Svet

okrenuli crkvi, već zato što je iražila uešto sto će je ispuniti. Tu je sartia sa sobom u okviru grupe i kaže da je zadovoljna... • Ispunjava li tebc tvoj posao u tolikoj ineri? Da, ali ja sam sve to zamišljala malo profesionaluije. Još dok sam bila u Dadovu, u okviru amaterske grupe, nikad se nije desilo da ne znam tekst, radila sam vežbe jer nisam imala dobru dikciju, uvek sam dolazila sat vremena рге predstave, sve je teklo uz ne preterano, ali prijatno druženje. Međutim, imaru utisak da se kod nas profesionalnost ne ceni, da je to postalo nešto potpuno beznačajno. Svako sebi dopušta da ti mnogo kaže, mnogo uradi... Ne znam zašto? Ja sam glumac, ti si glumac, mi smo na sceni partneri i nema ništa logičnije nego da se potrudimo da Sto bolje uradimo taj naš pbsao. • Možcla je problem u tome što Ijudi jako brzo povcruju da su bogom dani? Nemam ja ništa protiv toga! Ne mora meni niko da pomaže zato što sam početnik, mada mislim da svakom početniku treba pomoć. Kad sam ušla u profesionalni svet, u mnogim situacijama sam se osećala izgubljeno, baš zato što niko nije hteo da mi pomogne. Uzmimo samo Ijubavnu scenu, koja je i najsuptilnija; scenu koja može izgledati i vulgarna i veštački, ali i lepo, nežno. Tu je potrebna potpuna profesionalnost, a to znači da sve do najmanjeg detalja bude dogovoreno, kako se čovek ne bi osećao kan da je izdao sebe, da se ne oscli prevareuo ili, grubo rečeuo. kao kurva. Mislim da su kod nas svi suvisc lcžcrni, da svi sebe tretiraju kao elitu. • Da li uzajaimia ркипос na sceni izostajc zato što svako svakog doživljava kao rh ala? Dobro, možda sam ja malo ргеterala, nije baš sve toliko cmo. Sigtifno je da i ovde ima mnogo Ijudi kojima možes verovati i koji mogu i žele da ti pomognu. To ne zavisi ni od godina, ni od iskustva ili položaja, več od samog čoveka. Kakav je van posla, takav je i u poslu. • Ne moraš ih imenovati, ali me zanima da li postoje glumci s kojima nikako ne bi mogla da odigraš Ijubavnu scenu? U principu, ja kao glumica, trebalo bi da budem spremna da bilo s kim odigram bilo koju scenu, pa i Ijubavnu - to može, s oproštenjem, biti dečak od jedanaest godina, mladić od dvadeset pet, starac, lep, ali i ružan čovek... Od mene se to očekuje, a da bih mogla to da uradim, sve mora biti do krajnosti profesionalno, jer ja tog čoveka ne znam a u pitanju su osećanja, pa i fizički kontakt, koji nije lako ostvariti s nekim ko ti nije blizak. Neophodno je poverenje, koje se može steći samo na tom profesionalnom nivou. Kad se to onda neko može i da uradi neku improvizaciju, a da se ovaj drugi пе oseti uvređeno, iznenađeno ili da mu, možda, bude smešno. Kad se sve odvija tačno po planu, onda to, po mom mišljenju, može da izgleda mnogo spontanije, jače i emotivnije od scene koja se igra po sistemu kako ispadne. •'Misiiš li da se u našun fllmoviina ijubavne, a naročifo crotskc scene rade na pravi način? •Sceua iz filma "Samo jednoni se ijubi", u kojoj igraju Miki Manojlović i Vladica Milosavljević je

i/uzclno jaka i ciuolivuo, i eroiski. i kako sve пе. i - siuiiiiii tim - prcdslavlja najbolji primer odlično uradene sceue. Kad je gledaš, uopStc ue razmišljaš o tome-da li su to

