Svet

око dvadesetak Ijudi, i ua taj načiu bi grad bio uključen u veliku sabbraćajuu mrežu. Takve uslove imaju i Subotica i Sombor. Odavde bi mogLi brzo da odete do Beograda i da dalje. hvatate vezu za Frankfurt, Pariz, London ili bilo koji drugi kraj sveta, Novi Sad bi dakie, bio povezan sa svetoni. Hrvati su na primer, znaeaj takvih raalih аегоdroma odavno shvatili, kada su na jadranskoj obali na svakiii 20 ili 30 kilometara graddi manje ili veće aerodrome. Ja tvrđim da svaki dan preleti, preko vazdušnog koridora, od 500 do 800 aviona, a taj koridor od istoka prema zapadu prolazi ovuda i kad bi samo spustili ЗМ aviona u Novi Sad to bi bio veliki uspeh, ali i materijalna korist, a da ne govorimo o malim biznis avionima. Ja u ovom trenutku znam bar pet Ijudi u gradu koji bi mogli da kupe avion. a što je još važnije ош su spremni da finansijski učestvuju u izgradnji novosadskog aerodroma. Kada bi postojaii uslovi da se njihovi avioni napune tu gorivom, da se izvrši tehnički pregled. ti Ijudi bi sigurno uložili u izgradnju aerodroma i njegove infrastrukture. Drugo, i sportistima bi ou koristio. Zašto da Ijudi пе dođu na aerodrom, popiju kafu i uživaju u skokovima padobranaca. Sa svoje strane padobranci bi imali veliku satisfakciju pred publikom. Vehki ргоblem bio je i taj, ko će biti titular aerodroma, odnosno vlasnički odnosi. Niko neće da ulaže svoj kapital tamo gde je on nesiguran. Rekao saru već da postoje Ijudi koji su me übeđivali da će dati svoj novac, ali kažu da Itoće da razgovaraju sa gazdoni. Kada sam im rekao da je to društvena svojima nisu hteli ni da čuju. Лко bi grad Novi Sad stao iza log projekta i on u prvo vreme bio vlasnik, Ijudi sa kapitalom bi se vrio brzo dogovorih sa gazdom i Novi Sad bi imao аегоdroru za manje od dve godine. Tog momenta kada aerodrom dobije pravi status da se tu stvarno radi o aerodromu, a пе o poljoprivrednosportskom objekm, onda papiri o tome idu svuda po svetu, u sve vazdušne luke. To je suština jednog takvog projekta. • Kako ste se osećali kada ste izvlačili Ijude iz Sarajeva? Ja sam veliki praktičar i uvek se trudim da svoje osećaje, koliko je to moguće sužbijem. Međutim, sva ta tragedija je učinila da se i ja osećam jadno i bedno. Ipak. ja sam u takvoj situaciji, morao da budem što je moguće pribraniji. U mislirna mi je bilo samo jedno, da što više Ijudi spasim u toku dana. Tu je bilo na hiljade, očajnika, uglavnom žena sa decom. koji su jedino u tom aviouu videli spas, slobodu. I na aerodromu, a i u samoj zgradi je bilo mnogo Ijudi. Kad su jednom ti Ijudi uspeli da stignu do aerodroma, više nije bilo šanse da se oni vrate svojim kućama. Mnogo je tu bilo ličnih tragedija. Već sam mnogo puta pričao o slučaju malog Bojana koga je majka nehotice ostavila na aerodromu u Sarajevu. Držala je njegovu kapu u ruci, misleći da clrži svoje dete i tako stigla u Beograd. Posle smo se vratili po njega u Sarajevo. Оп se s drugom decom igrao u jednom ćošku aerodromske zgrade. Ceo put do Beograda presedeo mi je u krilu, u mojoj kabini. Ja sam dovozio u jeduom letu 600 Ijudi, pa su me pojedine novine optuživale kako sam ugrožavao živote tih Ijudi i njihovu bezbednost, пе znajući, u stvari, u kakvoj su oni očajnoj situaciji bili, Pravio sam dnevno i po 16 letova. Samo u toku jednog dana prebacio siun ргеко 3.900 Ijudi. Ta akcija je trajala 7-8 d:ina, ali moram da napomenem da je sve to bio timski rad. Bilo je slučajeva i da su pucali po пата i da smo morali da izbe-

