Svet

SKANDALOZNO: DIREKTOR I ŠKOLA IZNUĐUJU REKET RODITELJIMA!

Razgovarala: Angelina Janković

Svako ko može napušta prosvefu: Avgustovsku platu još uvek nismo primili, profesori u zbornici nemaju prebijene pare u džepu, ni za kafuiii

problemima u školstvu kod nas se, na žalost, veoma malo zna. Tek kada nezadovoljstvo prosvetnih гаdnika dostigne kulminaciju, kada nas pedagozi ''iznenade" nekim velikim štrajkom, počnemo se obazirati na ono što govore. Najčešća reakcija javnosti je negativna prema ovakvim načinima vršenja pritiska ' na vladu. Prebacuje se prosvetnim radnicima da zloupotrebljavajn svoj položaj i da preko nejakih dečijih leđa isteruju neku svoju pravdu. Tegobno posrtanje naše prosvete, kobne greške neprikosuovenih mislilaca, koji su smišljali i blagosiljali naše reforme školstva, svođenje prosvetnih radnika na nivo najamne radne snage koja se može primiti i otpustitrbez ikakve kontrole dovela je ovu elementarnu jedinicu svakog društva do potpunog besmisla. Kao mali pokušaj utvrđivanja istine u vrzinom kolu koje se zove "Skolstvo u Srbiji" neka posluži razgovor sa predsednikom Tzvršnog odbora Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodinc. Novakom Vrbaškim.

• Како је došlo do osnivanja Nezavisnog sindikata prosvetnili radnika Vojvodine? Ovaj sindikat je osnovan, prvi u Srbiji, 1989. godine, mimo tzv. državnog sindikata. Do tada je vladao monopol jednog sindikata, državuog, Ijudi su nezadovoljni njegovim delovanjem istupili iz njega i oformili nezavisni sindikat. To je bio period kada nam se činilo da su horizonti svetli, da je buduđnost lepa, da može da se sindikalno organizuje i deluje akcijama poput javnih manifestacija, okupljanja i iskazivanja protesta putem štrajka. Ovaj sindikat je drugi po organizovanosti što se tiče obrazovanja u Srbiji, odmaii iza državnog, oni su jači kao celokupni sindikat. Međutim, što se tiče članstva srednjih i osnovnih škola, posle štrajka 1992. vcliki broj njihje istupio iz tog sindikata i praktično nije nigde. Preko

120 škola u Vojvodini su članice ovog sindikata. • Nezavisni Sindikat je bio i inicijator i organizator štrajka prosvetnili radnika 1992. godine. Da, to je bila zajednička akcija ovog i državnog sindikata. Motiv za štrajk nije tačno plasiran u javnosti, jer motiv nije bila samo materijalna situacija prosvetnih radnika već prvenstveno predlog Zakona o osnovnim i srednjim školama koji je svrstavao, praktično, Skole u javne ustanove tipa zatvora u kojima je radnik. oduosno uastavnik kao stručno lice pod strogom subordinacijom organizovanog sistema od ministra, pa nadalje. Stvara se piramida vlasti, hijerarhija, koja ima negativne posledice na ceo sistem obrazovanja. Država koja ne vodi brigu o tome da prosveta nije javna ustanova u klasičnom sinislu već, živ organizam u коше je naj-

osetljivije pitanje odnosa, nema ni perspektive sa takvun obrazovaпјеш. Taj štrajk bi možda i imno

efekta da ga državni sindikat nije zamrzao u toku samog trajanja, da nije manipulisao prosvetnim radni-

cima. Kao posledica toga nmoge osnovne i srednje škole su izašle iz državnog sindikata, a u Beogradu su skoro sve to učinile. Nama su praktično zakonski zabraniii štrajk. Zakon o osnovnoj i srednjoj Skoli je doneo odredbu kojom se on zabranjuje, a kao oblik Strajka, što po meni nije Strajk nego glupost, prosvetni radnici mogu da drže čas 30 minuta u ritmu kao da je 45 minuta. Nijedan prosvetni radnik to neče uraditi јег je to prvenstveno šteta učenicima, a kao drugo, Ministarstvo ima odrešene ruke da umanji platu Ijudima, i ovako bednu, i to za 30-50% u zavisnosti od njihove procene. Mislim da bi država, trenutno, i volela da prosvetni radnici štrajkuju, nastava bi tekla, samo bi bila koncentrisanija a oni bi ušteđeli još 30% sredstava koja izdvajaju

H| "Prosvetu su napustill svi oji su mogli, svi koji Imaju bilo kakvo utocište u nekoj drugoj delatnosti. U većim centrlma kao što su Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš, oseca se veliki nedostatak odredenih kadrova najviše za matematiku, fiziku i strane jezike. U većini škola, u manjim mestima, predaju nesvrseni studenti pa čak Isa j druge i treće nodine, jer I лш Ш

DECA SU PREPDŠTENA SEBI, BEZ CILJA I IDEAI>A: Stvara li naše školstvo nove generacije kriminalaca, skorojevića i danguba

Svet 30.10.1995.

15