Svet

i za poslednje izbore. Svi sti iznosili svoje. aglavnotn netačne, prognoze. Ja sam okreuuo par pravih telefona i saznao' istinite rezultate. Sutradan, kad sam ih objavio, pitali su me za koga ja to radim, otkud mi te informacije. o To je dobro pitanje: za koga radite? Ni za koga, brate. Radim iskijučivo za sebe. Sve sam počeo zbog para. pa tako i nastavljam. U svakom slučaju, ne radim ni za kakvu službu. • Ništa Udba, ništa KOS? Prića ima mnogo, ali to me ne zabrinjava. • Priznajte koja je prava, ionako ee mi Milomir Marić otkriti tajnu. Da. Mare može da ti kaže sve. Tajna je u tome što ja imam sjajne odnose sa mnogim značajnim Ijudima. Verovatno sam zbog toga i sumnjiv mnogima. Veliki je problem nezavisnih medija što su izgubOi kontakte sa Ijudima iz vlasti i što od njih više ne mogu da dobiju nijednu važnu procenu o tome šta se dešava i šta će se desiti u ovoj zemlji. Nezavisni mediji pabirče informacije koje tu i tamo čuju po kuloarima, dok ja iz prve ruke saznajem kakvi su planovi, kakva je logika procesa koji se odvijaju; dakle, to Sto i najviše interesuje moje korisnike. Na kraju, fama ne postoji, ja i ne krijem da sam bio član Saveza komunista, dok se on nije rastuno. Ja nikada nisam izaSao iz SK. Jednog dana su mi saopštili da više ne moram da plaćam članarinu i - gotovo. • Hoćete li početi da plaćate članariuii za JUL? Za sada ne plaćam. Nisam njihov član. • Zašto niste? Nemojte da se pokajete. Nakon raspada Saveza komunista nisam.ulazio ni u jednu stranku, iako se priča da sam član JULa. Znam i odakle je i zašlo je počela ta priča da kruži. Kada je bilo strašno nepopularno biti bivši član SK, kada su svi bili patriote i antikomunisti, ja nisam ni krio činjenicu da sam bio član SK. U SK bili su Ijudi svih ideologija, od nacionalista do staljinista. To se najbolje vidi na slovenačkom primeru. Ođ centra pa na levo 4 sve su bivši komunisti. Školjč, Šuklja, Anderlič i ostali, svi su moji drugovi s kojima sam ja sedeo u Predsedništvu omladine. Jugoslavije. Ctduvek sam govorio da je SK zapravo pokret koji okuplja sve ideologije. Tako je trajalo dok fikva nije pukla. • A kad je pukla_. Tada se videlo gđe su svi bili u SKJ. Politika je samozaboravna delatnost, a ja to ne volim. Osim toga, ja sam bio jugoslovenski orijentisan. Mislio sam da se sva ova kriza može izbeći mnogo jeftinije, bez krvi, bez rata, Tada sam u to verovao, Zbog takvih mojih stavova krenuli su sa pričom da sam u JUL-u, Sto nije tačno, Uostalom, tamo i ne poznajem mnogo Ijudi, Ne poznajem čak ni predsednika Direkcije. Predsednika JUL-a znam iz vremena dok sam radio u Studentskom kulturnom centru, ali se kasnije nismo viđali'. • Priznajte da Vam je velika želja da upoznate predsednika Direkcije JUL-a. Jeste, ali ne na taj način. Ja sam često prenosio delove njene kolumne iz "Duge". U počeiku je to bilo zbog priče da ono što napiše predsednik Direkcije mora da se uskoro i desi. Neke stvari su se, zaista tako i dogodile, a to verovatno nije slučajno. Kasoije smo počeli redovno da prenosimo tu kolumnu i pre osam meseci, kada je počela priča oko JUL-a, mi smo tome dali veliki prostor. Očigledno je da to neće ostati bez javnog i političkog odjeka. Kada je JUL postao moćna organizacija to je postalo hit-tema. Inače, još je mnogo nejasnoća u samom JUL-u, kako lo ističe i sam predsednik Direkcije. Nije jasno da li se

