Svet

Srbije napravio državu. A da to nije tada učinio, ja danas ne bih 4mala gde da živim. E. da li je to bio pravi način, to oni znaju. Ali, da v tada Srbije nije pretvorena u pravnu državu i sa Vojvodinom i sa Kosovom kao sastavnim delovima, svi mi bismo danas živeli tu oko Kalemegdana, svi Srbi, pa i ovi što sada dolaze. U to vreme sve to je, međutim, bilo jako šokantno i svi smo se pitali šta se to, . zapravo, dešava. • Da li ste i vi osećali strah od toga? Vidite, količina mržnje koja se sručila na Srbe najpre u predizbornoj kampanji, a potom i u hrvatskom Saboru nije nikoga, ko ima i malo savesti, mogla ostaviti ravnodušnim tako da je smešno kriviti Miloševiča za sve što se desilo. Нгvatima je to, zapravo, bila samo divna šansa da izvitopere ideju da se od Srbije napravi normalna država da bi oni mogli napraviti to što su učinili, a što bi uradili kadtad. ler, oni su posle Srbima nudili sve, a nedavno i največi stupanj autonomije, praktično, državu u državi, a u to vreme su jurišali i na ćirilicu. Srbima 1990. i 1991. nisu čak ni ćirilicu dali. Toliko je mržnje prema Srbima bilo da sam se ja uvek pitala; "Bože miii, ima li taj bunar dna?" Ja imam u familiji Hrvata i te Ijude ne poistovećujem sa Hrvatima koji su sve ovo zlo i učinili, a u krajnjoj liniji mene su Нгvati i spasili u Zagrebu. • Ko i kako je to učinio? Jednom priljkom Tuđman me je pozvao i rekao mi da ako moj muž preda Vojnu akademiju, dobićemo dva miliona američkih dolara i vilu na Tuškancu. reprezentativnom delu Zagreba јег. je vrednost opreme u akademiji bila oko 200 miliona dolara. Ja sam mu odgpvo rila da sam čula kako se иа Surčinu spremaju prikolice za familije oficira ЖА i da ću verovatno tamo završiti. Time se završio razgovor i posle tri-četiri dana Tuđman je poslao HOS-ovce koji su puškomitraIjezom pucali po vratima, provalili u stan u kome sam bila i četiri sata su rušili da bi me njih 11 odvelo. O tome je i JUTEL obavestio javnost i moram priznati da su tađa iz čitave Jugoslavije, pa i iz Makedonije stizali apeli da se pusti nestala novinarka. Citav slučaj bio je prijavljen čak i KEBS-u koji je u to vreme bio u modi. I Kiro Gligorov je zvao Tuđmana i posle tri i po dana su me pustili. Primili su me Stipe Suvar i njegova žena kod kojih sam u kući bila 20 dana dok nisam našla vezu da se prebacim u Beograd preko Bosanskog Šamca. Pre svega toga, još dok sam bila u Zagrebu, često sam putovala za Knin i to naokolo jer direktna linija sa Zagrebom nije postojala. Kad god mi se ukazala prilika, kontaktirala sam i Martića i Babića, a jednom me je čak i Tuđman moho da pitam Babića da h bi želeo da ргеgovara. Babić je to tada odfaio, i na sebi svojstven, arogantan način rekao da će razgovarati ali na Karlovačkom mostu. Dok mi je muž bio u blokadi, spavala sam kod jedne Srpkinje, preko puta moje zgrade. Muž mi nije dao ni da držim oružje jer ako bi ga pronašh, lako bi me optužili da sam se borila protiv njih. To je, manje-više, bila sudbina i svih ostalih Srba u Zagrebu. Ma kako su me samo gledale moje komšije sa kojima sam do tada dehla sve! Svi su znali da jedino Rade Tanjga od svih oficira neće da napusti kasarnu, odnosno akademiju dok su svi ostali otišli kućama, svojim familijama. Zbog svega toga posebno su pazili па svaki moj korak. Ja sam, pak, u samoposluga-

