Svet

Reaktori kakvi su tigradcni u 1 čeniohilsku NFt koriste se i u iguaf linskoj NE u Litvi, te lenjiii'grad| skoj, smoljenskoj i kurskoj NE u | evropskom delu Rusijc. "Zanimljivo jc hoće li Zapad Iražiti zatvaranje i ostale četiri eiektranc sa istom tehnologijom kao Sto je černobilska? " - ne be/ ! zluradosti pita se VladLrair Jai cenko, Svakako jedno od najčešćili pitanja ukrajinskim stručnjacinia jeste ono o mogućem ponavljanju katastrofe iz 1986. s obzirom ua probleme sa sarkofagom. Vladimir Lislavenko, šef naučnog preduzeča NE "Eikritije” ("sklonište”), koji se bavi problemima starog sarkofaga i planovrma za podizanje novog, kaže; "lako smo mislili da će sadašnji sarkofag izdržati 30 godina, zbog ranogili propnsta izazvanih brzinom rada na sarkofagu, možemo reći da je njegov ’garantni rok’, zapravo, već istekao, prerada bi morao izdržati još nekobko godina". MOGUĆNOST NUKLEAKNE EKSPLOZIJE Najveći je problem u tome što niko, u stvari, ne zna koliko još nuklearnog goriva ima unutar četvrtog bloka. "Unutra je, prema našim procenama, od 50 do 90 tona goriva, za koje ne znamo u kakvom su stanju. Zbog ne baš solidnih građevmskib poslova, došlo je do propuštanja vlage uamutrašnjost i isppštanja radijacije. Krovna konstrukcija je najugroženija, a zbog vrlo jakib podzcmnib voda, na neMb šest do scdam mctara ispod sarkofaga, usfanoviU smo da prodire vlaga i rđa železna konstrukcija. Sarkofag bi se mogao unišiti zbog delovanja podzemnih voda ili zbog potresa, premda bi trebalo da izđrži potres od sedam stepeni po Rihteru". Ako bi se dogodilo urušavanje, kaže Lisovenko, računa se da bi se u atmosferu podigao stub kontaminirane prašine od kilometar i po, koji bi zagadio sve u krugu od "deset do petnaest kilometara". Ali, ne isključuje se ni mogućnost spontane lančane reakcije, odnosno nukleame eksplozije, jer upravo vlaga koja prodire u sarkofag može poslužiti kao moderator nukleame lančane reakcije. Lisovenko, za razliku ođ Jurija Kostenka, ukrajinskog pregovarača s predstavnicima EEZ-a, ne veruje da bi se razmere prvobitne černobilske katastrofe iz 1986, mogle ponoviti čak ni u eventualnoj novoj eksploziji zaostalog goriva, "Novi je sarkofag nužan i zato da bismo imafi kontrolu nad gorivom", kaže Lisovenko, "stoga će prilikom izgradnje novoga biti neophodno makar delirnićno dernontiranje sfarog što otežava ćitav posao." Sada se nukieami otpad, gorivo, ozračeni materijal i zemlja uklanjaju na približno 800 mesta u zoni, a dve trečine njih nema za to ni minimalnih tehničkih standarda. Sadašnje monumentalno, zastrašujuće zdanje sarkofaga, obojeno teškom crnom bojom, unutar koga se događa i "kuva" ko zna šta. visoko je 72 metra, Siroko 55 metara. U njega je ugrađeno 300.000 kubika betona i 10.000 tona

gvo/.chi, a na ujeum jo raclllo 100.000 Ijucli. SABLASNI GRAD Prema prihvačenom nemačkofrancuskom projektu, novi sarkofag će obuhvatiti ne samo četvrti blok nego će zatvarati i treći.-u ueposrednoj blizini, i trebalo bi da ima stogodišuju "garanciju". Llkrajina ima još tri nuklearne clektrane, drugačije tehnologije od černobilske, u Rovuotn, Zaporožju i Hineljuicku, koje sa ostatkoin černobilske proizvode gotovo 40 posto električne energije u Ukrajiui. "Veliki je deo iskorišćenog goriva ostajao na podrucju clektrane, jer se liladio u posebnim podzcranim bazenima", kaže Pokutni, "ali Ukrajina nikada na svojoj teritoriji nije trajno čuvala nuklearni otpad, niti ima fabriku za njegovu preradu, premda oko Donjecka postoje rudnici uranijuma i fabrike za njegovo obogaćivanje ", "Rusija" , kaže Borisjuk, "preuzima gorivo iz našili bojevih glava koje se demontiraju te ga prerađuje u svojim uralskim i sibirskim fabrikama, ali černobilsko gorivo i otpad ne prima, premda su u SSSR-u jedino u Rnsiji bila smeštena skladišta otpada i fabrike za preradu goriva." Krajem sedamdesetih godina na reci Pripjatu uz nuklearku je izgrađen i istoimeni grad za zaposlene i njihove porodice, u kojem je na dan nesreće živelo gotovo 60.000 Ijudi. Posle preslvačenja u "specodeždu" ulazim u tzv. nuklearnu zonu, kojoj pripada i danas sablastan i potpuno prazan grad Pripjat, ili. kako piše, "grad posebnog režima". U gradu nema apsolutno nikog, evakuisan je u potpunosti za samo dva sata, ali tek 36 sati posle nesreće. Grad sablasti, koji su stanovnici spremali da otvore 1. maja, zgrade, stadion, bioskop, hotel, dom kulture, železnička stanica i rečna luka, koja ih je hidrogliserima povezivala sa Kijevom... sve zjapi prazno. Osećam zebnju i nelagodnost dok hodam ulicama između zgrađa iz kojih ne dopire nikakav zvuk. Kroz prljave i otvorene prozore vide se ostaci nameštaja, na nekim balkonima još vise ostaci nepokupIjenog veša, u vrtiću razbacane igračke i plišani medvedić s plinskom maskom, koju mu je neko u brzini nataknuo. Život je stao u tom gradu smrti, jer života u njemu više nema, niti će ga ikada više biti. Neprijatan je osećaj šetati se ukletim gradom iz koga su Ijudi morali da pobegnu pred nepogodom od koje nema zaštite, ostavljajući gotovo svu imovinu, kao u kataklizmičnim SF romanima i frhnovima, SPOMENIK KATAKLIZMI Koliko je danas živih Pripjatinaca koji su tog ukletog dana bili u svom gradu? Na to pitanje nijedan od sagovomika nije znao ili hteo da odgovori. Iz Pripjati se kao na dlanu, samo koji kilometar dalje, vidi strašan četvrti blok. Grlo mi se suši dok posmatram konzervirani sovjetski grad koji je prestao da postoji krajem aprila 1986.

