Svet

BRACA GRUBAČIĆ: IZA KULISA BEOGRADSKE DIPLOMATSKE KUHINJE

Razgovarao: Predrag Popovic

BBfITISLAV BBflCfl GBIIBfIĆIĆ. nrvi čovek hiltena V.I.P. na koil su pretplaćene skoro sve strane ambasade i inostrani donisnicl u Beooradu. jedan od najholje informisanih srpskih novinara. lični poznanik Roberta Frejžera I Đejirida Ouena. u intervpuu za "Svet" novorl o uspnnima i padovima svoie karijere i otkriva neke manje poznate nodatke iza kuiisa debelih diplomatskih zidova srpske preslonice:

IZ RAZGOVORA S ROBERTOM FREfŽEROM ZAKLIUČIO SAM DA IE TO lEDAN FIN I DOBRONAMERAN ČOVEK I DASE SPORAZUMEO SA MILOŠEVIĆEMI

re godinu i po dana, pokrećući V.I.P. "Daili News Report", Bratislav Grubačić nije očekivao ni približno takav uspeh kakav je ostvario. Na njegove dnevne novine na'engleskom jeziku pretplatilo se stotinjak korisnika, uglavnom, raznih međunarodnih organizacija, stranih novinara i diplomata, među kojima je i Lord Oven. • Ideja o izdavanju takvog biltena je više nego dobra. Pošto sam ostao bez posla bila mi je neophodna tako dobra ideja. Pre toga sam radio u Slobodnoj zoni Beograd-Pančevo-Novi Sad. • Znači, kod Kertesa? Ne, to je bio projekat Vlade Srbije, kojim su se nameravali privući strani investitori. Projekat nije loše zamišljen, iako je bio megalomanski. Radio sam kao zamenik direktpra marketinga. • Sta ste skrivili? Meni ni dan danas nije jasno zašto su mi dali otkaz. Jednostavno, jednog dana su mi rekli da više ne trebam da dolazim na posao. Sutradan, kada sam došao po stvari iz svoje kancelarije, portiri su me obavestiii da im je naređeno da me ne smeju pustiti u zgradu. Imam neke indikacije o razlogu za takvo otpuštanje, ali nije mi do danas sasvim jasno u čemu je bio problem. Nakon Sto sam ostao bez tog zaposlenja - a i ranije sam u nekoliko

navrata osetio kako to izgleda - sticajem okolnosti počeo sam da radim sa stranim novinarima kao fikser. Moje dužnosti su bile da im organizujem putovanja, vozače, kola i sve ostalo Sto treba, Tako sam počeo da putujem u Rrajinu i Bosnu, na ratišta. • Intcresantan posao. Jeste li i tn dobili otkaz ili ste jednostavno odustali? Nakon izvesnog vremena shvatio sam da takvo zanimanje ne odgovara čoveku mojih mogučnosti i iskustava. Jednom prilikom, pri povratku iz Banjaluke, trebalo je da u pet sati izjutra krenemo. Ja sam ustao u pet i petnaest, što je mnogo naljutilo dvojicu stranih novinara koje sam vodio. Kasnije, da bih uštedeo na vremenu, krenuo sam prečicom između Dervente i Modriče. Tim tipovima put je bio nepoznat pa su se uspaničili. Jedan, koji mi je ostao u naročito lošoj uspomeni, za vreme celog putovanja se bunio, govorio mi kako sam neodgovoran, nekoncentrisan, kako smo zalutali. ' Oni su obukli pancire i nisu zatvarali usta dok nisam zaustavio kola i rekao im da du ih isterati i ostaviti na putu ako ne prestanu. Nakon tog

