Svet

gain se. došao posle sednice u Be-Iош Maijastiru gde se sukobio sa tadašnjini predsednikom Goranom Hadžićem i Milom Novakovićem i zatražio da ga Vlada zaštiti od njih, ili nešto u tom smislu. Martić je, dakle, zapravo vladao Krajinom i imao je izgrađen sistem vlasti preko policije, dok je Babić iza sebe imao SDS Krajine, jeđan pokret kao Sto je u Hrvatskoj bio HDZ. To su dva gotovo istovetna pokreta samo što je jedan imao predznak "hrvatski" a cirugi "srpski". a činila ga je ista struktura Ijudi, isti mentalitet, isto rušilaštvo, isti primitivizam. Oni su, jednostavno, Ijudi koji su sa dna došli na vrh i sve misleće, razumno sakrilo se u mišje шре pred naletom tog primitivizma i ludila, što je dobrim delom i direktna posledica ratnih zbivanja. • Da li fo znači da je tadašuji predscdnik RSK Goran Hadžić imao fuukciju kao što je slučaj sa Zorauom Lilićem u SRJ? Ma ni o čemu Goran Hadžić nije odlučivao, zaista ni o čemu. Koliko sam ja čula i videla Martić je 0 svemu donosio odluke. Uostalom, znate i sami da je ođ Martića tada pravljena legenda. Verovatno će istorija jednog dana reći pravu istinu o svemu. Prerano je sada donositi zaključke. No, sve čime je raspolagala Krajiua ostavila je iza sebe JNA. Kada se posle Vensovog plana INA povukla, ostavila je Martiću i Babiću jasuo utvrđene i markirane državne granice RSK. Магtić i Babić su izmiŠljeni da bi pokrili pravu ulogu JNA; da niko ne bi mogao da kaže da JNA brani Krajinu i da se stavila na jednu strauu, a Krajinu je stvamo držao general Ratko Mladić u to vreme komandant Kninskog korpusa. Odlučne bitke za RSK izvojevao je zflpravo Mladić i ou je vojnički stvorio Krajinu. Kada se Mladić povukao u Bosnu. jedno vreme na ujegovom mestu je hio sada pokojni geueral Vuković, takodc jedan divan čovek koga sam poznavala i koji je pre godinu i po daua poginuo. Cim je Mladić otišao, sa njim je uestalo i prave vojske, a ostao je samo, da tako kažem, naoružani narod i nije se nastavilo tamo gde je Mladić počeo, da se napravi profesionalua vojska, utvrđenja i sve ovo što jedna država u ratu mora napraviti. To su, hrvatskim žargonom rečeno. bili "domobrani" koji su imali puščice i to je bila vojska. Oficirima iz Krajine koji su se vratili u zavičaj nije pružena šansa da naprave pravu vojsku jer. šta ja znam, Martić je hteo da bude i vrhovni komandant i ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova i šef države. S druge strane, uoči samih izbora Babić je imao čak 28 funkcijai? I to je izračunao njegov prijatelj Drago Kovačević, sadašnji ministar informisanja a tada žestoki socijalista i protivbabićevac. Pa zamislite da 28 funkcija ima čovek koji se u životu nije digao iz kreveta рге tri sata popodne! Babić. ne znam da li znate taj podatak, nikada ne ustaje гаnije. Ko god hoće nešto sa njim da razgovara mora da ga traži popodne ili uveče, ranije - nema šanse. Pa zamislite, stvara se država, institucije sistema, a on je samo spavao. Znate li kako-je nastao sukob izrneđu njega i Slobodana Miloševića? Ne samo radi toga što je Babić dekretom ukinuo Komunističku partiju već zato što su ga Milosević 1 kopredsednik Konferencije o bivšoj Jugoslaviji Sajrus Vens čekali puna četiri sata da potpiše mirovni plau, a u međuvremenu je Babić spavao!? Ma, nema toga ko njega može probuditi pre tri sata popodne. Majke mi. E, čim je Drago Kovačević napustio socijaliste, prešao u SDS Krajine i postao ministar infomiisanja i gradonačelnik, on je odmah počeo da se ponaša kao i Babić. Evo, do izbijanja rata i ove tragedije Dragu Kovačevića niko nije mogao da pronađe pre tri sata u Kninu, sva vlast spava, praktično ne postoji do popodneva. I u drugim opštinama su posle izbora