ша kupovala gouiilc hrane i zalivaIjujući novinarskoj legitimaciji sa "Sahovnicom” uspevala sam da uđem gde god hoću tako da sam nosila hranu u Vojnu akademiju јег su oni jeli vojne obroke stare i po pet godina. Srpkinja kod koje sam noćivala jednom prilikom mi je rekla da nisam normalna јег cela zgrada priča da mi je stan pun četuika, a to su zaključili po vehkim količinama Itrane koju sam kupovala i nosila svakodnevno. Posle sam došla u Beograđ... MOG SUPRUGA SU PRVI IZDALI SRBI • Kako se izvukao vaš muž? Vojna akademija 'lvan GoSnjak" izvukla se poslednja jer Rade nije hteo da je preda, a nije ni bila vojni objekat već je imala tretman naučne ustanove tako da nisu mogh da primene oprobane metode. Osim toga, tamo je bilo toliko skupocene opreme, a sa mojim mužem je od 1.600 zaposlenih ostalo samo 160 Ijudi. a među njima je bilo i Hrvata, Makedonaca, Slovenaca, Muslimana... Bilo je to jugoslovensko jezgro. Pa, uostaiom, njega su prvi izcTali Srbi! Četiri-pet meseci ranije većina je pobegla u Srbiju gde su dobih radna mesta, stanove, ah je nama bilo najvažnije da sačuvamo čist obraz i nema tih рага kojima bi se eventualna predaja mogla opravdati. Na taj način moj muž je sačuvao opremu vrednu oko 100 miliona dolara i lično je sa svojim studentima to pakovao. Putovah su u koloni koja se kretala 15 kilometara na sat i to baš 15. decembra 1991. kada su Srbi pred Hrvatskom najezdom prvi put bežah iz Zapadne Slavonije. U Vojnoj akademiji bio je samo jedan tenk, ah je preko puta nje zgrada "Plive” i kada god bi Hrvati krenuli da napadnu Vojnu ak idemiju, muž bi mi telefouirao kuko će, iiaviKino. u /iiuk odmazdc gadati "Plivu". Ma uc prcx!e ni uekohko sekundi a radnici iz fabrike beže na sve strane. Mi smo, naravno, znali đa Hrvati prisluškuju telefone i tp je bio odhčan recept da se odvrate od napada na akademiju. Posle svega najveća ironija je što Hrvati nisu ništa vojno osvojili. Ni Krajinu oni nisu vojno osvojili јег Krajina nije ni branjena. Ni jednu kasarnu Hrvati nisu vojno osvojili, već su im sve predate ili je dogovoreno sa EZ da se kasarna preda da bi oni trijumfalno ušh unutra kao navodni osvajači. Znajući za to, moj suprug je, pre nego što je izašao iz Vojne akademije, prepilao jarbol na kome je brla jugošlovenska zastava jer je Hrvatima najveći gušt bio da pred kamerama HTV skmu i pocepaju jugoslovensku, a istaknu Hrvatsku zastavu. Tu zastavu je poneo i sada je držimo u kući, a najveći Sok za Hrvate bio je kada su videh da nemaju gde da okače "šahovnicu”. Kada še izvukao iz Zagreba, muž ija smo živeh godinu dana u Beogradu, on je гаdio na Banjici ah mu okruženje nije odgovaralo, bukvalno nije mogao da gleda one koji su pobegh iz Hrvatske čim je sve počelo, a ni ja se nisam bolje osećala. Svi novinari koji su došli odande proglašavani su za ratne huškače, pa sam i ja bila među njima i nisam mogla đa računam na posao ni u jednoj, uslovno rečeno, pristojnoj rediciji. Nismo u Beogradu đobih ništa i tako smo odlučili da se vratimo u Knin sa namerom da moj muž, kao profesor, doktor nauka, osnuje univerzitet јег je to veoma bitno za jednu inladu državu. Osim toga, Krajina je bila kadrovska pustoš, sva deca su bežala iz Krajine, tako da je ovakva institucija bila neophodna za budućnost RSK. Poslc brojnih konsultacija se Ijudima sa Univerziteta u Beogradu, sa

