Svet

Za prisutne novinare i mnogobrojnu publiku ovo je bilo otkriće. Za nekoliko Marldnovih prijatelja ovo je samo razjašnjavalo već poznatu stvar. Јег, mada je'Marlon Brando umakao aUcoholu, ćitavog života je ispoljavao nasleđene alkoholičarske simptome: osećaj џеsigumosti i straha da će biti napušten, autoritarizam, napade besa i agresivnosti, sklonost depresiji, krize potištenosti, strah od ispoljavanja emocija. Sve do tada Marlon Brando je izbegavao da govori o svojim roditeljima. koji su i sami imali nesrećno detinjstvo. Marlona seniora su odgajaie dve neudate tetke iz Vičite (Kanzas) pošto je njegova majka napustila kuću, a otac zapao u depresiju. Da bi kompenzovao osećaj inferiomosti, nametao se strogim, vojničkim držanjem. autoritetom i malograđansldm ideahma. Doroti "Dodi" Penbejker je imala bumiju mladost i njeni glumački počeci biii su zabeleženi u novinama rodne Omaske (Ohajo) kao uspesi "nadarene glumice koja obećava". AU, i ona je u detinjstvu propatila; oca je izgubila u drugoj godini, podizala ju je baka, a kasnije je vaspitavana u domu. Uvek je nastojala da održi svoju vitku.figuru i dečačko držanje, čak i posle udaje za Marlona seniora 1918. Rođenje troje dece (dve kćerke i sin), u razmacima od po dve godine, nisu je sprečavaU da nastavi da se bavi u pozorištu u Omahi. Cak je tamo pratila prve glumačke korake Henrija Fonde. Ova aktivnost bila je nakratko prekinutakada je Marion seuior preseUo porodicu u Libertvil, malu seosku zajednicu nedaleko od Cikaga, gdcje Dodi bila usamljena, udaljcua od pozorišla i prijatelja. Njcn muž je redovno isao ua službcnc puteve, na kojima je sve češće pio, zabavljajući se sa prijateljicama. Za to vreme i oua se tešila alkoholom i Ijubavnim avanturama. U osmoj godini Marlon je zajedno sa sestrama ostajao sam u kući. "OpstajaU su zahvaljujući buteru od kikinkija", komentarisali su susedi. Majka često nije bila kod kuće. a deca su odlazila po nju u bar Ш su čekala da ih pozove policija. Najmanje dva puta je maU Marlon video kako onesvešćenu majku donose kola hitne pomoći posle pokušaja samoubistva. Na glumca "Poslednjeg tanga u Parizu" ovo je ostavilo neizbrisive tragove. ”Moja majka je bila veoma poetična, aU i sklona alkoholu. Sećam se, jednom su je, dok sam se vraćao kući iz Skole, nagu sprovodili u policiju.” Kad nije pila, Dodi je bila središte porodice, draga i poštovana. Marlon senior je, međutim, uništavao svaki njen elan, ponižavajući i maltretirajući je. Nije bilo retko da je ovakav stav imao i prema deci, naročito sinu. Dečaka su zvah "Bad”. Rano je ispoljavao simptome disleksije i poremećaja u ponašanju, od uobičajenih Skolskih laži do toga da ga kao desetogodišnjaka već više puta izbacuju iz Skole. Sto je još gore, ispoljavao je poremećaje u sekiualnosti. Edipovska vezanost za majku graničila se sa opsesivnošću. Njegove sestre i drugovi iz škole primetiU su njegovo preuranjeno seksualno sazrevanje, ajedan prijatelj je bio übeđen da je Marlon bio žrtva seksualne zloupotrebe majke i guvemante. Prema ocu mladi Brando je osećao žestoku mržnju. Pošto je kao adolescenl isključen definitivno iz lokalnog koledža, otac je nastojao da ga upiše u školu koju je i