iskustva digao sam ruke od posla fiksera. • I tada ste se prihvatili posla sa V.1.P.-om? Ne odmah. Jedno vreme sam smišljao čime da se bavim. Hteo sam da nešto trgujem, petljam. Ali, ja sam antitalenat za trgovinu. Pošto sam odranije imao dobre veze sa stranim diplomatama i novinarima i pošto sam bio dobro infonnisan, prihvatio sam predlog Svajcarskog otpravnika poslova da pravim bilten na engleskom jeziku za strane diplomate. Moj engleski nije bio savršen pa sam našao partnera, Engleza oženjenog Beograđankom, pa smo pokrenuli V.I.P. Bez velikih pretenzija, zamislili smo taj bilten kao pregled dnevne štampe, međutim, kako su se stvari razvijale, i mi smo počeli da Sirimo mrežu dopisnika. Počeli smo da putujemo po ratištima, tako da smo se pretvorili u ono što danas jesmo mala novina na engleskom jeziku. • Kakva je uređivačka politika? Teško mi je da ukratko objasnim našu uređivačku politiku. Mi koristimo informacije iz dnevnih

novina i ono što dobijemo od naših dopisnika. • Kako vršite odabir? Naravno, apsolutno se trudimo da se primerimo našim kupcima. Mi živimo samo od para koje dobijemo od pretplatnika. To podrazumeva da jezik na kome pišemo mora da bude apsolutno sjajan. Drugo, mi moramo da komuniciramo u onom kodnom sistemu koji koriste nali kupci. Terminološki gledano, kada, na primer, pišemo Kirajma, mi napišemo "Krajina u Hn'atskoj (RSK)" i u daljem tekstu koristimo samo "RSK". Dakle, koristimo terminologiju "Rojtera" i ostalih zapadnib agencija. Kod nas ne funkcionišu načini prikazivanja stvari kakvi se koriste u srpskim medijima. Politički gledano, mi se trudimo da budemo nezavisni. Koristimo sve moguđe izvore, i državne medije i sve ostalo. Naš cilj nije da našim korisnicima kreiramo političko mišljenje več da im ukažemo na ono Sto su signifikantni događaji koji će im omogućiti da shvate koji ,su događaji važni da.bi se shvatilo ovo što se dešava kod nas.

• Kada ste poslcdnji put u svom biltenu pomenub nekoga iz ojjozicije? Mi smo se, iskreno da kažem, neko vreme trudili da pokrivamo sve što se događalo u opoziciji, ali smo shvatili da ne treba obraćati mnogo pažnje na svako saopštenje svih opozicionih stranaka. Ti stavovi nikoga ni na šta ne obavezuju, tako da nisu mnogo bitni za naše korisnike. Mnogo je važnije da im objasnimo Sta se događa unutar struktura vlasti, dakle unutar aparata koji donosi odluke. • Da li su Ijudi iz strukture vlasti zadovoljni kako Vi to radite? Ja to ne znam. Da se razumemo, veliki broj Ijudi koji su sada unutar državnog aparata ili koji su bliski vlasti, moji su dobri poznanici i prijatelji, Ja sam bio čovek iz partijskog i državnog aparata i otuda ih sve znam. • Pravi čovek na pravora mestu. Ja nikada nisam krio činjenicu da sam bio čovek iz aparata vlasti, U tome ne vidim ništa pogrešno. U ono vrerhc svoj posao sam radio vrlo pošteno i nemam razloga da

skrivam to što je bilo. Moj mentalni sklop je izgrađen u ono vreme. tako da sada i kada nemam određene informacije mnogo bolje mogu da razumem kako aparat funkcioniše. • Lako je Vama, ako nemate informacijc. pitate sveg prijateIja, Zorana Cička, najbolje informisanog čoveka u Jugoslaviji. v Krajnje iskreno rečeno, sa Cičkom nemam komunikaciju te \xste. Čičak je u poslednje vreme postao često viđen gost na raznim prijemima pa se samo tamo \iđamo. Razmenili smo vizit karte i dogovorili da se vidimo, ali do toga nikada nije došlo. U tom smislu, Čičak mi nije mnogo interesantan. Čuo sam priču kako ja zapravo služim kao transmitor koji dekodira ono što bi vlasti htele da prenesu strancima. To zaista, nije istina. Ako to neko tako vidi i ako mi to tako radimo, onda je to više rezultat mog mentalnog sklopa nego što je rezultat moje namere. Mi znamo da naša probirljiva publika ne bi oprostila bilo kdtav ozbiljniji kiks, pa koristimo pouzdane izvore informisanja. Naravno, mi pazimo da ne otkrijemo te izvore. Tako je bilo

Svet 23.06.1995,