па vlast došli Ijucli iz SDS Krajiue koje je Babić cfržao čeličaoui clisciplinora, ali su se oni ipak prilagodili sredinama koje su predstavljali. U Martićevu kampanju bili su ukIjučeni Pankov, Markovič, Perčevič, Bingulac i mnogi drugi iz SPSa, kao i novinari iz Srbije. • Da se vratimo na vremc uoči izbora јег o tome postoje različite vcr/ije. Vlacla Đorđa Bjegoviča i ja kao resomi ministar stavili smo televiziju pod državnu kontrolu mada je 95 odsto novinara bilo uz Babiča što je i logično jer su i oni iznikli na tora nacionalnom pokretu, a sa Babičem i Martičem su zajedno i krenuli u pobunu. Ja sam se pri tome borila da se nijednom novinaru ništa ne sme desiti, bio on za Babiča, Martiča ili nekog trećeg. Nijedan novinar nije bio otpušten. ReCetnik je u 'Tolitici" pisao grozne stvari o meni, a sada je spoznao da satn ja bila u pravu. Mi smo u kampanji, naime, morali objasniti narodu ko je ko, morali smo dati šansu ovim strankama da se predstave, a no da Babičevoj televiziji nije bilo moguče jer je dominirao SDS Krajine. Osim toga, kada se krenulo u izbore, nije se krenulo bez Srbije. Opcija je bila tada da Martič bude glavni kandidat za predsednika i sve što smo mi radili bilo je da se Martiču pomogne pošto iza sebe nije imao stranku. Babiču je s druge straue bilo lako jer je iza sebe imao čitavu mrežu svojih Ijudi. • Ko je sve pomagao Martičevu kainpanju? U to su se uključili svi najugledniji Ijudi iz Srbije, od akademika Mihajla Markoviča, preko Brane Crnčeviča, miuistara kao što su Zoran Bingulac i Radovan Pankov, pa čak i Goran Perčevič, potpredsednik SPS-a koga sam u Kninu i upoznala. Martič je, znate, imao harizmu jednog pošteuog, običnog krajiškog čoveka, nekorumpiranog, čoveka koji je uz sve to imao i dobre veze sa Srbijom. Babič je, s druge strane, iz Srbije več dobio "ono" pisnio i nije se

mogao ni približiti zvaničnom Beogradu, pa se upleo u "kolo opozicije" i postao njihov inštrument, dok je u to vreme narod u RSK gledao na Srbiju i Miloševića kao na ikonu. Zato, iako je narod znao da Babić hema nikakav prilaz vrhovima vlasti u Srbiji, Babić je uvek

, širio priče kako njega Miloševiđ tajno prima a i narod ga je više volžo nego Martića koji je bio "siroviji". Zbog svega toga i novinarski kadrovi iz Srbije su se uključili da bismo učinili sve da narodu objasnimo da iza Martiča stoji Srjbija. No, bez obzira na sve, Martič nikako nije mogao pobediti! U prvom krugu doživeo je kralr i tada su svi več počeli da ga napuštaju. Za Martiča, znate, nije glasala čak ni njegova policija i mi smo se šokirali jer je on lider policije. Cak smo brojali, ako svaki policajac ima tri člana porodice i da su svi oni glasali za Martiča on bi pobedio več u prvom krugu!? Ljudi su počeli da se osipaju, a toliko smo energije uložili da on bude izabran, jer je javnosti trebalo prosto nametnuti stav da je on idealan predsednik. Sečam se tačno 19. decembra prošle godiue, između dva kruga, u Martičevu kancelariju čitavog dana nije ušao niko osim inene i mog muža, mada je to ujedno bio i njegov izborni