"I dalje imam čudan osećaj... Kad znaš šta je sve snimljeno, ne možeš a da ne budeš uskraćen tim neizbežnim skraćenjem. Normalno jedau svakom filmu mnogotogaotpadnetokom montaže, ali u "Podzemlju" je osam satimaterijala svedeno na tri sata i petnaest minuta, što znači da gledaoci nisu videli više od polovine. Što se mog dela trče, veoma sam zadovoljna, jer ne samo da je lep, već ima i neko svoje značenje"

taj glumac i glumica, da li je tu пека ekipa koja sve to snima i posmalra, već je doživljavaš, a upravo 10 i jeste prava stvar. • l)a li l)i ti predsl;n Ijalo dodatiio optcrećeujc kad bi uloga zahtevala da sc skincs prcd kamerania? Zavisi s kim bih radila! Ja sam ranije zadržavala svoje mišljcnje za sebe, radila onako kako mi kažu, uikad nisam rekla; "dajte, Ijudi, da se dogovorimo'' ili "meni se ovo ue dopada" tako da sam, baš zbog loga, često bivala povređena. Medutim, vremeuom sam shvatila da to ide samo meni na uštrb. To je tako u bilo kom odnosu... Naravno, ue treba prenagliti, ali, naročito u takvom slučaju moraju se postaviti uslovi. Na jedan Гш uačin treba геći ovo hoču, a ovo neču da uradim. Лко se to učini s puno takta, niko neče biti ni Ijut ni uvređen. • Kad gledaš neku svoju kolegiuicu na sceni ili u filmu, da li pomisliš: ja bili ovo uradila bolje? Dešava se... Najviše volim kad neko uspe da me "kupi" tako da ne razmišljam o glumi, več se potpuno uživim u radnju. Međutim, komentar može biti i "svaka joj čast! Ja to ne bih smislila!” • Neki glumci su aktivno učestvovali i u političkom životu. Da 11 si nekad biia u sličnom iskušenju? Ne, jer ne samo da nisam neki "politički čovek" več sam i premlada. Pored toga, mislim da to ne treba činiti. Zašto? Najlakše je biti političar. Dobro, nije najlakše, ali čemu? Sad svako -hoče da ispadne pametan, sa svili strana čuješ: ja mislim ovo, ja niislim ono. Ako se baviš umetnošću, a želiš da iskažeš svoj stav, učini to kroz neko delo. Po meni, gledajuči predstavu ili fdm o situaciji u kojoj se nalazimo, nekc stvari će ti postati mnogo jasnije nego posle čitanja svili mo-

■ ■ 111, i l l političkih listova ili slušiijući saopšiouja poliličkih sjraiuika. • Vrafila bih sc na "Underground" čija jc bcogradska prcmijcra bila na svetskom nivou. Zanima mc kako fi sc dopadaju takve fcšfe, jcr ipi sc čini da nisi od onib koji "luduju" za glainurom? Reciiuo, kađ je bila premijera "Audela". gdc sain imala ucuporedivo veću ulogu, svi zajedno srao sc dogovorili da na premijeri izgledarao lepo, pa smo Branka Katić i ja išle da biramo šta ćemo obući. To je, praktično, bio deo posla. Ja sam tad bila obučena kao ženska varijanta А1 Kaponea i pušiia tompus, a Nikola Kojo je išao kraj raene, obučen kao kelner. Nosio je poslužavnik u koji sam ja, kao, tresla pepeo, a on ga brisao. Meni je to bilo slatko i fino sam se osećala, jer je bilo dobro urađeno i isplanirano. Ne može neko iz čista mira da mi kaže: ’ajd’ sad uradi ovo ili ono! Zašto? Sto se tiče "Undergrounda”, lu sam bila skoro privatno. Dobro, došla sam sa Zikom Todorovićem. prošli smo - zajedno s Borom Todorovićem - onim crveuim tepihom, ali Zika se obukao kako je on bteo, ja kako sam ja želela. FTaktično, zajedno smo došli samo zbog tog prolaska tepibom, mada je svako mogao da dođe sam i sedne na svoje mesto, i ua kraju filma izađe na scenu da se pokloni. • Po sistcmu šta bi bilo kad bi bilo, koga bi izabrala za partncra kad bi fi svi glumci svefa bili па raspolaganju? Ne volbn da maštam na taj način. jer ne verujem da su neke stvari moguće. Kad sam biia mala, deŠavalo uii se da potpuuo odbludun u tim uekim svojun suovima, a svi /iiaiiio da posle takvilt "lutanja" dolazi povratak u bilno drugačijn sivaruost. Sigunio je đa sam svoicvreiueno priželjkivala da radim sa svojiui ocem, Zikom Pavlovićem. ili Eiuirom Kusturicom, ali

"Nedavnosam bila u Belorusiji na fes- I tivalu "Slovenski Bazar". Gledala sam te Ijude koji su sirouiašniji od nas, alisenekako ; čuvaju, Ijubazniji su jedni prema dtugima, drže se zajedno... Mise, očigledno, odavno nismo dtžali zajedno, čim je došlo do tog cepanja lugoslavi je i rala. Ko zna dokle се sve to trajati i gde je granica posle koje se nemože više raspadati. Zar ćemo se na kraju, siri, po|edinačno, podeliti na dva dela?!"

nLkad nisam maštala o tome da će se to i desiti. Zato je za mene i bilo loliko veliko iznenađenje kad sam dobila ulogu u "Undergroundu", a slično sam se osećala i kad sam >a/,iiala da ću igrati u "Dezerteru".