lldružciijem Srba iz hivše llrvalske. sa poliličarinia u Srbiji koji su se briuuli o Krajiui, svi su ocenili da je to sjajna ideja i obećali su da će pomoći koliko budu mogh jer narod od 350-400 hiljada ijuđijo i zaslužuje. Pa, pogledajte šta je Siptarski univerzitet učinio Srbiji. Mi smo uvek govorili da će Hrvati probati da sruše Krajinu, ali neće smeti Univerzitet jer bi to bio civilizacijski skandal. Zahvaljujući strahovitom entuzijazmu proiesora iz Srbije, koji su i na minus 20 stepeni celzijusovih dolazili kroz koridor i držali predavanja za oko 1.000 studenata na nekoliko fakulteta, a među njima je bilo dece i iz Novog Sada, Prištine... Univerzitet je osnovan 1993. i na njemu su predavah najugledniji beogradski profesori, a od početka smo insistirah na shvatanju da je državu teže rušiti ukohko ima više svojih institucija, da to ne bude neka naoružana horda kojoj je potreban međunarodni protektorat već ozbiljua država koja na sve mish. To je bila vizija u našim glavama. " HUMANIT ARNI" NOVAC SE MASOVNO KRAO • Šta je biio izvan vaših giava, na terenu? Pored Ijudi dobre volje koji su iskreno želeh svoju državu, tamo smo sreli i druge koji su u Krajinu dolazili iz različitih razloga. Bilo je tamo i ratnih profitera, profesionalnih patriota, novinara koji su od toga Sto su bih na ratištu hteh da proutiraju u Srbiji i malo je njih realno prenelo situaciju u Krajinu a većina je zažmurila na činjenice da Rrajiпа zapravo nije ni postojala kao država. Postojao je Martić, postojao je Babić, postojao jc krug njiliuvih Ijudi, postojala je Vlada Đorđa Bjcgovića koja je funkeiouisala kao ueko klatno čiji je osnovui cilj bio sarao da na terenu raspoređi sve ono što je stizalo iz Srbije. Nije bilo ni volje ni želje da se od Кгаjine napravi država! Imali smo ministarstva koja nisu na raspolagauju imala čak ni kancelarije. Mene je poslednja vehka, populistička Skupština od 300 poslanika na Phtvicama izabrala za ministra informisanja i to na predlog Milana Martića. Na toj Skupštini izabrana su samo dva ministra; za informisanje i odbranu. To je samo dokaz kakav je odnos bio prema državi. Pa nezamislivo je da država u ratu nema ministra odbrane i informisanja, dva ključna resora. Tuđmanu su, na primer, ta dva ministra bila najvažnija jer Sta jedan napravi u ratu to drugi pokriva u medijima. Kolika je briga bila Etorđa Bjegovića, bez obzira što je оп bio socijahsta a i ja sam jedan od osnivača Socijalističke pardje Krajine, za Ministarstvo informisanja svedoči i da je moja kanceiarija bila kod njegove sekretarice, nisam hnala ni telefon ni pisaću mašinu. Knin je pre rata bio običan provincijski gradić i upropašten je onog časa kada je od njega napravljen gradbuntovnik jer on to uije mogao podneti, niti dostojanstveno poneti. Eh, šta se sve moglo uraditi sa parama koje su stigie lamo od Ijudi izvan i iz Jugoslavije, od tnnogih privatnih donatora, a niko ne zna gde su te раге otišle. Pa, samo u Knin je il poslednje četiri godine stigla ogromna količina novca, a to se čak nigde шје registrovalo... Donosilo se, svakako, u torbama, preko računa, stizala je humanitar па pomoć... Bila je to vreća bez dna... • Neko je izgleda, ipak, mogao da napipa dno i da zavuče ruku u vreču?

