Svet

limuzini u kojoj Tito prolazi. Međutim, i ja, i moja porodica počeli smo da se па vreme osvešćujemo. • Koliko puta ste razgovarali sa Tifom? Ne mnogo, tri - četiri puta. I to mi je bilo previše. Kažem, rano sam krenuo u borbu protiv svojih nekadašnjih ratnih drugova koji su me izdali. Isto tako, mi koji smo centar srpski, koji nismo ni levi, ni desni, napravičemo novi preokret. Vidite sa kakvim ludostima mi živimo, a prihvatamo ih kao nešto sasvim normaluo. Pogledajte našu đržavnu zastavu. Srpska i cmogorska trobojka su iste, a zajednička je neka sasvim treća. Pa to nema nigde na svetu! Vidite i ove sulude cmogorske separatiste. Zaboravih su da je Njegoševa majka, na njegovom grobu rekla: "Sine, пека ti je prosto srpsko mlijeko sa kojim sam te zadojila." Kada kakvog starog Crnogorca pitate koje je vere, on će reći - srpske. Ne kaže pravoslavne, već srpske. To ne smemo da zaboravimo. Sada kad nam je najteže, upravo nesloga predstavlja najveću opasnost po opstanak našeg naroda. • Kada kažete "mi ćemo doneti promene", na koje "mi" mislite? ' Vi me izazivate pitanjem koje nije za veliku priču. Rano je. Znate koji su to? To su oni koji su se razočarali u politiku Socijalističke partije Srbije. To su oni koji su se razočarali u svoje desničarske stranke. To su građani koji su neopredeljeni, što znači apsolutna većina srpskog naroda u svim naSim zemljama. Mi moramo stati ua kraj ludostirna kao šlo su ove koje nam se događaju. • Na koje, od tolikih, mislife?

Vidite da Klinton, predsednik jedine svetske velesile, čim se uešto dogodi u Bosni, odmah novinarima i narodu objašnjava stavove Amerike po tom pitanju. Naš predsednik - ćuti, On nema potrebu da narodu kaže svoje viđenje svega što se događa. Isto tako, vidite šta radi naš novi ministar mostranih poslova, koji je mnogo aktivniji od prethodnog, ali po Srbe i mnogo opasniji. Nedavno je francuskom "Figarou" izjavio da Jugoslavija nece da brani Banjaluku. Pa, i da neće - ćuti, ne sramoti se! Ceo svet pokušava Hrvate i muslimane da uplaši kako će se Jugoslavija umesati ako napadnu i Banjaluku, a jugoslovensla ministar tako nastupa. Naravno, da mu Sloba nije dozvolio, ne bi on to rekao. Tako ne može. Ne može JUL da oživljava Jugoslaviju. Šta će mi Jugoslavija? Šta će mi opet Slovenci i Hrvati? Znate.šta sam ja sada hteo? • Sta ste hteli? Hteo sam da moja stambena zadruga uputi Mesiću ponudu da dođe u Beograd, da mu ovde damo stan. Dva su razloga za to. Prvi je da kompromilujemo hrvatsku demokratiju, koja ga je izbacila na ulicu. Drugi je razlog, da ga nagradimo što nas je otkačio od Hrvata, ustasa i zločinaca. Tu postoji i treći razlog - žena mu je Srpkinja, lako da bi za njega bilo odlično da dođe ovde, da mu deca postanu pravi, čestiti Srbi. • I meni treba sfan, a devojka mi je Srpkinja. Znam. Mnogo je Ijudi koji se bore da obezbede egzistenciju. Zato nam trebaju promene, Narod sada čeka da se pojavi novi, neokaljani, nacionalni pokret. • Ko će da ga organizujc? Vi i Raša Smiljanic? Ne, ne... Sazreće dan kada ću vam moći da kažem ko su ti rodoIjubi koji su ozbiljne stvari već i poduzeli kako bi pripremili uslove

