Svet

tvrđavi. ograđena je zidom, па nekoliko mesta su natpisi "Opasau pas" i "Ne prilazi. privatno vlasmštvo". Među novinarima se malo da niti Monika niti njena porodica ne žele da govore o privatnim temama, o politici. pa ni to šta misle o drugim igračima, što su druge sportske zvezde dopuštale. Njen otac je jednom izjavio da se cela porodica tako ponaša zbog negativnilr iskustava njegovog oca, Monikinog dede. koji je iz pacifističkih razloga odbijao da ide u vojsku, pa je cela porodica stradala. Otac je Moniku učio da nikom пе treba verovati, da svoje probleme ne rešava sa drugima. Kohko su Selelovi pocTičeni u sebe, svedoči i to da je Karolj Seleš, pošto su se razišli sa Baletierijem. postao trener svoje kćerke. 820 DANA PAUZE Kako je bila sve starija, Monika Seleš je postajala psihički osetljiNjeni živci su popustili pni put 1991. godine, kada je otkazala najvažnije takmičenje, nastup na svetskom tumiru, na Vimbldonu, što je šokiralo mnoge. organizatore. Nikada nije objašnjeno tačno zašto je to uradila. Govorilo se da je u drugom stanju (a otac deteta je navodno multimilioner E)onald Tremp). Monika Seleš se nije ni potrudila da demanmje Ш tvrdnju, no posie se kao objašnjenje čulo da je bila povređena, te da zbog toga nije mogla da igra. A kada se nakon atentata 1993. ispostavilo da je reč o maloj rani, od koje neče biti nikakvih fizičkili posledica, pričalo se da se Monika vraćrza samo nekoliko meseci. Vrerne je prolazilo i počele su kružiti razne glasine. Tvrdilo sc da je reč o pukoj finansijskoj kombinaciji, jer Monika Seleš. dok ne igra, dobija veliku odštetu od osiguranja, pa joj se više isplati da sedi kod kuće. Ili, pak, da ona neigranjem želi obezvrediti sponzorski ugovor koji ima sa poznatom firmom sportske opreme "Fila". јег joj se nude drugi znatno povoljniji ugovori. Bilo je raznih priča koje se nisu vrtele oko novca, nego oko nekih drugih, Ijudskih razloga. Tvrdilo se da je Monika pogođena ne samo onim Sto joj se dogodilo nego i onim što se dogodilo njenom ocu, kojem je dijagnostikom utvrđen rak, prvo na prostati, potom i na želucu, pa je bio na dve operacije, koje su ga. obe, uspešno izvukle iz životne opasnosti. No, posle se saznalo da je stvaran razlog Monikine toliko duge odsutnosti sa terena nešto drugo. Dve godine i tri meseca, punih 820 dana, nije bilo one žustre, Monike Seleš i neslalo je njene legendame pobedničke volje. Tokom tog razdoblja Monika je postala druga osoba. Plašila se da spava, јег je i u snu ponovo proživIjavala jezivi incident koji se u aprilu 1993. godine dogodilo u Hamburgu. Plašila se da će je napadač ponovo naći iza belih zidova njene kuće u Sarasoti. Pričala je posle da je mnogo puta, do najsitinijih detalja, u snu proživljavala taj napad, no tada je bilo i nekih dodataka: videla bi nasmejano lice svoga napadača Parhea kako nožem pokuSava da joj zada još jedan udarac. Budila bi Se sanjajući da nasred terena, ispred gledalaca, viče, a vikala bi i kad bi se probudula na javi. Ono što ju je najviše užasavalo, bilo je Sto je u snu stalno čula i svoj glas, onaj koji je pustila od bola, kada je übodena nožem. Zbog tog straha od spavanja, počela je da spava danju, јег se tada manje plašila. DRAMA NA TERENU U istoriji sporta nije bilo primera da je neki tako veliki sportista ! ivi > t f.-,j и c : )

isključen iz takmičenja, ali i izbačen iz sporta na tako dugi гок i na takav način. Pošto ju je Parhe udario uožem. Monika Seleš je ostala na terenu sedeći. Videla je krv, a najviše ju je tog trenutka mučilo Sto su oko nje bili stranci, koje nije razumela, i tek kada je njen hrat Zoltan došao do пје i uhvatio je za ruku, osetila se malo mimijom. Naкоп dugih sati u bolnici. kada se već osećala mnogo bolje, neka žena je uletela u sobu rekavši: "Zelim vam pokazati dokazni materijal". Podigla je ruku, a u njoj je bio nož. Bila je to policajka koja je želela da Moniki objasni kako je ona videla ceo taj događaj. Policajka je počela pokazivati zlokoban predmet i objašnjavti kako je Parhe uzeo taj veliki nož zelene drSke iz kuhinje svoje tetke. rekavši da će njime seći kobasice. To suočavanje sa oružjem bilo je za Moniku Seleš najteže i izazvalo je novi šok. Posle je pričala da bi se mnogo brže izvukla iz krize da nije videla taj nož. Nakon lečenja u khnici "SteadmanHavvkins" u Vailu, u državi Koloradu, bilo je vidljivo da od rane nema nikakvih fizičkih posledica. Nož joj je povredio neke leđne miSiće, koji su vrlo brzo zarasli. Monika Seleš je ponovo došla na teniski teren v ponovo je udarala teniske loptice. Cetmaestog oktobra 1993. godine, upravo na dan kada je Parhe osuđen na dve godine uslovno, ona je počela fizičku rehabilitaciju pod kontrolom slavnog sportskog рага Bobija Kersija i Džeki Džojner-Kersi. STRAH OD STRAHA Kada je za Božić 1993. godiue zbog praznika prekihula rehabilitacijski tretman, a to je bilo i vreme kada joj je otac Karolj bio na operaciji. odjednom se moglo primetiti da su psihičke posledice uapada ipak mnogo trajnije i teže od fizičkih. Tih dana je pala u depresiju, pričala je da "svugde oko scbe vidi samo npak', Ppsje je ispričala ka-

