Svet

da su juče u Pakracu übili 1100 Srba ili da kažu, da smo svi saglasni da se u svakom gradu zasadi po jedno drvo. Alj, ne. Ako ovi kažu treba da zasadimo zimzeleno drvo, ovi drugi će frenetično zahtevati da se zasadi hrast, i to če da traje sedam dana. Slažem se da opozicija treba da kritikuje vlast, ali da vidimo zašto. • Da li je sada vreme za političko pozorište i jednu takvu predstavu u kojoj Ijudi treba da gledaju svoje izneverene nade, neostvarene želje, neispunjena očekivanja, i na kraju poraz? Jedino nije pravo vreme kada su uskršnji i prvomajski praznici, jer u ovoj državi petnaest dana niko ništa ne radi. Objave vanredni praznik, pa se to spojilo sa Đuidevdanom i tako redom. To je strašno, čoveče, nigde nikoga ne možeš da nađeš. Svi su sve živo pospajali. A što se tiče političkog pozorišta, ja tu ne razlikujem političko pozorište od nekog dmgog. Razlikujem samo dobro i loše pozorište. Mi smo narođ u kome je svaki pojedinac najbolji selektor fudbalske reprezentacije, najboIji politički analitičar i tako daIje. Za nas je prirodno da nas politika jako svrbi. Postoji taj četvrti zid u pozorištu ispred koga sedi publika. Predstavu 'Tako je govorio Broz" govorio sam bez tog četvrtog zida jer sam je igrao sa publikom. Kada je reč o predstavi "Beograd" taj četviti zid je otvorio srpskoj r,idoznalosti, upucenosti i analitičnosti šansu da iz ugla r:i šomonca onako \'oajerski posmatra šta se dešava iza zidova neldh političkih lidera, umetnika i političkih marioneta. Mislim da je to Sansa ove piedstave. ■ Postoji opasnost da če na tom prvom nivou svi odmah komentarisati da li je to tako bilo ili nije. • Po raom sudu bilo je. Evo, ja baš sad razmišljam ko je taj moj Miloš Hercegovac. Neko ko ima od svih naših lidera pomalo. • Možda, ali je ipak Vuk Drašković. Predstava, pre svega, prati njegovu političku genezu, i to je lako prepoznatIjivo. Ja sam, u stvari, tumačio malo Vuka, na nekim mestima Đinđiča a, u stvari, sam pokušao da tumačim Miloša Hercegovca i sebe kako bih se ja ponašao u datim situacijama i u svemu ovome što se dešava. • A šta nam se to dešava? Pa videla si u predstavi. • Hoču da ti to kažeš. Predstava, zaista, prati jednu moralnu i političku genezu čoveka koji je u startu sa sobom poneo ogromnu Miloševsku energiju i nije nimalo slučajno što se on u predstavi zove Miloš, i bio spreman na ogromnu žrtvu. Kada jedan častan i pošten čovek sa viškom duše uđe u politiku i to u opozicini odnos prema vlasti, vidiš kako to vremenom smekša. • I ti si bio deo opozicije i to odavno. Mi smo osamdesete godine izašli sa predstavom "Solunci govore " u vreme kada "S" od Srbije nije smelo da se pomene. To sam tad smatrao prilično

opozicionim. Kada me podsečnš da sam bio deo opozicione savesti, meni to u krajnjoj liniji godi. • Govoriš u prošlom vremenu. Dakle, nisi više opozicionar. Od opozicije me je odvojila njihova liderska obuzetost i to svakog od njih pojedinačno i lidera i liderčiča. Sada sam po mnogira rezonima i u krajnjoj