oni bore za parlamentamu vlast ili se tehnikom dugačkog marša kroz institucije probijaju u vrhove sistema. Ne znam da li žele vlast ili se zadovoljavaju time da vrše pritisak. • Čini se da hoće pritiskom da dođu na vlast. To'oni najbolje znaju. Ja sam od početka imao izvesnu sklonost da pratim razvoj JUL-a. Sada, kada svi to rade, mi smo to smanjili. S đruge strane, moj dobar prijatelj Miša Gleni je uzeo da piše neki tekst o predsedniku Srbije Miloše-

viću. Hteo. je da razgovara sa mnogim ijudima koji ga lično poznaju. Praklično, sedeo je kod menfe u kancelariji nekih dvadeset dana i odavde radio posao, Normalno, čim se prihvatio takvog posla, bilo je potrebno da razgovara i sa samim objektom svoje teme. Pošto je u to vreme Frejžer bio ovde, bilo je teško očekivati da predsedoik nađe malo vremena i za novinare, Tada smo pomislili da ne bi bilo loše da Miša porazgovara sa predsednikom Direkcije JUL-a, s obzirom na njene bračne veze sa predsednikom Republike. Ako ga neko poznaje, ona ga poznaje. Izgleda da će do tog susreta, ipak uskoro doći, pa ću i ja imati priliku da lično upoznam ženu čije sam tekstove toiiko često prenosio. ® To će biti citati Nebojše Vukovića: "Drago mi jc da smo se konačno upoznali"? Ma, nije tako, nije to meni životni cilj. Sasvim je prirodno što mi je, interesautno takvo poznanstvo. * Čuo sam da ste dobar prijatelj sa Frejžerom. Nisam njegov dobar prijatelj. Jednom sam video čoveka. Video sam ga na nekom prijemu ono veče kada je otišao. Pošto nije bilo mnogo ijudi, u takvoj atmosferi, dok se stoji, razmenili smo nekoliko rečenica. „ • Šta si mu rekao? My name is.« Ne, to je rekao onaj drugi i to ne Frejžeru! Tada sam imao utisak da su se Frejžet i Milošević spo-

razumeli. U najmanju ruku, znali su šta jedan ođ drugog traže. Moj je utisak da je Frejžer izuzetno korektan i fm čovek, dobronameran. Na osnovu tog kratkog razgovora, teško da se uaše poznanstvo može nazvati prijateljstvom. To je priča slična onoj o mom članstvu u JULu, Te se priče stvaraju zbog moje komunističke prošlosti, koja je veoma interesantna. •Po čemu je inleresanfua? Komunisfa k’o koraunista. Nismo svi baš isti, Dok su neki bili pametni i poslušni, ja sam tri puta isMjučivan iz SK. ® Dakle, praviii sfe problerae. Izgleda da jesam. Jedno kratko vreme bio sam u Gradskom komitetu Partije, gde sam bio urednik izdanja i tribina Marksističkog centra. Posle toga sam bio upravnik Doma omladine. To je bio najzahimljiviji deo moje karijere. Kao najmladi direktor kultumih institucija u Beogradu, kako priliči pravom Skojevcu, došao sam na ideju da sve to dovedem u savršen red.

k:tko lo želi svaka uadobudua mlada budala. Najjeftinije je bilo da se organizuju tribine i tako oživi cela institucija. Krenuli smo sa serijom tribina o religiji. Svi su se izređali: Atanasije Jeftić, Amfilohije Radović, katolički popovi i muslimansM predstavnici. Na ranije tribine nije dolazilo više od peđesetak Ijudi, dok smo za ove tribine morali da štampamo karte. Jednog dana je navratio Ivan Stambolić, koji je u to vreme bio predsednik Komiteta. Imao je neM sastanak u Gradskoj omladini u istoj zgradi. Redari ga nisu hteli pustiti unutra bez kart% Kađa sam ga uveo unutra, on me začuđeno pitao šta se ovde događa. Ođmah sam shvatio da sam nadrijao ako širim priču. Objasnio sam mu da neM popovi pričaju nešto bezveze. Njega je interesovalo da li je takva gužva i kada se priča o socijalističkim temama. Rekao sam mu da nema žive duše, tađa. U ono vreme mi smo se igrali demokratičnosti, ali danas, moram da ka'žem, da mi je žao što sam dao priliku tim popovima đa pričaju. Mnogi od učesnika tih tribina odigrali su vrlo loše uloge u jugoslovenskoj krizi. • Da li Vam Je Stambolič zamerio na "demokratičnosti"? IsMjučio me je iz partije. Odnosno, moj kolektiv me najurio. Svima sam se zamerio, pokušavajući da iii razmrdam i oživim. Zaista sam pravio greške. Bio sam naivan pa sam hteo i ono Sto se ne može. Kasnije su me postavili na mesto direktora NIP "Mladost”. Jeduo vreme sam bio direktor ali ne i član partije. • Onda ste se popravili, pa sn Vas vratilL Ma, ne. Pred sarajevsku Olimpijadu predseđništvo omladine je zakazalo sednicu na kojoj se, kao o posebnoj tački dnevnog reda raspravljalo o meni, kako je moguće da budem direktor ako sam isMjučen iz partije. To su za mene bili tešlđ trenuci. Na kraju me GK, u vreme pređseđnikovanja Slobodana Miloševića, vratio u Partiju.