ko sc lih mcseci bila konceiitrisala samo na fizičku pripremu i uije imala vremena da sedne i samu sebe zapita: "Jesam li Ja za sve to sprcinna ili ne?" Tokom tih praznika počela su joj se vraćati sećanja na taj dan. Odjednom, iz dana u dan sve više je osećala strah da će joj se sve to ponovo dogoditi. Pojačale su se

noćne more i fobija na javi. Fobije su, izgleda, tolilco nabujale da Mouika više uopšte nije želela da izlazi iz kuće. Zatvarala bi se u sobu, okrenula leđa ogledalu, te preko ramena gledala ožiljak, koji se nalazio samo centimetar od lopatice. Njeni ukućaui su primetili da je pala u depresiju, u kojoj se raspoloženja meujaju. Zapala je u tako teško stanje da joj je doista zatrebao psiholog. Selešovi su potražili pomoć od sportskog psihologa Džerija Rasela Maja, za posttraui. *i. f

matskog stresa. Monika je otputovala Maju u grad Rino. gde je u nekoliko navrata razgovarala i s drugim žrtvama napada, pa i žrtvaша silovanjar I danas, kada je kod kuće često razgovara telefonom sa Majom. Bilo je dosta toga što je želela da reši s psihologom, јег su se neprestauo pojavljivale nove simacije kojih se plašila. Na primer.

čitajući o suđenju Parheu. primetila je kako je on na procesu izjavio da ju je prvi put video u hamburškom hotelu. Monika Seleš misli đa je verovatno želeo da joj donese cveće i prilikom uručenja buketa da joj odreže ruke. Maj je morao s njom da razgovara i o takvoj situaciji, da bi je umirio i stišao njene strahove. U VODI JE SPAS LJ svojoj depresivnoj fazi Monika se plašila života. svake nove situacije, a plašila se i svoga vlastitog јег je zaključila da oua 't'; iM id.l4 > I l(/j -Г •'•«,>„1? f)•-, Г >' ‘I i

u takvom strahu neće moci đugo živeti. Pauika ju je uhvatila i pri poraisli da če ovako živeti đo đevedesete. Psihologu, s kojim je obavila 120 sati psihoterapije. ali i nekim njenim upornim prijateljima, trebalo je sedam meseci da je izvuku iz depresije. U novembru 1994. godine, nakon šest meseci, prvi put se pojavOa u javnosti, i to na dodeli nagrade "Arete". koja se dodeluje hrabrim sportašima. Tamo je saznala za sudbinu trinaestogodišnje slepe gimnastičarke Soni Bel, koja, iako ništa ne vidi, pravi opasne figure na gimanstičkim spravama, Taj ju je primer impresionirao, јег je reč o devojčici koja ima trajnu fizičku manu, ali se ipak ne predaje, čak ni u sportu. Počela je svoju situaciju upoređivati sa sudbinom Soni Bel i uvidela da u upoređenju s njom, ima rnnogo manje prava da ne nastavi svoj sportskr život. Nakon niza seansi sa Majom, u januaru ove godine ona je ocenila da je spremna za ključni trenutak. Maj joj je, naime, rekao da če ргеbroditi svoje traume onog trenutka kada u miru pogleda videosnimak onog Sto joj se tog aprila 1993. dogodUo. Ona je dotad energično odbijala, jer se plašila da če je gledanje videokasete još više uzdrmati. Ipak, kako je bila raspoložena. njeni prijatelji su uspeli da je nagovore da pogleda napokou taj sntmak. Bilo joj je teško, srce joj je počelo udarati, oznojila se. Morala je čak odjuriti iz sobe u kupatilo, gde je povratila. No, i to je prošlo, iako je nakon gledanja snimke znala; neke rane nikada neče zaceliti. Ipak, i pored svega, Monika je izašla ponovo na teren, pokazavši da je nenadmašna sportistkinja. Sportski stručnjaci su ustanovili da je za ovih 840 dana uarasla tri centiinetra, da je teža tri kilograma, pa je fizički još močnija nego pre. Dok udara lopticu, tek nešto manje - viče. '* ' ' ' :i‘i r.iiikjh 'И,.\ i ■ .

NA TURNTRU U MONAKU PROŠLE GODINE KADA JOJ JE MED.ALJU LIČNO L KI ČIO PRINC ALBERT; Levo Ketlin Saliven, spikerka CNN-a i CBS-a, a sasvim desno dugogodišnji Monikin prijatelj i organizator turnira u Montc Karlu, američki milijarder Vendel Najls

I KOBNI 30. APRIL 1993: Najdrastičniji slučaj terorizma I u istoriji modernog sporta

32

2.10.1995. Svet