liniji po sopstvenom osećanju mnogo bliži vladajućoj partiji nego opoziciji. Ne toliko što mi se vladajuća partija dopada i što Ijudi u njoj valjaju, već zbog toga što ovi u opziciji toliko ne valjaju da će svakog normalnog čoveka najuriti iz opozicije. Ponovo ćemo postati jednopartijska država ako opozicija ostane ovakva. « Nije, valjda, da ne valja baš niko? Izdvajam ja ponekog od njrh ali, od piilike, do prilike, i to u zavisnosti od toga ko kako postupa. Nekada mi se dopadne Demokratska stranka, ponekad Nova demokratija, a nekad Koštunica... • A za koga bi glasao? Sad bih glasao za SPS, ako je to pristojno pitati i na to pristojno odgovoriti, ali čim me pitaš, ti znaš za koga bih glasao, samo što ti hoćeš da to uđe u novine. Nikada ja ništa nisam krio i u vreme kada je bilo mnogo opasnije govoriti i to stvari koje su bile mnogo teže od ovih. U ovom trenutku naš najveći problem je koketerija. Niko nije nigde i niko nije ništa. Dakle, trebalo bi da prethodno svi razmisle zašto su protiv nečega. Nemam ništa protiv toga ali neka prethodno pogledaju stvari iz oba ugla. Ti znaš da ni u vladajućoj partiji ne cvetaju raže. Pozorište je donedavno bilo privilegija opozicionih igrača, a ovo je, evo, prvi put da neko iz opozicije dobije čvrgu. • Vi, naravno, niste hteli da napravite režimsku predstavu. Ako bi to tako ispalo, ja bih odmah prestao da igram. • Moram priznati da tvoji kriterijumi za stranačko opredeljivanje nisu uotaičajeni. Koliko je meni poznato, ti si bio desničar. Kada su pokojnog Duška Radovića u jednoj emisiji pitali zašto je postao član SKOJ-a, on je rekao; "Znaš, meni su mnogo simpatičniji bili oni nego njihove ideje". Tako je i sa mnom, ja se glumom bavim ne zbog novca, ne zbog potrebe da se devojčice okreću za mnom jer sam taj pubertetski poriv davno iživeo, ne zbog, ne znam, nekakvih umetničkih rezultata i dodira s Bogom koji se dese ili ne, nego zbog Ijudi i zbog potrebe za komunikacijom sa njiraa. Isto je i kada govorimo o politici. Meni ta ideološka opredeljenja ne znače ništa. Svako osećanje pa 1 to desničarsko je nešto autentično što čovek u sebi nosi i to su

stvari koje se teško menjaju. To ide iz kuće, iz vaspitanja. Kad ove naše političare vidim u Skupštini, ponekad mi se to učini toliko mizemim da sam prestao da ih gledam. Dosta mi je više da gledam i četnike i partizane, nekada su me bolele srpske podele, a danas me boli to što ih sada skoro i ne primećujem. Čak su se i pozorišta po Beogradu podelila na levičarska i des-

ničarska. ® Mnogi tvrde da Srbija skreče ulevo. Šta ti misliš? Ne znam ja na to da ti odgovorim. Očito je da idemo u sve dublji ćorsokak. Vratićemo se. ako opozicija nastavi ovako, ne ulevo nego tamo gde bude htela vlast i to bez grama otpora. Ako je opoziciji cilj da se vratimo u jednopartijski sistem, a tako se ponašaju, ja ću, onda, naravno, biti levičar jer će vladajuća partija hteti levo, jer prosto neću imati pravo da mislim dmgačije. Ako se to desi, nikada prirodnije neće jedan narod preći u jednopartizam. Naprosto, svi ćemo iz ovog drugog tabora preći u ovaj prvi. Ja sam dosta alarmantan signal, s obzirom na svoju biografiju. Vrlo skoro ćemo svi preći u jedan tabor, a to nije dobro . Ljudi će prelaziti jer je to jedino dobro i jer je SPS jedina prava i ozbiljna politička snaga. • A šta je to dobro? Svaka partija bi ovog trenutka ušla u rat sem socijalističke. • Ne bi valjda i komunisti? Da, ne bi. Mada nema više pravih komunista. Kad to kažem, podrazumevam da nema onih koje pamtim. Sada su komunisti i u svetu sasvim dmga priča, sada su i naši komunisti adaptibilni. Možda bi i oni ušli u rat zarad vlasti. Jako je teško u ovom trenutku ne ući u rat. Svi mi to hoćemo, svaki ozbiIjan patriota, svakome se kosa diže na glavi kada vidi ovo što se sad desilo sa Krajinom. Ali pitanje je, šta posle? Covek mora da bude tvrd igrač da bi se bavio politikom i zato se ja njome nikada neću baviti. Covek karakterološki mora da bude prilagođen poslu koji se zove politika. Ovi naši opozicionari malo vole, malo mrze, malo su emotivni, pa nežni ...