štab. Taj-đetalj kada sam videla da ttjegov čovek iz svoje beležnice kida listove sa imenima svih ijudi kbji su kod Martiča dolazili ođ oktobra do decembra, nikada neču zaboraviti. Znači, bili su svi übeđeni da Babić pobeđuje, a u ijude koji su bili uz Martića uvukao se veliki

strah da če ih Babič posle izbora šikanirati. Kada smo ušli kod пјеga, Martič je bio živa slika očaja, nije mogao da shvati jer je živeo u iluziji da če ga narod izabrati. Moj muž Rade kaže mu; "Ma, j... mu mater, Mile, nemoj se sekirati, šta sad, pa nije кгај sveta ako ne budeš izabran", ah je njegova liderska sujeta spoznala-da narod ue stoji iza njega. Uoči drugog kruga kampanja se još pojačala, neke emisije radio je Krsta Bijelič, one su "razbijale", tu je bio i Petko Koprivica koga su zvali "Miloševičev žandar", maltene su ga tukh gde stignu i on u sela gde su bili Babičevi simpatizeri nije smeo ni da priviri. Nama je iz Državne bezbednosti rečeno da se dobro čuvamo јег če nam Babičevi Ijudi staviti bombu pod autornobil Ш baciti na kuču. I zaista uhvatili su jednog koji je prelazio ргеко naše ograde i nosio bombu u ruci. Komšija je repetirao pušku, na žalost u poslednjoj hrvatskoj agresiji je poginuo, a da nije

bilo ujega, ouaj zaslepljeui ćev pristalica bi zaisla bacio bombu na nas. No, na kraju smo nekako izvnkli tu kampanju i "postavili" smo Martića za predsednika... • Kažete da je Martić Mpostavljen", a ne izabran? Tačno, on je postavljen. nije izabran. • Ovde u Srbiji još uvek se priča o tom drugom krugu. Sta je istina? Kako mislite. • Pa da li je bilo naraeštanja? Samo to. Pa, drugačije Martić ne bi ni mogao da bude izabran. Bogati Krajišnici koji su bili uz Martića počeli su davati velike paге, upotrebljavale su se sve metode koje se primenjuju i svuda u svetu, od kupovanja glasova do, šta ja znam, Ijudi sad svašta pričaju. Ja više mogu reći i znam samo da je on pobedio. Dobili smo. dakle, predsednika, parlament, koji je bio Babićev zbog koalicije sa radikalima, a dobili smo i Vladu premijera Mikelića u saradnji sa Babićem, dok je Martić u svojim rukama grčeveito držao vojsku i policiju. Moj muž tada je postao ministar odbrane, a ni danas nam nije jasno kako se to dogodilo. On, doduše, jeste kao i ja učestvovao u Martićevoj kampanji, ali ne zato što smo mislili da je Martić idealno rešenje za Krajinu već samo zbog toga što je to bila opcija podržana od Srbije. Mi smo tada izračunali da. što se tiče hrane i svega drugog, Krajina bez Srbije ne bi mogla da živi duže od devet dana. Ostatak priče objavili smo u prošlom broju "Sveta". lako je zvanični stav Vlade Srbije da "RSK i dalje postoji, da postoje njeni državni organi", stiče se utisak da je sve gotovo. Posle hrvatskog napada Knin je napušten, izdan ili izgubljen - sasvim svejedno, već nakon 24 sata. Krajina je, kako kaže Milena Tanjga,-mogla bez Srbije devet dana. Toliko vremeua su, međutim, desetina hiljada nesretnih i izuemoghh mahšana, žena i staraca proveli u izbegličkim kolouama na putu od Krajine do Srbije.

"lednom prllikom Tudman me je pozvao I rekao mi da ako moj muž preda Vojjnu akademiju. dobićemo dva millona američkih dolara i vilu na Tuškaneu. reprezentativnom delu Zagreba. jer je vrednost opreme u akademiji bila oko 200 miliona dolara. la sam mu odoovorila da sam čula kako se na Surćinu spremaju prikolice za familije oticira INfl i da ću verovatno tamo završiti"

■Još dok sam bila u Zagrebu, često sam putovala za Knin i to naokolo jer direktna linija sa Zagrebom nije postojala. Kad god mi se ukazala prilika kontaktirala sam i Martića i Babića, a jednom me је ćak i Tuđman molio da pitam Babića da li bi želeo da pregovara. Babić je tada to odbio i, na sebi svojstven arogantan naćin, rekao da će razgevarati, ali na Karlovaćkom mostu"

KNIN, BRATE, KNIN: Glavna urednica "Krajina magazina"

Svet I. 09.1995.

MILENA TANIGA: TUDMAN MIIE NUDIO MESTO U NIEGOVOM PREDSEDNISTVU

15