Izgleda da jeste jcr od tih uovaca nije napravljena uijedua zgrada. Kada su Ijudi iz Benkovca i Kotara f«sie hrvatske agresife nagmuli u Knin, razbih su taj parazitski mentahtet svojim radom i snalaženjem. odmah su uzeli zemlju koju do iada uiko шје obrađivao јег su strukturu stanovnika u Kninu predstavljah vojnici, policajci i železničari, a njima je novac uvek dolazio iz budžeta pa nisu ni bili zamteresovani da mnogo rade. Svaki Kninjanin je imao kuću u gradu, kuću v na okolnom brdu i vikendicu u Sibeniku. Sphtu ih Zadru i oni nisu navikh da rade. Kada su se izbeghce stnštile, nastao je antagonizam jer su pridošhce navikle da rade, a tako će biti i sa izbeglicama koje sada iz RSK stižu u Srbiju. Svi koji budu hteli da žive od svog rada, snaći će se za čas i neće nikome biti na teretu. To je, međutim, smetalo Rninjanima јег su pred svetom izigravah nekakav grad-buntovnik a nisu ništa učinili da to ima i nekakvu materijalnu osnovu. Pa, Plitvička jezera i hotel mogh su da rade bar za pripadnike Unprofora, a sve što se u praksi dešavalo, dokaz je da država nije ni funkcionisala. Svi Ijudi koji su hteh nešto da učine smetah su toj neobrazovanoj, začaurenoj strukturi. Posebno se to odnosi na mene i mog muža jer srao došli tamo sa pedigreom, a imah smo i dobre veze u Srbiji i mogh smo doći na neke adrese i reći: "Ljudi, to što vam pričaju ta dvojica ludaka uije tako". Najstravičnije za njih je bilo što su dobili svedoke da Srbija ima iskrivljenu sliku o dešavanjima u Krajiui. A novinari koji su dolazili iz poštovanja prema tom narodu isto su pričah herojske priče, Ma, iskreno da vam- kažem, narod i jeste heroj kada je uajpre podneo naše budale na vhisti. Јег, Knin do 4. avgusta, nikada ranije uije ui osetio ral. na

kiim do prc luescc tknui mjc palu ni jedua grauata, oni >u /.i\eli polpuno mimcKiopskim žfvolom. « Kada ste spominjali antagonizam izmcđu Kmnjana i drugih Krajišnika, možete U da nam kažcte nešto više i o odnosu unutar krajiškog vrha, odnosno u vladajućim strukturama s obzirom da ste bih' ministar informisanja? Za ministra sam izabraua u najžešćem periodu, u oktobru 1994. godine i imala sam veoma "vruć" zadatak jer je Skupština na Plitvicama doneia odluku da se ide na izhore. Tim pre što su sve stranke iznikle na oružju i sve stvari su se i rešavale oružjem. Meni se, međutim, činilo da je to deo rizika i da se mora od nečeg početi јег se prvi izbori moraju kad-tad ođržati. Prvo što sam učinila je da televiziju koja je bila apsolutno Babićeva stavim pod koutrolu države, odnosno Vlade čime sam več na startu navukla na sebe gnev SDS Krajine, što je posebno opasno u Kninu jer vas tamo svi na ulici pljuju što ste navodno prottv njihovog "velikog vođe" Babića. Kada sam došla u Krajinu i upitala kolege ko zapravo vlada Krajiuom, svi su mi rekli da Krajinom vlada Milan Martić. Milan Martić ima policiju, ima vojsku... HAĐŽIĆ JE U RSK 810 ŠTO I LILIĆ U SRJ • To je biio i pre nego što je izabran za predsednika? Da, pre, mnogo рге toga. On je zajedno sa mnom bto ministar u Vladi Đorđa Bjegovića i bio je ministar unutrašnjih posiova a na seduicama je. mada im je retko prisustvovao, sedeo pored mene. On se. znate, ponašao poput velikog vođe i uvek je imao nekih "prečih poslova” uego što su sednice Vlade, ali je znao i da dođe. Jednom je, se-

ZAGREBAČKI DANI: Milena Tanjga

..v. ' • • ‘' : : 'v'. ." . v ' •' .. • • MILENA TANIGA: TUDMAN MIIE NUDIO MESTO U NJEGOVOM PREDSEDNIŠTVU : : ~ ■-•'. . . t / - ■ ■ ' ~ ■"'- . ■■■■

..• - . • MILENA TANIGA: IZA KULISA KRAIISKOG VRHA ; .. ;

1.09.1995. Svet