• Ni za Ljubišu Kistića niko nije verovao da će ući u politiku kao predsednik JUL-a. Ljubiša je oduvek bio levičar, i mene nije iznenadilo što je u JUL-u, Mislim da je on čovek koji ima puno argumenata za bavljenje politikom. A što se tiče Ljubiše, on je predsednik JUL-a kao što je Zoran Lihć predsednik Jugoslavije, ali izvesno je da je on potreban tom pokretu i prirodno je Sto je on

tamo. A što se tiče Ijudi oko njega, nije prvi put u metodologiji političke borbe da se pomoću koncentrisanja finansijske pokušava povećati politička moć. To je sasvim logično. Koliko ja znam, tamo ima puno privatnih biznismena i njih imati uz sebe znači prouzrokovati malo simpatija i kod ove druge strane. Sve su to oni vrlo mudro uradili. Cak mi se i dopadaju. Progresivni moćni komunisti u opoziciji koji imaju nešto protiv vladajućih socijalista ... To je... • Vrlo simpatično. Vrlo šarmantno.

• Da li je i prof. Mira Marković progresivni komunista? Nju ne poznajem, mada bih voleo da je upoznam i ovo je ujedno poziv gospođi Marković da mi se javi. Izvesno je da ona ima neobičnu snagu. Znaš, u srpskoj istoriji nije prvi put da se jedna takva žena nametne ... I teoretski i praktično ta žena

nešto znači, Ona je izvanredna snaga. Tu silinu koja je u gospođi Marković, odnosno iza nje, vreme će da pokaže. • Kažu da će se veze među narodima nekadašnje Jugoslavije najpre obnoviti u kulturi. Pokret o kome smo govorili zalaže se za reintegraciju Jugoslavije. I ja sam za reintegraciju Jugoslavije, ali prvo da se dogovoiimo koje i kakve. Mislim da ni oni tu ideju ne nose ozbiljno. Do prvog maja ove godine sam mislio da bi trebalo da počnemo da razmenjujemo pozorišne predstave, kamione, avione, robu usluge ... Sada... Samo znam da je našim Ijudima tamo teško, ali i ovima ovde nije mnogo bolje. U situaciji smo da bi sve što bismo eventualno, odavde iz Srbije pokušali bilo pogrešno. • Pre nešto više od godinu dana rekao si mi da bi voleo da igraš u Zagrebu. Da li to još uvek želiš? Sad u Zagrebu nemam šta da igram, ali, evo pre neki dan gledao sam "Romea i Juliju" u "Buhi", to je trenutno najbolja predstava u Beogradu, i, evo, voleo bih da se to sada igra u Sarajevu. Nedavno mi je dolazio kum koga sam venčao u Sarajevu iz Srpskog građanskog viječa pa sam mu, čak, predlagao tako nešto. © Pitala sam za Zagreb. Sad bi bilo malo nezgodno igrati u Zagrebu, mislim ovih dana, zbog svega ovoga što se desilo. • A kasnije? Nastavđk na strani 46

'Ljubiša Ristić je predsednik JUL-a kao što je i Zoran Lilić pređsednik jugoslavije"

"Moj uvaženl kolega Voja Brajevlć šalje namau Narodnom pozorištu ; lovana Cirllovaza upravnika, da oi on, kao, povukao vodu isvešto je ostalo u njemu poslao u kanalizaciju. Mlslimdajeto nevaspitanol neprlstojno."

"SPS je jedina prava I ozbiljna politička snaga"

TIHOMIR ARSIĆ: KAKO SAM ZAVOLEO SPS

SVI SMO M1 POMALO SOCIJALISTI: Kad Arsić malo bolje razmisli

12.05.1995. Svet