gavaino te vatrene položaje, bilo je situacija kad sam bukvalno na aerodromu morao da ležem ua Ijude da bi ih zaštitio. Prilikom poletanja, i sa jedue i sa druge strane su me pratila dva vojna transportera kako bi zaštitili avion. Nekada su ua aerodromu bila ugašena svetla, samo pista osvetljena. Stvarno se sve odigravalo pod dramatičnim okolnpstima. • Sta se dešavalo Vama lično i fudbalskoj reprezentaciji Jugoslavije prilikom odlaska па evropsko prvenstvo u Svedsku? Tu je proradio moj srpski inat. Jednostavno, ja sam shvatio u ćemu je bila njihova igra. Poniziti Srbiju, Jugoslaviju, preko državne reprezentacije i po mogućnosti zadržati naš avion u Svedskoj. Još u samom dolasku u Svedsku, negde iznad Baltičkog mora primetio sam dva lovca bombardera kako me prate i kako mi se sve više približavaju. U jednom trenutku su bili samo par metara od mena. Ja sam morao da se sklanjam s kursa i primetio sam kako su me odgurali 30-40 stepeni prema severu. Onda sam гекао sebi: "E nećete" i okrenuo avion prema njima. Oni su u tom trenutku, kako mi piloti kažemo, samo "propali" ispod mene i više me nisu pratili. Kad smo stigli u Svedsku ceo dan smo na аегоdromu imali peripetija. Prvo su obećali da će nam đati gorivo, pa onda da neće. Zatim su me upućivali na jedau aerodrom 200 kilometara od Stokholma rekavši da ću tamo dobiti gorivo. Infonnacije mi nisu davali. Tek na moje insistiraпје da dobijem inforimacije o aerodromu, saznao sam kako sa tog aerodroma ne bi mogao ni da poletim i da bi taiuo ostao sa aviouom. • Gde su za to vreine bili naši reprezentativci i kako su oui na sve to reagovali? Na aerodromu niko nije želeo da mi kaže gde se oui nalaze. Onda nii je jedna žena šapnula da su bukvalno iza nekih gvozdeuih vrata. Dođem do tih vrata, prislonim

uho i čujem ili kako razgovaraju. Рокисаш na vrata i u tom momentu javi se Siniša Mihajlović. Kaže; "Ljudi, evo ga Steva, došao po aas". Posle toga nađem ijude koji će da otključaju vrata. Kad sam ušao među njih. bila je to neopisiva radost. Oui su tu bili zaključani celu noć pod jakom pohcijskom stražom sa psima. Potpuno bespotrebno. Pozvao sam ih u avion i bez obzira što mi Sveđani nisu dali g'orivo, nameravao sam da poletim. Znao sam da ima goriva da preletim Baltik, a zatim bih se spustio na siroki auto-put blizu Varšave, јег sam ga "ocenio" još po dolasku u Svedsku, Pa, ako njih nije sramota što će ceo svet da sazna za to, nije ni mene. Tek tada su uvideli da sa mnom nema šale i dali su mi gorivo. Pvi put u mojoj letačkoj karijeri, ceo avion je tapšao kad smo poletali, a obično se Ijudi raduju kad avion sleće, sretni što su ostali živi. To je bila euforija, jer je sve to maltretiranje na aerodromu trajalo preko 12 sati. • Bili ste pilot JAT-a i u bivšoj Jugoslaviji, nabrojte nekoliko imena pobtičara koje ste vo/.ili? Puno je Ijudi od imena. Od švedskog-kralja Gustava, Radomana Božovića, Radulovića, Kire Gligorova, do ovih sadašnjih. • A Tita? Ne, Tito je imao posebnu eskadrilu Ijudi koji su pripadali JNA. • Posle ova dva događaja Vi ste postali inedijski uitcresantni i pričalo se kako čete upravo Vi voziti predsednika Slobodana Miloševiča na pregovore u Ohajo? Da li su Vam nudili tako nešto? Naravno da to nije tačno i ne znam otkud ta informacija. I ranije, a i sada u Jugoslaviji postoji avijacija saveznih organa, oduosno jedno odelenje koje ima 3-4 manja avioua kojima voze političare. Sto se mene liče ja sam kompanijski pilot i instruktor ua "boingu 737", tako da ništa ne bih imao protiv da predsednik Milošević kao i svi drugi putnici uđe u moj avion. Vozio

