Svet

Nije samo poiitički. Vreme je društveno-politički-kulturni nedeljnik. U našim novinama zastupljcne su mnoge oblasti. Mi pokusavamo da utičemo na sve te segmente života. Naravno. politika je samo segment celog društva. " • Kakvo je društvo po \'ašoj mcri? Kakvo? To je društvo ni po babu. ni po stričevima! Ne znam više... Toliko smo premoreni svim tim političkim nagađanjima, tako da jeđva čekam da opet fudbal zaživi, pa da se navijanja vrate iz političkog u sportski ambijent. Istrošli smo se sa raznim pamjskim kalkulacijama. razinišljajući o svemu tome kladeči se na neke stranačke favorite. Nikada uisam bila veliki fudbalski navijač, ali jedva čekam da se vratimo u onaj ambijent. Na žalost, sada nam je loša i fudbalska i politička liga. Je'l vain sada lakše? Konačno ste dobili malo političkog šlagvorta. • Zaisla je lep»c sa politikom. Recife mi na kog stranačkog favorita ste se khidiii i navijali. Kada sam došla u "Vreme'' o politici nisam znala gotovo ništa. Nisam znala partije ni imena političara, ništa. Nisam gledaia prvi Dnevnik, pa je sve to prolazilo mimo mene. Kada se prelamao svaki broj, ja sam odlazila kod urednika i tražila spisak fotografija koje treba da nabavim. Meni su to morali da šifriraju na poseban način. Recimo; Bulatovič, mlad, Cmogorac, političar. Tako sam ja od svojih fotoreportera tražila Bulatovićevu fotku. Na osnovu toga procenite kakva je moja politička svest bila.^ » A sada? Sada sam jedan deo imena naučila. • Uceći imenaUčeči ih, da li su neka od tih imena stekla moje simpatije? • Jesu li? Ne bih mogla reči da im je to uspelo. Niko nii se nije naročito svideo. Svaka od tih ličnosti ima neki karaklenstičan deo koji mi se sviđa, ali niko nije uspeo dame politički opčini. • Nije li to zuak da ste suviše izbirljivi? Izgleđa da jesam. To godine donose. •_Ne znam, ja sam još mlad. Jesi. Ja sain zrela žena i moram da budem izbirljiva. Izbirljiva znači, zapravo, zahtevna. •Ko najviše ispunjava Vaše političke zahteve? Malopre sam vam rekla da ne uspevam da pronađem nekog pogođnog. Sada vidim da ne valja biti ni previše izbirljv - prođe ti vreme, Vreme prolazi, a ja ne dobih svoju partiju! • Ima vremena, ovde se tek zakuvava. I ja mislim da prava igra tek predstoji. •Na prostorima bivše Jugoslavije prava igra traje već nekoliko godina. Vi ste, makar posredno, preko fotografija sa ratišta, u stalnom kontaktu sa tragedijama koje se tamo dešavaju. Koliko se taj odnos s vremenom promenio? Covek se vremenom navikne na svašta. Cesto imam prilike da vidim tu kriminalističku, sudsku fotografiju koju ne koristim, Postoje i određeni kodeksi koji ne dozvoljavaju korištenje fotografija leševa. U početku je lični emotivni momenat bio izuzetno prisutan, Posle se čovek navikne, pa čak i sam traži što efektivnije fotografje. • Postoji li razlika u kvalitetu fotografija naših i stranih fotoreporfera? Postoji razlika između svetskih i naših novina, a ne između fotoreportera. Mi imamo odlične ratne je izašla knjiga fotografija ”Rat u Jugoslaviji" gde se mogu sagledati sve vrednosti sakupljenih fotografija. U toj knjizi objavljeni su radovi fotografa iz svih novostvorenih država bivše Jugoslavije, Naravno najviše je autora iz Srbije, a njihovi radovi su zaista izvrsni. Na kraju krajeva, masa naših folografa radi za strane agencije. Mi smo oduvek imali dobre

"la msam mi imala priikn dla pmstaiisiii voprsßlkiBi|a. To je uspela Pažidćeva sadašmfa snprupa, jnspođa Isidora. Me znam koliko ona može da zahvali njemu na nspaslma 11 svom radn. međutim mislim da je ona har veći deo to«pa ostvarila svopim ličnlm vrednostima. 1 zaslužiia ie"

fotografe. pogotovo sportskc. Muogi oci ujih kasnije su, silom prilika, prešli u ratne fotoreportere i tamo dokazali svoj nesunmjiv kvalitet. Pokazali su da pored profesionalnog umeća, imaju pravi osećaj gde treba da budu, kao i da imaju neophodnu dozu lične hrabrosti. Na fotografijama naših fotoreportera nema ni približno onoliko nameštenih poza.koliko prave kolege iz inostranstva. • Da li ste Vi svoje fotografije prodavali stranim agencijama? Ne, ne mnogo. Davala sam im nešto, kad sam imala baš ono što njima treba. Za neke nemačke novine radila sam neki kultumi događaj kada im je to trebalo. Stranim agencijama najinteresantnija su ratišta, a ja to ne radim, tako da nisam ni imala prilike da im ponudim svoje radove. » Da Ji svoje fotografije doživljavate samo kao robu za prodaju ili kao umetničku vrcdnost? Pravo da vam kažem, mala je granica. U stvari, teško mi je da o tome govorim. Nikada nisam bila u situaciji da prodam nešto vredno i veliko, Retke su prilike da radun nešto van ovog novinskog foto-reporterstva. Ponekad fotografišem portrete ili pravim reklamne snimke odredenih proizvoda. Cena za to se zna, tako da je tu vrlo teško da se govori o nekakvoj umetnosti. • Sta je sa umetničkim fotografisanjera? U principu ne postoji podela na umetničku i nekakvu drugačiju "neumetničku' 1 fotografiju. Sve se svodi na pitanje da li čovek ume ili ne ume lepo da fotografiše. Naravno, mnogo toga zavisi i od zadate teme. Postoje teme koje se zbog nečega smatraju umetničkima, dok se dmgde ne smatraju takvima. Međutim, fotografije bilo koje teme moraju da budu dobre i to je jedina ispravna podela - na dobre i loše fotografije. Sve ostalo su predrasude. Na kraju krajeva, i shkanje frižidera može da bude vrlo uspelo, pa može da se smatra umetničkim. Isto tako fotograf može da isfolira nekakvo svoje snoviđenje, koje je mnogo lakše omačiti kao umetničko fotografisanje, a da ono, u sustini, ne vredi ništa. • Ako več ne prodajete to što snimate, šta najviše volite da fotografišete? Najviše volim da slikam privatno, svoje prijatelje, neke meni drage stvari, uspomene. Takve fotografije su mi najdraže, Pošto nisam mnogo izlagala, te fotografije predstavljaju moje foto-beleške. • Ima li na fim fotografijama i Nebojše Pajkića, Vašeg bivšeg supruga? Ne, više ga nema. • I nije Vam žao što ste propustili priliku da postanete mctafizička vojvotkinja? Ja nisam ni imala priliku da postanem vojvotkinja. To je uspela Pajkičeva sadašnja supruga, gospoda Isidora. Ne znam koliko ona može da zahvSi njemu na uspesima u svom radu, međutiiu mislim da je ona, bar, veći deo toga ostvarila svojim ličnim vrednostima. I zaslužila je.

17

2S. 06.1996. Svet

ZORAN PAVLOVIĆ Železnička 50 te1.:021/28-532