sam pohadao: Vojnu akadciniju Šaiak, ne bi li tamo momak bio prevaspitan i disciplinovan. Izbor nije mogao biti gori. Bad je tu proveo dve godine i, osim uspeha u dramskoj sekciji, ni na jednom drugoui polju nije pokazao zadovoljavajući rezultat. Svoj bes je ispoljavao u stalnim tučama i noćnim pohocUma u spavaonice ženskih đomova. 12 dana pre završetka poslednjeg tromesečja bio je izbačen iz škole, bez konkretnog objašnjenja razloga. AU, govorkalo se da je kap koja je prepunila čašu bila homoseksualna afera sa jeduim pitomcem. Brando senior je bio van sebe od besa. Po rečima sina, to je bio izuzetno naprasit čovek. Mada je njegova najstarija sestra DžozeUn to poricala, Marlon je naglašavao da je otac više puta tukao majku. Cesto je deci i prijateljima prepričavao jednu scenu: čuo je kako se otac na spratu svađa sa majkom, popeo se i uperivši u njega svoj pištolj kalibra 45 zapretio da će ga übiti ako je još jednom udari. U jesen 1943. Bad je otišao u Njujork da nastavi glumačku karijeru, jedinu životnu perspektivu. Dodi mu se übrzo pridružila, napuštajući muža. Übrzo posle toga, u 23. godini, Brando je doživeo slavu u ulozi Stanislava Kovalskog u "Tramvaju zvani želja". Svojom žestinom i gorčinom stvorio je noc i, revolucionarni stil, koji će zauvek promeniti naše shvatanje muževnosti. I pored svega, njegovi unutrašnji demoni nisu se smiriU, i njegov talenat je počivao na osećaju teskobe i stida (žrtve seksualnih zloupotreba su najbolji glumci на svetu, јег uvek moraju da skrivaju šta osećaju), a ou sam je prema sebi i svojoj umetuosli ispoljavao prezir, uprkos hvalospcc i ша juiblikc i kritikc. Dodi je nastavila da pijc i io kom svog boravka u Njujorku; trcbalo joj je nekako pomoći da spasc sebe i svoj brak. Po povratku u Cikago postala je jedna od predsednica Udruženja anonimnih alkoholičara. Marlon se osećao napuštenim. Odatle potiču i rljegove krize depresije, sa manijačno-depresivnim sindromima i parališućim krizama panike. Obratio se za pomoć svom reditelju Eliji Kazauu, koji ga je uputio na psihijatrijsko lečenje. Tako je počela serija analiza u Njujorku i Kaliforniji: frojdovskih, jungovskih, mističnih i drugih, ali bez rezultata. Savršeni glumac je mogao da manipuliše terapeutima. Ni brak nije pomogao. Ni to Sto je postao otac: rođenjem sina Kristijana Devija, 1.5. 1958, iz veze sa Anom Kasfi, kao da je porodično prokletstvo preneseno na sledeću generaciju. Marlon je imao veze sa drugim ženama, Ana je pila, i par se razišao. Kristijan je postao pion u dvogodišnjoj borbi koja se vodila između bivših supružnika o tome kome će pripasti starateljstvo nad detetom. Kada je Brando dobio proces, počeo je defile guvernanti, koji je bio takav da je maUšan svaku ženu u beloj uniformi zvao "mama". Sa ograničenim koeficijentom inteUgencije - IQ 78, Kristijan nije imao uspeha u škoU, i kao i njegov otac, stalno je stvarao probleme. U adolescentnom đobu upoznao je alkohol i drogu a u 16. godini je napustio školu, Otac Brando ga je više puta upućivao na lečenje, ah se mladić opet vraćao starim navlcama. Na kraju ga je poslao svom psihijatru. Vrlo brzo Kristijan se uverio da otac doznaje sve što je on povcravao lekaru i terapija je izgubila smisao. Marlou je udvostručio