bih ga tamo gde bi trebalo, recimo na pregovore i slično. Meni зи svi putnici dragi. • Imali ste priliku da па jednom udaljenom ostrvu probijete medijsku blokadu. O čemu sc zapravo radi? To su ostrva Sejsels Union i sada su aktuelna zbog ovih događaja oko državnog udara i francuske intervencije, što je, moram priznati, jako ružno. To što sam ja uradio bilo je u toku 1992. godine, u jeku propagandne aktivnosti Hrvatske, a Sto je naravno doprinelo da se i tamo stvori iskrivljena slika o našem narodu i zemlji. Oni su tamo dobijali informacije рге svega od CNNa, koji su vesti primali isključivo od hrvatske strane. Sticajem okolnosti, ja sam imao jedan let do tih ostrva i kad su čuli odakle dolazim skupili su se novinari i fotoreporteri. Požvali su me na njihovu državпи televiziju, gde sam ja u njihovoj udarnoj i veoma gledanoj emisiji "Dnevnik" objasnio i stavove i gledišta druge strane. Pokušao sam da im objasnim da Srbi nisu, u najmanju ruku, krivi za ono što se tada dešavalo na ovim prostorima u to vreme. Posle su me Ijudi sretali u samoposluzi i pružali mi гики i na neki način sam shvatio da sam uspeo. • Da se osvrnemo na ono što je kod nas aktuelno, a vezano je u poslednje vremc za Vas. Otkud Vi u JUL-u? Prvo moram da kažem da sam ja čovek iz naroda i njemu pripadam. Do sada nisam bio politički aktivan, nisam bio član nijedne partije. A kada su me svoje\remeno pitali kojoj bi političkoj partiji pristupio, ja sam odgovorio da bi to bila ueka socijal-demokratsko-radikaluo-komunistička, kada bi ona postojala. Mislim da JUL upravo pravi sintezu svih tih političkih opcija. Meni se taj pokret učinio najiskrenijim, jer kroz svoj rad i programska opredeleuja JUL pokazuje da je za ovaj narod i da brine o njemu. Cinjenica je, da JUL-u ne

smetaju ni bogati pojedinci. ni vlasničke transformacije, ali sve to mora da bude na jednoj poštenoj i korektnoj osnovi. Privuklo me je i to, što u životu nikada nisam imao ličnog animoziteta protiv bilo koga, ukoliko je on ispravan, a za takve odnose se upravo zalaže JUL. Eto, otuda ja u JUL-u. • Verujete li stvarno, u ideje koje propagira Jugoslovenska le\ica? Mi u JUL-u upravo govorimo da svako sa svdjim idejama i svojim sposobnostima treba da se nametne. Svako treba da ističe svoje vrline i svoje pozitivne stvari što nikom ne osporavamo, niti sprečavamo. Moram da kažem, da JUL, u ovom trentku, nije za preuzimanje vlasti i ne bori se za vlast, već рге svega, za demokratizaciju društva i to mi se u ovom momentu u JUL-u sviđa. Mi ne skupljamo političke poene na račun drugih. Bitno je da smo shvatiii, da u ovom trenutku ima dosta problema i dosta toga što nije dobro i što treba menjati, a Jugoslovenska lerica to može. • Hoće li Л г ав, Vaša stranka kandidovati па nekoj budućoj izbornoj listi? Meni nije problem da se prihvatim bilo kog zadatka i posla. Več sam гекао da se stranka ne bori za vlast, več za progres i napredak društva, a o izborims i tome ko će biti na izbornim listama odlučiće se unutar stranke. • Da li Vi ipak, želite da se bavite poiitikom i možda kao narodni poslanik uđete u Parlament? Ukoliko bih mogao da pomognem, a to uaglašavam, demokratizaciji društva, prihvatio bih se uloge narodnog poslanika. Naravno da to sve ne zavisi ui od stranke, ni od mene, već isključivo od birača i njihovog mišljenja da li bih ja odgovarao toj ulozi. Još jeduom podvlačim, da sam ja iz naroda, da pripadam ovom narodu i pripadaću mu i u buduće, a o svemu će odlučivati upravo narod.

VOZIO SAM MNOGE, OD ŠVEDSKOG KRALJA GUSTAVA DO RADOMA.NA BOŽOVIĆA: Steva Popo\

14

! STEVAPOPOV,PILOT:VOZIOBIHSLOBUNAPBEGOVOBEU OНДIO ,

30.10.1995. Svet