• /аг nije izgiedalo nornialiio da igraš u ocevim fllinovinia? Kad sam počela da glumim, übedila sam sebe da me neće zvati, čime sara eliminisala mogučnost razočarenja ako ine zaista ne pozove. • Malo-malo pa u novijiaina pročifamo kako su se, tokom suimanja nekog stranog filma, "snun ali" ovaj glumac i ona glumica. Kod nas to, izgleda, nije moderuo... Kad se kod nas desf tako nešto, prvo se svi čude, pa se pričaju tračevi, da bi tek onda, možda, sve to doprlo do javnosti, što je kod njih sasvim uormalno. Ja, u principu, volim kad Ijudi svoj privatni život odvajaju od posla. pa zato ne vidim zašto bi trebalo da odgovaram па pitanja da li imam dečka i s kim idem na more. • Zanimljivo je da postoje izuzetno dobre i cenjene glumice koje nikad nisu postale filmske zvezde. U čemu je tajna? Tu ima mnogo kockica koje treba da se slože; talenat. rad, sreča, ali i sama želja da se nešto ostvari. Bilo je i loših glumica koje su postale zvezde, ah su se one геlativno brzo gasile. Jednostavno, one su imale potrebu da postanu zvezde, pa su na putu do tog svog cilja rušile sve pred sobom. Medutim, Sta znači biti zvezda? Neko uživa baš u tome da radi na rairu i da ga niko ne dira. Uzmimo primer Grete Garbo koja se po okončanju karijere povukla, tako da je malo ko znao gde živi, ali - da je htela da bude u žiži. ona bi to sigumd bila, čak i bez glume. • Može li se kod uas, uopšte, biti zvezda? Verovatno, samo što nije baš poželjno...

• Zašto? Nije to taj nivo, pri čeiuu ue tnisbm ua umebiički nivo, јег imamo zaista odbčne glumce i retbtelje. Biti zvezda zaliteva specifičan način života, odnosa, svega... • Niko ne očekuje da zvezda stanuje u komšiluku i da je srećemo u samousluzi. Uvek se zamišlja da zvezda stanuje tamo negde, u vili za bazenom, a opet - Moma Mrdaković koji je učestvovao u realizaciji "Undergrounda", a inače živi u Njujorku, ispričao mi je veome iuteresantnu situaciju. Jednog dana sreo je па ulici ženu sa dve prepime torbe u rukama, sasvim obično obučenu i опа mu se učinila jako poznata. Taman kad je pomislio da je to, možda, neko odavde. shvatio je da je to Sigumi Viver. Dakle, ne uklapaju se baš svi u taj stereotip nedodirljivosti. Svakako, bitno je i to da li će neki ludak juiiti glumca, pa će оп morati da angažuje telohranitelje da ga brane, ili da b če imati tobko obožavaiaca da neće moći da mirno šeta ulicom. Međutim. kod nas se vebčine ne cene, naročito stariji ijudi. Mnogi uspešni i više puta dokazani giumci i reditelji su u situaciji da se na isti način bore za snimanje filma ili dobijanje uloge kao i neko ko iza sebe bna neuporedivo manje uspešnih ostvarenja, što je apsurdno. To nije karakteristično samo za ovu branšu, već uopšte... Postoje pisci koji su objavili ne znam kobko knjiga, štampanih u impozantiihn tiražima, a ne mogu da izdaju uovu knjigu. Jednostavno, ne mogu! Očigledno je da ovde ništa što uradiš nije dovoljno veliko da ne bi pao u zaborav. čak i ako nastaviš da radiš.

МИ.ЕМД PAVLOVIĆ: OD "ANDELA" DO "PODZEMUA"

МЉЕМД PAVLOVIĆ; OD "ANĐELA" DO POPZEMLJA

1.09.1995. Svet