Svet

bila... Ni izbcglfce po mcđunarodnim normama i nasem pravu nc mogu ni na koji način biti vraćcne u zemljn iz kojc su došli, i ni pod kakvim uslovima. Može im se otkazati, čak i gostoprimstvo u smislu oduzimanja statusa, ali se moraju poslati u treću zcmIju." Mnogi očevici su na telefon SOS u Beogradu javili da kuće izbeglica ili državljana SRJ, koji su nekada bili dobrovoljci na kninskom ratiStu ili imaju bilo kakve rođačke veze sa Hrvatskom, a pre svega one koji su rodeni na području sadašnje RSK - srpska milicija opkoljava da bi ih na silu privela za vojsku novopostavljenog kninskog generala Mila Mrkšića. Ljudi koji su se javljali iz sela tvrde da su to oni isti milicioneri koji ta sela, inače, redovno obilaze radl održavanja javnog reda i mira. Gospođi Stanojević se u petak, 16. juna, javio čovek iz Apatina, panično obaveštavajući da su mu milicioneri opkolili kuću i da je on spremio pištolj da se übije, da im živ ne padne u ruke. Dok smo nas dve razgovarale za "Svet" javila se jedna žena iz Niša koja je rekla" Meni na vrata neće dođ, spremila scan puSku i pištolj, ako mi dođu po muža i sina, übiću ih! r . Prema informacijama SOS tele'oaa, izgleda da je najveći prih itni centar na silu mobilisanih iz ;glica u Sremskoj Mitrovici, n u nei >m vatrogasnom domu u koji sme uju Ijude, kažu da to izgleda str: vično, kao u vreme Hitlera, <x. de ih odvode neki, u cmo obučeni ratnici, namazani bojama, ne dopuštajuđi nikakav kontakt sa familijom". "Odvode ih onako kako su ili zatekli, ćak i bosonoge, bez ikakvih dokumenata, n Knin", priča Biljana Stanojević. "Dobili smo informaciju od jedne žene kojoj je muž uspco da se javi telefonom iz Rnina u Apafin. Kaže da je tamo trctman vrlo neprijatan. Sišaju ih do giave i teraju da pevaju, trčeći u krug, pesmu, ako taćno citiram: "Ja sam mrski dezerter Republike Srpske Krajine 14 . NA KNINSKOM RATIŠTU - SREMSKI FRONT? Ovakvo ispiranje vojničkog mozga dosad je običan smrtnik imao prilike da vidi samo u američkim filmovima koji se ponose tamošnjim vojničkim. drilom, podređenom američkoj ideji vrhunske "super sile”. Ako je nekoine za utehu, nema vesti da je na silu mobilisane izbeglice u svoju školu specijalnog treninga za übijanje neprijatelja "upisao” legendami srpski patriota Arkan, čije je vojno sedište, navodno, u Erdutu, i koji, sudeći po nekim njegovim reMamnim fihnovima iz vremena "vručeg rata” u Hrvatskoj i kukninacije ratnohuškačke mržnje ovde, u Srbiji, sprovodi sistem vojničke obuke, poput onog koji, bar kako u filmovima gledamo, važi za amerićke specijalce i marince. Najtužniji deo priče o lovu na izbeglice i jugoslovenske građane u Srbiji, da bi protiv svoje volje bili novo topovsko meso u Krajini, predstavlja onaj deo koji govori da i maloletnici ili osamnaestogodišnjaci koji,nikada nisu omirisali barut, jer nisu ni odslužili vojni rok. Prema nekim informacijama, prave racije su sprovedene u studentskim domovima u Novom • Sadu i Beogradu, a sa jedne maturske večeri u Kikindi odvedeni su maturanti u svečanim odelima, a da im roditelji nisu o tome bili ni obavešteni. Nezaobilazno se, otuda,jx>stavlja pitanje kakva je to vojska koja mobiliše đecu nevičnu oružju i ratovanju, a prva asocijacija da li se na kninskom