za ostvarivanje svojih planova. Ti Ijudi nisu karijeristi, ne interesuju ili ministarski ili slični položaji. e Je li Raša Smiljanić među niima? Znani da Vam je on bio blizak i pouzdan saradnik. Imam fotografiju na kojoj smo ja i Raša zagrljeni. Naslovio sam je sa: Nekad rat - nekad brat. Raša je, to je nepobitno, veliki rodoljub, On je svojim aktivnostima zdravlje ugrozio. Propagandom je učinio ogroman doprinos za blokadu Dunava. On je tada napravio neke greške, ali... • Koje greške? Ideju koja je moja, koju je u delo sprovelo moje udruženje Ргаvoslavna sloga, pripisao je Beloj ruži i to iskoristio za političke svrhe. Prilikom izbora, koristio je blokadu Dunava za svoje stranačke interese, a to je dovelo da prvog našeg nesporazuma. Kada smo kretali u taj posao, i Raša je potpisao dokumenat kojim se obavezao da neče mešati stranaČke aktivnosti u ideju blokade Dunava. Njegovim lošim potezom odmah je devalviran ceo projekt. • Zasto je to uradio? Naseo je. On je pošten, pa je dozvolio da ga prevari čuveni Ceda Mijailovič, koga su u naš Stab blokade übacile obaveštajne službe. I ja sam'naseo tom Mijailoviču. Ou nam je dao male poklone, a mi smo ga zavoleli. Kasnije uas je opljačkao. Uzeo je novac koji su nam dali donatori iz inostranstva. Bili smo neoprezni, iako smo mogli da očekujemo da strane obaveštajne službe übace nekoga kod nas. Zbog blokade Dunava Savet bezbednosti je dva puta zasedao, a Evropski parlarnent mnogo više puta. Zato smo mogli da očekujemo da ni oni ne sede skrštenih ruku. Tada je došao Čeda Mijailovič da nas zavadi. • Kako je uspco u tome? Uspeo je samo da neke male intrige proluri u javnost. Mi smo ga

otkrili i sigualizirali našim vlastima, ali niko nije reagovao dok C.edo nije izašao pred haški sud. Holandska ambasada - vidite koliko se ispakostila ta mala, pišljiva državica, koja sada po svaku cenu hoće da uništi Srbe - dala je Cedi lažni pasjoš, sa kojim je pobegao iz zemlje. Štab blokade Dunava i udruženje Pravoslavna sloga pripremaju javnu tužbu protiv holandske ambasade. Tražimo da цаз obeštete što su pomogli da nam Cedo Mijailović pobegne. • U kakvim ste sada odnosima sa Rašom? I dalje sarađujemo, kontaktiramo i savetujemo se. • Jeste li ćuli da se i za Vas priča da ste se obogatili vodeći blokadu Dunava? Takve priče plasiraju naši neprijatelji, koji žele da kompromituju svaku dobru akciju. I na tu priču je naseo Raša Smiljanić. Vi zuate da su nam neki strani šleperi potopili čamce, jalite i napravili velike štete. Sa tim brodarima mi smo se đogovorili da nas obeštete. Pošto nisu imali novca, davali su nam naftu. Tu naftu mi smo pretakali u društvene brodove, sada nije važno koje. Raša je naseo provokatorima, pa je izjavio kako mi, eto, ua takav nacin, sebi naplaćujemo štetu. Nakon toga pojavila se Savezna devizna inspekcija. Izvršena je totalna kontrola, pa se sve složilo u dinar. Taj zapisnik mogu i vama staviti na uvid. • Ja Vam verujem. Znam da mi verujete, jer nemam razloga da lažem, Ja hoću da sve bude kristalno čisto. Ja sam potegao tri krivične prijave protiv nekih, ličnosti koji su neko vreme bili u Štabu blokade. Recimo, bio je jedan dobrovoljac koga smo mnogo voleli i zvali ga "Krstarica Potemkin". U slvari, ou nam je bio odan i džaba uam radio, јег je noću od brodara uzimao naftu i ргерго-