auloritet oca i postao neumoljivi zagovoruik radne terapije. Kristijau jc morao da šiša lravnjak v 6bavlja kućne poslove, perc kola. Cak je u njegovu sobu ugradio specijalne eleklrouske uređaje koji su kontrolisali da li se u niladićevoj sobi puši (trava). Brando se žalio kako mu je otac usadio osećaj inferiornosti, ali nije shvatio da je i njegov sin iznad svega očekivao očevu Ijubav i podršku. Nastavio je da se nameće, mada su ga njegove česte promene raspoloženja držale na distanci. Jedan Kristijanov prijalelj je rekao: "Marlon je voleo Kristijana, ali je izbegavao afektivne kontakte. Stalno je bio u defanzivi." Očev način života uneo je samo nemir u sina: da bi se dokazao kao muškaгас, imao je čak avanturu sa jednom očevom prijateljicom. Krajem 80-ih godina pao je pod potpuni uticaj alkohola i droge, Novac za njih je zarađivao sitnim poslovima: jedno vreme radio je kao varilac. Bio je vrlo nasilan. Jednom je u pijanstvu pucao iz mitraljeza ukradenog sa vojnog skladišta na okupljeno društvo. Napadao je i žene. Marlon je govorio da on dolazi da ga vidi "samo zbog novca za drogu". Uprkos svojilt frustracija, glumac je uspeo da übedi sebe i dnige da je dobar otac. 80-ih godina je usvojio Petru, vanbračnu kćerku pisca Džejmsa Klavela i svoje bivše Ijubavnice Karoline Baret. Posle bezuspešuog procesa proliv romansijera, koji je koštao 15 miliona dolara, glumac je, da bi pokazao svoju humanost, devojčicu primio u svoju porodicu. Ista ideja ga je vodila kada se angažovao u Pokretu za građanska prava i Pokretu američkih Indijanaca. Ali i ovde je, kao i u ulo/i iv.i sve bilo simboličuog karak :a, Njego\ pri\alni ži\ot jc pun kontradiktornosti. Od devetoro ■ lcce, ona koju je najviše voleo najviše su palila. Prvo Kristijan, a ouda Cejen, tahićanska kćerka koju je dobio u vezi sa Taritom, partuerkom iz filma "Pobuna na brodu Baunti", koja je rođeua 1970, Mada ju je zvao "princezom” i "draguljem" nije dolazio na Taliiti da je vidi. Ona je postala izuzetna, ali preosetljiva devojka, koja je patila zbog očevog odsustva. I ona je u 16. godiui napustila školu i prepustila se drogi. Kao i Kristijan, nije imala nikakvih ambicija i smisao života joj je bio u zabavi i dokolici. U 23. godini, 1987, upoznala je Daga Drolea u diskoteci u Papeti. Pričala je da ju je otac kao devojčicu ponekad zvao u svoju spavaću sobu i na krevetu "masirao", tako da je ona doživljavala seksualno uzbuđenje. I pored toga, bila joj je potrebna njegova Ijubav. Radovala se njegovom pozivu da dođe u Toronto gde je Marlon Brando snimao film "The Freshman N Ali, jula ’B9. on je otkazao poziv. Cejen se još jeđnom osetila odbačenom. "Samo sam želela da budem sa svojim ocem, objašnjavala je ona kasnije. Ali, oo je prelazio iz toplog na hladno. Bila sam izbezumIjena i to je izazvalo saobraćajuu nesreću." Čejen je zadobila teške povrede glave i lica. Marlon Brando ju je poslao u Los Auđeles na lečenje i odmah došao da bude pored njene postelje. Po povratku na Tahiti ponovo se srela sa Dagom i übrzo je ostala u drugom stanju. Da li zbog preživljene traume ili pod uticajem droge - često je menjala raspoložeпје, iz bolesne depresije u žestok bes. Marlon Brando je još jednom iz svojc roditeljske letargije priskočio da pomogne kćeri, dovodeći je