ratištu sprema uovi sremski front, uprkos tome šlo to nisu deca i mladići iz Srbije, ali Srbi jesu. Jedina njihova krivica je što su rođeni na području RSK ili su im roditelji odande, a u nekim slučajevima sa RSK odnosno bivšom Hrvatskom, veze su im daleke i labave. 14 U početku je izgledalo da vode Ijude samo rođene na području Republike Srpske Krajine", kaže Biljana Stanojević. "Sad vode Ijude po nekim spiskovuua. Hoću da vam kažera nešto privatno, što meni stoji na srcu- A fo je da se meui ćini da u tome duboko ućestvuje Komesarijat za izbeglice Srbije. Tako precizne spiskove sa podacima gde izbeglice radc, koja im je registracija kola i druge podalke tako detaljne, nema niko u zemlji sem njib, koliko je meni poznato. Moguće je da je moja sumnja moja paranoja i ja to, zaista sad privatno govorim." Gospođa Stanojević iznela nam je i jedan primer koji otvara i pitanje da li će se stati samo na nasilnoj mobilizaciji za kninsko ratište golobradih muškaraca kojj vode poreMo sa pođručja RSK ili imaju nekakve veze sa njim. Naime, njoj se javila majka mladića koji je, tek maturirao. On se ja.vicfvbjnom odseku u Loznici, pošto je dobio regulami poziv, i od tada mu se gubi svaM trag. Teć nedelju dana deteta nema., su izbezumIjeni. Otišli sii 'u Loznicu, gde su im reMi da jm je sin u Sapcu. Vratili su se u Šabac, gde im je rečeno da je dete prebačeno u Sremsku Mitrovicu, da služi vojni rok u Krajini, Vojni odsek, zapravo, ne zna gde je ovaj mladić. Vojska Jugoslavije je, na pitanje akdvista sa SOS telefona u Centru za antiratne akcije da li ona mobiliše Ijude za ratovanje u Kniuskoj krajini, odgovorila odrečno; "Nikakve mobilizaeije nema". Taj odgovor dobijen je i u Birou Republike Srpske Krajine, i u Republlčkom komesarijatu za izbeghce, a nikakav nije stigao od vlada Jugoslavije i Srbije i predsednika ovih država kojima je ova nevladina organizacija uputila informacije do kojih svakodnevno dolazi i zahtev i molbe da spreče kršenje IjudsMh i izbegličldlt prava od strane MUP-a Srbije. Na iste adrese pisali su i telefonom zvali i Ijudi koji su ugroženi ovom racijom u ime i za račun vojske RSK, a majke i žene na silu odvedenih sinova i muževa opsedaju SUP-ove širom Srbije i centralu MUP-a u Beogradu. Svi im odgovaraju đa nemaju pojma o čemu one to govore, i da se ne sprovodi nikakva nasilna mobilizacija izbeglica od strane srpske poHcije, zaboravljajući onu narodnu; "U cara Trojana, kozije uši". Jedna žena iz Niša javila se na SOS telefon da je svog poznanika miHcionara, u ime svoje sestre kojoj su muža 'odveH, zamolila d:, proveri šta se dešava. On joj je odgovorio sledeće: "Dobfli smo zvanićan nalog sa visokog nivoa da hapsimo sve i predajemo ih Vojsci Republike Srpske Rrajine. Ja sam, danas, trojicu uhapsio, a)i ja inoram, izgubićn posao". Zene širom Srbije, u Beogradu, Nišu, Kruševcu... sada pokušavaju da se samoorganizuju da bi opsedale SUP-ove u svojim mestima i MUP Srbije, išle ispred Narodne skupštine Srbije, i da iznude od nekoga ko je za to nadležan da im kaže šta je sa njihovim muževima, decom, braćom i muškom rodbinom koji su odvedeni na ratište u Republiku Srpsku Krajinu. Sve informacije govore da prilikom prisilne mobilizacije izbeglice i državljani SRJ maiiom pružaju pasivan otpor. Nevladine organizacije kojima se zaplašeni