davao je. Kada sam to otkrio, podneo sam krivičnu prijavu SUP-u Zemun. Isto sam uradio kada sam otkrio da je jedan naš član zloupotrebio humanitarnu pomoč. Тгеći je uzeo nekih stotinjak maraka koje smo, takođe, dobili od donatoга, pa sam i protiv njega podneo krivičnu prijavu. Nisam dozvolio da senka padne na takvu akciju. Sve što radim - radim zbog osećanja rodoljublja, a ne zbog рага. Da nije tako, ne bih deset godina stanovao u samačkom hotelu. Dvoje dece mi je nezaposleno. Ja sam u zatvoru ispevao pesmu: Livadica, a okolo žica / stražu čuva Mira - Julovica. / Stražu čuva i sa Slobom peva / Moj Jovice, a što nas zadeva. Nađite mi jednog bogatog čoveka koji radi ovo što ja radim. Bogataše ne interesuje rodoljublje. Oni čuvaju svoj kapital bez obzira ko je na vlasti. Rodoljub ne sme da se bavi kriminalom i špekulaćijama. Raša i ja. dva siromaha, svadimo se jćr smo naseli na priče kojekakvih špekulanata. • Izgledate U Vi sebi kao Don Kihot? Pa, kad se vidi koliko sam nemoćan, pomislim da ste u pravu. Terarn vetrenjače. Nisam samo ja u toj poziciji. Pogledajte Branu Cmčevića, jednog prepametnog Srbiua, koji je bio, maltene, desna ruka Slobina. Sada se pasivizirao. Verovamo je i sam sebe prepoznao kao Don Kihota. I ja se pouekad rešim - staću! Moram da stanem. Da mi nije porodice, koja me podržava, stao bih. (Eno, kad su me tukli, od policije su me branile dve žene i moja ćerka.) Međutim, još imam dovoljuo snage, pa se ne predajem. Teram dalje.

Nastovak sa str. 16

ČUDO U HAJATU

Piše: Milena Tanjga

Šta se sve moglo videti i čuti pre, tokom i posle glamurozne modne revije Verlce Rakočević u beogradskom "Hajatu"

socijacija па De Silrn nije slučajna. Modna revija Verice R:ikočevič, tu uoč održana u raskošnom Hajatu, ličilaje na scenu nadrealizma iz najboljili filmova Dc Sike ili Kusmrice. Dok smo sa televizijskih ekrana ispračeui sceuama traktorskih prikolica koje se polako krecu ka Beogradu izlazili iz jeduog nadrealnog filma, na žalost stvaruog, osvetljeua palata raskošnog Hajata bila je jednako nešto nestvamo i čarobno. To veče ovo raskošno zdanje na Novom Beogradu bila je krajnja adresa poklonika lepote i glamura. Onima koji su imali sreču da se tu noč nađu na licu mesta, priredeno im je veče koje se pamti. ČELSI Hajat okupan u moru svetlosti, okru/en zelenilom i potočičima ko-

ji su bešumim tekli, to veče bio je deo velikog sveta. Celsi, čuvena londonska aristokratska četvrt sa svojom novom i starom aristokratijom preselila se na modnu pistu u Beogradu. Kada su se svetla ugasila, publika je sat vremena uživala u mozaiku muzike, mode, boja i ideja koje su lepršale pred uzbuđeuim gledališlem. Verica Rakočević uepredvidiva, intrigantna, prkosna i nikada do кгаја zadovoljna, predstavila je svoje kreacije i umeće koje uas je činilo delom velikog sveta. Kolekcija Celsi kojom bi trebalo da zablista u modnoj '95-V6. inspirisana je klasičnim engleskim stilom, i fonnom, koji graniči sa poznatom engleskom ekstravagancijom. Revija je počela predivnom kolekcijom jaliaćih pantalona u sivoj i braou boji dopunjenili sakoima od kašmira uaglašenog struka. Nakon serije jahaćih pantalona mauekenke Don Fešna zalepršale su u bež, teget i maslinastim kaputima koji su ulivali povereuje vrhunskom zanatskom izradom i besprekornom klasikom. Male braon haIjine u karo dezenu bile su dopu-