li l .os Aiidolgs. gde joj je obczbedio najbolju lekarsku uegu. Tako su se Kristijau i Cejen sreli u očevoj kuči tog fatalnoa 16. шаја 1990. Mlada žena je želela da privuče očevu pažnju i žalila se kako je Dag ponekad tuče. Brando je to kazao sinu i ovaj je, verovatno se sečajući očeve reakcije na slično ponašauje Marlona seniora, želeo da pokaže da ima isti stav. Cejen je bila u kuhinji kada je čula pucanj u salonu, gde je Dag gledao televiziju. "Tako mu i treba, uzviknuo je Kristijan ulazeči u kuhinju. Übio sam ga!" Za prokažeuu porodicu ovo übistvo je imalo gotovo ritualni karakter. "Glasnik nesreče je došao kod mene", гекао je Brando. U stvari, on je tu bio več odavno i još pet godina je lebdeo nad Cejen. U svojoj želji da sve drži pod kontrolom, Brando je poslao kčerku na Taliiti. da пе bi mogla da svedoči па suđenju bratu. Kasnije, kada su polinežanske vlasti započele sopstvenu istragu i pozvale ga da dođe, on je to odbio, mada je u to vreme dobio unuka Tukija, koji je rođen več intoksikovan, i bez obzira na to što je Cejen više puta pokušavala da se übije. Poslao je kčerku u Francusku, u privatnu kliniku pored Pariza. Dan uoči dolaska islednika sa Tahitija, otišao je sa njom u nepoznatom pravcu i dve nedelje se krio od policije. Na površinu su izbili stari demoni. "Počeoje svojim ’masažama’. pričala je Čejen. Ali, veči deo vremena je čutao." Kada ga je ona optuživala što je rezervisan, on je odgovorio: "Ja nisam Bog!" "Ali, ti se ponašaš kao da jesi", uzviknula je ona. Ponovo se vratila na Taliiti, Avgusta '92., više od godine posle Dagovog übistva, Brando je želeo

đa jc vrau u Los AihL-Io Au, oua je htela da ostane ktxi kućc, pored deteta. Otac se naljutio. Došlo je do svade u kojoj ga je ona optužila za saučesništvo u übistvu. Pala je u tešku krizu i u takvom stanju je prebačena na psihijatrijsku kliuiku u Berkliju (Kalifomija, 650 km sevemo od Los Anđelesa). Brando je pretio da će je azbaciti na ulicu" ako bude odbila dugotrajnu terapiju. Tek u jeseu 1993. glumac je pristao da joj vrati pasoš i da je pusti da se vrati kući. Kada je on sam, međutim, odbio da dođe па Tahiti. zbog "prljavih policajaca", ona se vratila staroj navici - pušenju marihuane i uzunanju LSD. Cak, kada je, opet, prebačena u bolnicu zbog prekomerne doze narkotika, on je ostao u Los Anđelesu. Još jednom se pokazalo; daleko od očiju, daleko od srca. Tahićanski sud je odbio da joj vrati dete (koje je dato na staranje njenoj majci - Tariti) i to ju je još više deprimiralo. Marlon je nastojao da je vrati i Los Anđeles. Sve to je bilo isuviše za mladu ženu, i ona se u nedelju, 16. aprila 1995. obesila. Marlon Brando nije bio na sahrani. On, koji je bio žrtva rođiteljske nemamosti, i sam je bio takav prema svojoj deci i uprkos godiuama psihoterapije, nastavio je da sažaljeva samog sebe. Od 80-ih godina počeo je da rasipa jedino što mu je üblažavalo nervne krize - talenat. Prepustio se letargiji i prekomernom jelu, možda da bi kompenzovao osećaj krivice. Sa uajstarijim sinom u zatvoru posle samoubistva kćerkc, ostalo mu je samo da kontemplira nad uništeuim životom i da, kio lik Kursa iz "Apokalipse sada” ponavIja: "Užas, užas. užas.”

MARLON BRANDO: NA DND NESREĆE ! i. л " -■ -■ ■' ■

9 ÜBUEM VERENIK BRANDOVE ĆERKE ČEJEN: Na Ш ovakav prizor jc nai.šla policija kada je posle nesreće ušla J u kuću Marlona Branda

2.10.1995. Svet