obradaju, svima savetuju da, ako i po njih dođu, ne pružaju oružani ili fizički otpor miliciooeriina a, pre svega, đa se sakriju ispred neželjenih "pozivara''. U prepoznatljivim ili nepoznatim uniformama. Savetuju im da budu na oprezu i od civila koji se muvaju ispred nevladmih organizacija koje prate ova i druga događanja na polju kršenja Ijudskih prava i prava izbeglica, ili su direktno uključena u njihovu zaštitu, kao što je Visoki komesarijat za izbeglice u Beogradu. RANJAVANJE U HRTKOVCIMA Pogotovo im se savetuje da nikako ne beže prilikom prisilnog odvođenja na zborišta ir Srbiji i Kninskoj Krajini, jer mogu doživeti da se na njih puca, ako ne u potiljak, a ono u noge, kao Sto je to bio, za sada jedini, na sreču, koliko je poznato, slučaj mladića koji je u Sremskoj Mitrovici pokušao da pobegne kada su ga iz policijskih kola doveli u ovaj grad iz Hrtkovaca. Oni koji su ga prisilno priveli na zbomo mesto budućih kninskih ratnika, pucali su mu u noge kada je bežao da izbegne neželjenu sudbinu, O ovome su SOS telefonu javili očevici, a vest je potvrdio jedan od lekara sa ortopedskog odeljenja sremskomitrovačke bolnice, gde mladić sada leži teško ranjen u sobi broj 3, dok lekari strahuju da će ostati zauvek invalid. Prema informacijama "izbegličke oaze" u Beogradu, redakcije izbegličkih novina "Odgovor" kojoj se, takođe, javljaju nmogi da izveste o sramnoj raciji na izbeglice iz RSK u Srbiji, u Beogradu se oni koj i im dolaze na vrata da bi ih predali vojnim vlastima u Kninu korektno ponašaju i nigde još uisu na silu pokušali da uđu u stan izbeglica. Dolaze vrata ipo dva iri i višc puta ali su veoma Ijubazni i strpljivi sa onima koji im otvore vrata (obično su to žene jer se mnogi muškarci skrivaju). Pozivari su uspešniji u izbegličkim kampovima i drugim odredištima kolektivnog smeštaja ovih nevoljnika, jer ih je sve na okupu lakše i iznenaditi i odvesti. "Prema našim informacijama bilo je samo nekoiiko incidenata u Beogradn prilikom prisilne mobiiizacije Ijudi sa i/.bcgiičkim statusom. Svima koji se nama javljaju, savetnjemo da pokomo primaju tu odliiku, jer pojedinac ne može ništa da nčini, ni tučom, ni arogancijom, samo možemo nešto učiniti kolektivno kao izbegiice, vršeči pritisak na organe vlasti ali nikako ne možerao silom sprečiti policiju da izvrli svoj zadatak. Policija rađi svoj posao i nju ne treba izazivati, već pružiti pasivan otpor kako se ne bi razvijao i taj animozitet prema izbeglicama, u smislu da smo mi kavgadžije, da izbeglice stalno proizvode sukobe, itd. Veomami : ; drago što sve naše informacije , .jvore da su u većini slučajeva U' eglice pružile samo pasivni otpor ođnosno prihvatile svoje obaveze i kućama se javljale sa razlićitih autobuskih stanica od Bijeljine do Slunja", kaže glavni i odgovomi urednik "Odgovora" Zvonko Tarle.' "PISAĆU SLOBI I MIRI" Tarle sunmja da se prisilna mobilizacija Ijudi sa regularnim izbegličkim statusom i onih bez njega provodi na osnovu zaključka Skupštine RSK, iz Borova Sela, jer se, navođno, čitava akcija sprovodi na osuovu tog zaključka. "Ja ne znam zašto bi jednu državu obavezivao zaključak heke druge države. Neproverena je priča da fu, ipak postoji ncki dogovor na-

jviših organa i da su l>ili u igri faoci Unprofora, da je bila u igri neka nafta za RSK, u zamenu za oko 4.000 izbeglica iz RSK u Srbiju. Šta je od toga isfina, nikada nečemo saznafi ali je činjenica đa je ta mobilizacija naglo počeia nakon pada Zapadne Siavonije, tj. nakon Skupštine u Borovom Selu, nakon talaca i pojačavala se kako sn taoci u Republici Srpskoj oslobađank Meni je zaista, neobično, da niko nije izašao sa nekim tumačenjem, čak nijedna stranka u Srbiji nije skočfla da brani izbeglice. I’ri tome upozoravam na činjenicu da od postoječih 400.609 do 500.000 izbeglica, dve trećine neče moći da se vrati, po mojoj proceni sigurno dvesta pedeset do tristo hiljada Ijudi i oni če za političke stranke kao budnči državljani Srbije i Jugoslavije bifi veoma zanimljivi. To su njihovi glasači i mislim da je sad vreme da se bije bitka za te glasove. Zato me čndi da niko, osim Građanskog saveza nije ustao u zaštitu izbeglica pogofovo što se radi o direktnoj povredi međunarodnog humanitamog prava. Svaki čovek koji ima status izbeglice, ne može biti prisilno odveden u rat. On je taj status dobio zato što je pobegao. Otuda se možda i pojavila izjava Bube Morine, republičkog komesara za izbeglice da se fn radi o Ijudima bez dokmnenata. Ona naime, želi da pokaže da su to Ijudi koji nemaju izbeglički statns što, naravno, nije tačno, jer mi imamo primere da su odvođeni Ijudi iz centara za kolektivni smeštaj izbeglica, da su odvođeni srednjoškolci i studenti, Ijudi razbčitih profesija da su lovljeni po ulicama i kafićima, i imamo primerc da su to Ijudi sa regulisanhn izbegličkim sfatnsom i legitimacijama ", objašnjava Tarle. "Moram priznati da je to prilično srairaia izjava Bube Mo-