* Tada ste odalmuli. Jesam, od tada je sve bilo u redu. Od "Mladosti'' smo napravilj dosta dobru novinu. Imali smo odličnu izdavačku delatnost. Inače, Mariću smo objavili "Decu komunizma". Tada je bio zakon da se knjiga može zabraniti najkasnije 24 sata pre zvaničnog puštmija u prodaju. Mi dva dana nismo spavali, iščekujuči hoče li nas zabraniti. Na sreču, nisu to uradili. * Marić je to sredio preko svojih veza. Da, moguče... Njegova knjiga je prošla, ali smo imali problema kada smo u "Maloj ediciji" "Ideja" izdali nešto bezveze, neke Vučeličeve tekstove. Milorad Vučelič: "Osumnjičeno društvo". Njegovi tekstovi iz Književnih novina. Mala knjiga, ništa značajno. To su zabranili jer se u toj knjizi nalazio tekst koji je objavljen u nekoj novosadskoj novini koja je baš zbog njega zabranjena. Tako su i ovu knjigu zabranili zbog tog teksta. Tako nam je zabranjeno ono što ni.smn očekivali, dok smo sve karte bacili na Mariča. Kasnije je "Student” pođigao neku frku oko Tita i CK. Iz solidamosti mi razvalimo po CK, ne računajučiiia se iza brda valja mnogo ozbiljnija stvar. Pošteno smo držali svoju koncepciju, sve dok nam 1. januara 1988. nisu istekli mandati. To mi je bilo drugi put da sam ostao bez posla. * Opet ste se brzo snašli? Jedno vreme ništa nisam radio, pa sam se prihvatio posla u Međunarodnom pres-centru, gde su me bacili kao vruč krompir. Tako sam se i upoznao sa mnogim stranim novinarima. Pošto ništa nisam radio, onako zaludan, non-stop sam sedeo za šankom i mudrovao o 16. i 17. sednicama CK. ( Kasnije sam neko vreme radio u Tanjugu, ali požurio da pobegnem ođatle. Mislio sam da se više u životu neču baviti novinarstvom. Na kraju, mogu da kažem đa sam, ipak, uspeo u jednoj značajnoj stvari - uspeo sam da mi nikada u životu nije bilo dosadno. "Mrajnje iskreno režegaß. sa ClEkom nemani komunlkacifu te vrete. Čičak ia u aosladnža vrema poslao česla vlđen gost na raznlm prifemima. pa sa samo tamo vldamo. Bazmenill siae mzit tearte I dogovorili đa se vidimo. all do taga nikada niie dašlo. U tam smislu. Ćićak ml niie mnego interesantan. Ćuo sasm priču kako fa zaaravo služim kao transmitor koii dokodlra ono ilo bi vlasti htale da orenesu strancima. To zaisla niie Isßna"

Ollmpljadu predsedništvo 9 I omladine je zakazalo sednlcu na kojoj se, kao ■ || o posebnoj taeki dnevnog reda raspravljalo o n I meni, kako je moguće da budem dlrektor ako |fl I sam iskljlićen Iz partije. To su za mene bili ■ i teški trenuci. Na kraju me vreme ■ I presednlkovanja Šlobodana Mlldševića, vratlo I p -uPartiju" O

BRIICA GRUBAČIĆ: IZA KULISA BEOGRADSKE DIPLOMATSKE KUHINJE |

23.06. BSiS. S?et