U tom mrtvoui, ukletom gradu, koji, kažu, noću svetli sablasnom bledom svetlošću, vetar neprestano lupa otvorenim prozorima i vratima mnogobrojnih stanova, iz kojili samo ponekad dopre smrad uginulih mačaka i pasa koji su grdno pogrešili poverovavši da su tu našli udobno sklonište. Groteskno deluju već zubom vremena nagrižene parole o SSSRu, Lenjinu i Marksu, "čije će nas

učenje dovesti do trijumfa komunizma”, parole koje još, da ironija bude veća, stoje samo još u ovom sablasnom gradu. Dolazim i do sarkofaga. Onako ogroman i usamljen stoji kao zastrašujući spomenik kataklizmi. U blizni bezvoljni radnici razvlače dovezenu "zdravu" zemlju. Neopisiv je to osećaj: uz neprijatnost, ne mogu se osloboditi slika iz loših SF stripova i filmova o ogromnim mravima, dvoglavim pacovima, debilnim zelenim mutantima... Svega toga - uveravaju me domaćini - tu nema. Naučnik Nikolaj Pavlovič Arhipov, zamenik generalnog direktora NE i šef černobilskog Naučno-tehničkog centra, kaže da su anomalije primećene samo na biljkama, dok ih na životinjama, osim nestanka imuniteta i drugih bolesti izazvanih prekomemim zračenjem, nisu zapazili.

"U poslednjili devet godiua sastrugaii smo na tom podrucju one gotovo četiri miliona kubika zemlje jer su radioaktivne supstance prodrle šest centimetara u dubinu. U poslednje vreme zapazili smo da se prodiranje radioaktivnili materija u tlo zaustavlja zbog raspadanja većine izotopa", nastavlja Arhipov. Kontaminirana zemlja stavlja se na gomile i posipa glinom, a

preko svega se seje trava, kako vetar ne bi raznosio zagađenu zemlju. Problem su, međutim, podzemne vode kojih je na ovom području mnogo, a i poplave su česte. S njima u dubinu tla prodiru i radioaktivne materije... "Pretpostavijamo da deo radioaktivuih čestica sa podzemnim vodama dospeva u Dnjepar. Laički govoreći", kaže Arhipov, "možemo reći da je zagađenost okobne, od trenufka kada je dostigla vrliunac krajem aprila i početkom maja 1986, smanjena gofovo za trećinu i na tom se nivou stabilizovala. Još se nisu raspali srednježivući, a pogofovo ne dugoživući radionuklidi. Ali, vratiti ovdašnje tle i prirodu u prvobitno stanje nije moguće", zaključuje Arhipov.

DEMOGRAFSKA EKSPLOZIJA No, ovdašnji "samosjoli' 1 obrađuju zemlju i prehranjuju se njenim plodovima, njihova stoka i perad jedu travu, kukuruz i pšenicu. O posledicama na Ijudsko zdravlje moji ukrajinski sagovornici nerado govore, premda kažu da je rak Stitne žlezde posle "Cernobila" porastao za 80 posto, a o broju defektne dece uopšte se ne govori u javnosti. Kijevski dnevnik "Kijevske Vedomosti" doneo je reportažu iz skole u Polesju, gradiću šezdeset kilometara udaljenom od elektrane, objavivši podatak da je kod 250 učenika tamošnje Skole utvrđeno postojanje 300 raznih bolesti. U celoj su Ukrajini u porastu bolesti krvi, creva i, pogotovo, štitne žlezde. Zabeležena je i jedna sasvim neočekivana pojava: 1987, godinu daua posle uesreće, Kijev je doživeo demorafsku eksploziju: broj rođene dece potukao je sve rekorde! Bila je to posledica delovanja kataklizme na psihu Ijudi, želja da se dokaže kako nije sve izgubljeno, nagon za održanje Ijudske vrste. Proverivši me Gajgerovim brojačem, puštaju me iz zone. Kao da izlazim iz SF filma, iz nestvarnog sveta, toliko dalekog a, opet, vrlo stvamog. Iza mene ostaje svet katastrofe, kataklizme, opasuosti i smrti. Zona isključenja, pustoši, upozorenja. Na izlazu ne piše "Kraj”, već "Izlaz iz zone isključenja". Priča o Cemobilu se nastavlja...

Podzemne vode koje prodiru u sarkofag mogSe bi ponovo micirati reakciju zabetonlranog nukleamog goriva

ZLOKOBNI SARKOFAG: Rok mu je istekao još pre tri godine, a ni naučnici iz Černobila ne znaju šta sc u njemu, zapravo, dešava.

31

12. 05.1995. Svet