riue. Ja ne znam za kojim se poMčkim interesima ona vodi, nM iz koje je td poMčke kuhinje, jer mislim da komesar za izbeglice jedne države, zaista mora da zbrinjava sve izbeglice, da ne može da izjavi kako je ona mislila da će zbrinjavati žene i decu a da će, navodno, njihovi muževi braniti svoje domove. Jer, pravo je i žensko i muško isto, a Zakon o izbeglicama ne razliknje polove. Strah od rata je, takođe, za Spveka isti, baš kao i potreba da ne učestvnje u njemu. Prema tome, Švi oni koji nfcu želeli da učcstvuju u ovom ratu, koji su po roeđunarodnim konvencijama doblli statns izbeglica u Jugoslaviji, moraju biti zaštićeni od tog komesara. Izjava gospode Morine nkaznje i da se ozbjljno krši humanitarno pravo i da će izbegbce u Srbiji nailaziti na sve više zatvorenih vrata. Ja sam siguran i molim vas da to napišete," nastavlja Tarle, "kada bi predsednik Milošcvić znao za te mobilizacije, on bi ih odmah obustavio. Mfclim da to rade njegovi neprijatelji, njemu za leđiraa, i ja ću u tom smfclu napfcati pismo predsedniku i gospođi Miri Marković i zamoM ih da to spreće, Jer, ako je niir pobtika našeg predsednika, a verujem da jeste, onda je sasviui sigurno da ovo rade njemu iza leđa." Na našu konstataciju da prisilno odvođenje maloletnika tek zamomčenih muškaraca na prve linije fronta potseča na Sremski front iz Drugog svetskog rata, Tarle kao dobar poznavalac tamošnjih prilika i uslova ratovanja protiv hn'atske vojske, kaže da to, zaista, potseča na neki način na Sremski front i pita se "ko je sposoban da tu decu, od 18, 19 godina za dva-tri meseca obuči za rat.

Praena gisekim disßiomafcßkim IzTOrfma h ~Beogradu POSTIGNUT BPmmsM BEOGRAD-PALE; ZA SVAKOG OSLOBOBENOG UNPROFORCA-100 MUSKIH IZBEGLICA 11 BOSNE!!! Prema poslednjim, još nepotvrđenim informacijama iz visokih điplomatsldh krugova u Beogradu, uskoro se, zaista, mogu očekivati i "intenzivnije aktivnosti" na mobilizaciji vojnosposobnih izbeglica sa teritorije Republike Srpske. Reč je, navodno, o čvrstom sporazumu koji su na Pajama postigli specijalni izaslanik predsednika Miloševića Jovica Stanišić i Radovan Karadžić da Beograd u zamenu za oslobođene unproforce dozvoli vojnoj policiji Mlađićeve armije da na teritoriji Srbije mobiliše sve vojnosposobne muškarce od 18 do 60 godina koji su izbegh iz Repubhke Srpske, bez obzira na to da li imaju status izbeglice ili ne. Procenjuje se đa takvih u SR Jugoslaviji trenutno ima oko 30.000, što, ukoliko akcija uspe može mnogo značiti Karadžičevoj vojsci pred uajavljenu veliku muslimansku ofanzivu. Uspeh takve akcije umnogome bi popravio odnose Pala i Beograđa, Karadžića ojačao u Ijudstvu, a Miloševida oslobodio poslovično radikalski nastrojenog segmenta populacije, čiji se deo, uz to, veoma često bavi i radnjama s one strane zakona. Takav dil je, navodno, prečutno pođržala i međunarodna zajednica kako bi ojačala pozicije Miloševića na unutrašnjopolitičkom planu.

23. Q6. SS9E. Svet