njene meliranim žersejem naglašeuili oblina. Posebuo osvežeuje bila su odela kobalt boje sa prslucima i sakoima od kariranog kašmira le odela i haljine sa krznenim paspulom. Pažnju je posebuo privukla serija kostima pastelnih tonova dopunjena klasičhim kaiševima i Seširima u istom dezenu. Uz Mocarlovu muziku defilovala je ekstravagantna "modna krema" obučena u komplete u crnim i crvenim tonovima, pantalonama sa satenskim setovima da bi napetost rasla kako se približavao -кгај revije. Kompleti za veče u crno-belim tonovima odisali su dahom autentičnog glamura; svileni streč protkan lureksom, kompleti od organdina protkani svilemm koucem sa body-ima od svile. U finišu krem venčanica obrubljena krznom. Uz celu kolekciju posebnu pažuju privlačile su tašne, kaiševi, cipele i jahaće čizme, zatijn šeširi i rukavice izrađene u vodećim beogradskim modnim kućama sa tradicijom. Uz pomoć Mone, MUBB, salona šešira Ercegovac i rukavica iz frrme INEX 29, NOVEMBAR-a zaokružena je jedna modna slika

čije su ambicije i preporuka za svet već davno potvrđene.

MINISTARKE, : ... NOViNARKE

Nakon modne kolekcije Čelsi Verica Rakočević kotira kao potvrđen i kompletan autor koji se može meriti sa vrhovima modnog biznisa poznatog u svetskim okvirima. Uz reviju, u raskosnom foajeu Hajata ništa manje nije bilo uzbudIjivo promatrati prisutnu publiku. Relaksaciju je omekšavalo penušavo vino iz prestižuog podruma "Vojvoda" potvrđujući iskustvo da su umetnost i šampanjac uvek bili nerazdvojni. Među uglednim poklonicima lepote bila je (uaravno) prisutna i gospođa Nada PopovićPerišić, ministarka kulture, obučena u model butika Sekularac, zasigurno oajboljeg u Beogradu, ministar za malu privredu i preduzetništvo gospodin Đukić, potpred-

sedoik Vlade i ministar za nauku i tehnologiju gospodin Unković, sekretari brojnih ambasada, među njima i Ajvor Roberts, prvi čovek britanske ambasade i nezaobilazni ког modnih novinarki, te poznatih novinara kao pratilaca lepsoj polovini. Duška Jovanič, elegantna, u haljini iz vremena tanahne Odri Hepbern, Mira Adanja Polak u nezaobilaznom crnom, Vesna Кагаdžić kostimirana napoleonskim zlatnim ukrasima, decentan Zeljko Simić, engleski elegantan Milomir Marić u smokingu i pripadajućim mu cmim lakovanim cipelama, ležeran Vanja Buhć, raskošno izdizajnirana u šljokice Olja Ivanjicki, elegantua Verica Rakočević, zagonetno nasmešena operska diva Jadranka Jovanović u društvu svog naočitog pratioca... Celsi u Beogradu, trenutak uade utkane u modu, trenutak budućnosti okupane u svetlosti i mirisu egzotičnih parfema i šampanjca. Veliki trud i kreacija koji su se u tom momentu činili kao svojevrstan otpor i prkos prema svim nesrećama koje nas okružuju.

PITANJE STIL Д

Svet 2.10.1935.

НHU НI W; Дi) ifc У У 1 1 1 1 (fH ;Т"IГгТГп Д*/>Ии 11

33