIĆ BI U SRBUU! Alfa i omega grupe "Film" Jura Stublić se žali u hrvatskom tisku da mu je poslednjih godina jezik bio brži od pameti i da su mu emocije često. nadvladavale razum. I zaista, ako se pogledaju njegove izjave, od početka ratnih zbivanja, lako je primetiti kroz kakve je sve faze Jura prošao. Sve je počelo sa snimanjem njegove vic-pesmice ”E, moj druže beogradski" kada je počeo da pati od sindroma umišljene veličine i nekritički vehčao svoj doprinos u domovinskom medijskom ratu. Paranoja je obeležila drugu fazu

Mjcgmog 11loilijskotj, islupauja. kad sc Jura fura da ga, kao istakuutog domoljuba, nirze i proganjaju svi Srbi ovog sveta k;iko bi ga kaznill zbog njegovog bolnog udarca od kojeg se do dana današnjeg nisu oporavili. U trećoj fazi, samopreispitivanja, Jura je odlučio da se vrati katolicizmu i u potpunosti se posvečuje veri. Njegov naprasni verski zanos rezultirao je grižoin savesti koja ga je dovela do javne ispovedi i, naravno, pokajanja. Jura kaže: "Moje kolege glazbenici imaju pravo kada kažu da je najbolje igrati na neutraluu kartu jer oni će jednog daua, kada se otvore granice, svirati tamo. A ja sam to izgubio. I potencijalnu publiku i neke prijatelje, na žalost. To je svjestan gubitak. Jednostavno, u određenoj situaciji nisam mogao drugačije. Nemojte samo napisati nešto u stilu one navodno moje izjave da me nije briga za Beograd i Srbiju . Kako me nć bi bilo briga. Meni je užasno žao što tamo više neću svirati.” Zanimljivo bi bilo čuti kako ce Jura reagirat kada sazna za činjenicu da se njegova muzika i Srbiji više emituje na radio-talasima nego Bora Corba i Bajaga zajedno. Sto se Beograda i Srbije tiče, Jura može slobodno sutra doći da svira, ali šta če mu ua to župnik reći- i koliko bi "Djevica Marija" morao iščitat za jedan, jedini beogradsld koncert. Rambo Amadeus pati od viska popularnosti RAMBO POSTAO RANKO Rambo Amadeus, poznata rok zvezda, poslednjih godina čini sve da smanji sopstvenu popularuost koja mu, po njegovim rečima, nezasluženo pripada. Prvo je odlučio da se ugoji dvadesetak kilograma, kako bi odvratio svoje obožavatelje od prevelike Ijubavi koju pokazuju prema njemu. Kako je ovaj potez napravio suprotan efekat, Rambo je odustao od snimanja svoje nove ploče, u uadi da će ga publika bar malo zaboraviti. Pošto je ojegovo privremeno nepojavljivanje samo pojačato žeđ publike za njhn, odlučio je da im se "zgadi" tako što će se pojavljivati sa najopskumijhn zvezdama novokomponovanog turbo-melosa. Međutim, njegova saradnja sa Vesnom Zmijauac, Draganom Mhković, Brzim... nije mu umaujila populamost kod njegove veme publike. Tek tada shvata u čemu je vic. Setio se svog početka kadajekao provincijalac iz Herceg Novog stigao u Beograd, kao anonimni Antonije Pušić, bezuspešno pokušavajući da napravi vehku karijeru. Dugo mu je trebalo da shvati da je pravi razlog njegovih početnih neuspeha, prezime Pušić koje kod slušalaca izaziva uepristojne i vulgarne asocijacije. Tek promenom hnena u Rambo Amadeus počinje njegov meteorski uspon koji je rezultirao viškom popularnosti koja ga danas opterećuje. Ne želeći da postane zarobljenik sopstvene slave, a shvativši da je hne jedan od bitnijih faktora za uspeh u šou-biznisu, nije mu preostalo ništa drugo nego da ga opet

promeai. l’ako Je prepopuliiriii Ramho Amadeus posiao umereao popularui Rauko Amadeus. Zaista, svedoci smo čiujenice da i u životu običnih Ijudi ime može da bude i prednost i prepreka u ličnoj afirmaciji. Još davne šezdesete godine iz hercegovačkog gradića Gacko u Sarajevo dode čovek po imenu Hamdija Supak. Posle nekoliko godina shvati da mu ime pravi velike probleme u komunikaciji sa okolinom. Zeleći da se što pre prilagodi životu u velikom gradu, da prevaziđe svoju otuđenost reši da promeni ime. Kada je obavio svu papirologiju, na gitanje referenta kako se zovete, on mu odgovori Hamdija Supak. Na pitanje kako sad želite da se zovete, on kaže, Alija Supak. Kratka priča o slavi i anonimnosti NEĆU DA BUDEM ANONIMAN Savremenici smo civilizacije medija - globalnog sela u kom se pet milijardi Ijudi bavi isključivo brigom kako da izađu iz anonimnosti i postanu populami ili barem pomati. Načini na koje se Ijudi dovijaju ne bili se pojavili u medijima su fascinantni, tako da je sasvim uobičajeno pročitati u štampi i ovakve naslove: "Pobio sam najviše Ijudi na svetu”, "Rodiću i dvadeset peto dete”, "Ja sam nekrunisani kralj podzemlja", "NLO je sleteo u moje dvorište"... Međutim, nijedan medij se ne može uporediti sa kraljicom svih medija televizijom, koja je bukvalno zagospodarila modemom civilizacijom. Ona diktira ne samo život i ponašanje javuih ličnosti, kao što su političari, biznismeni, sportisti, umetnici već je sludila i obične smrtnike da maštaju o mogućnosti da se pojave u čarobnoj kutiji. Nernali broj Ijudi smatra da se čak i ratovi vode zbog povećanja gledanosti programa CNNa, BBC-a i ostalih moćnih televizijskili stanica, što i uije tako daleko od istine. Evo priče kako je opterećenost televizijom jednog starinu umalo koštala života. Kad je jednog jutra, početkom aprila, krenuo u Sarajevo da kupi hleb, nije ni sanjao da je čitav grad blokiran barikadama i da je de facto počeo građanski rat u Bosni. Onako bunovnog, nedaleko od svoje kuće, presreću ga mladi Ijudi sa najlou čarapama na glavama i automatskim puškama u rukama, strogo vojuički mu viknu: "Stoj!". Međutim, deda se nije ui osvrauo na njiliov poziv, već je nastavio da ide prema njima. Na to oni ponove: "Stoj!" i nanišane u njegovom pravcu. Ni to ni je pokolebalo junaka naše priče da nastavi svojim putem. Pošto ni na treću komandu: "Stoj, pucaću!", nije odreagovao na njihovu naredbu, ispalili su nekoliko rafala iznad ujegove glave. Starina pada oa kolena, drhteći od straha. Tada inu priđu dva naoružana i maskirana mladića govoreći mu: "Djede, je si 1’ lud. Hoćeš glavu da izgubiš", našta im deda reče: "Djeco, ja misho skrivena kamera, pa rek'o da ne ispadnem smješan na televiziji."

K.AKO JE PLŠIC MEiNJAO IME: Gde si sada kada treba...

\ \ ,| 1,1 I’>l ( »\il 1 1 \( )\ ( »Al )>K( >( . \M >1 K(. KAL M)A: 1 cpi /aic »M,i|n i,

39

14.04.19%. Svet