Svet

IZA KULISA STRANAČKE SCENE SRBIJE

Piše: Predrag Popović

Ке že na redii za odslgel м redovlma SPS-a? Kako se Milorad УцееНо izmedii no¥e stranke ž Iшро¥Јпе iaksmnag jkluba "Taš” odiaičlo ш o¥o dnigo? Odiaze II m SPflha Мшквшпт lanko¥ls. Slofeodaii I Mžlan ižoiaiienžo? loše II I Moitonlsa I lafeltiš pod Јшепош Đemakratska I alljasisa uspetL da st¥ore IШ¥Ј Peposf

"Taš klub" umesto Srpske sociialdemokratske oartiie!

RADIKALNI SOCUALISTI I o trijmnfalnom I povratku iz Dejtona | Ohaja. Slobodan * Milošević je za jedno I veče odmrznuo svoje I predsedničko mesto u I SPS-u i iskoristio I sednicu Glavnog » odbora da pomuti praznične dragosti nekolicini svojih uajbližih saradnika. Ne čekajući treći Kongres socijalista, zakazan za početak marta iduće godine, Milošević se zahvalio na uslugama Bori Joviću, akademiku Mihajlu Markoviću, Miloradu Vućeliću, Radovanu Pankovu i Slobodanu Jovanoviću. Kako reče jedan opozicionar: Da je razbarušena beznačajnost Zorana Lilića, VMoševića ponudila viskijem, ne bi još pao samo Milomir Minić već, kako su iskustva u Dejtonu - Ohaju pokazala, i mnogi drugi. Uglavnom. Minić je prošao sa poslednjim ukorom pred isključenje. Kako će proći Mihalj Kertes, Radmilo Bogdanović i ostali zagovornici pogrešne, tzv'. tvrde, struje tek će se pokazati. Bilo kako bilo, oni - kad ih sustigne sličan svileui gajtan - neće moći da budu šokirani poput Slobodana Jovanovića ili Radovana Pankova. Neće raoći da-tvrde da ništa nisu slutili, kao što Вога Jović ne može da se načudi onome što se dogodilo, a što "nije bilo na dnevnom redu sednice Glavnog odbora, inače bi uprkos prehladi, došao na nju".

Nakon što je javnost saznala za Dvanaestominutnu čistku, mnogi su se prisetili Cičkove liste za odstrel.^ "Paljanskoj grupi" - kako je Cičkova majka Ranka u svom listu "Balkan Ekspres" nazivala upravo odstranjene socijaliste, odavno je pripremljeno ovo što ju je zadesilo. Bilo je potrebno samo da se pročitaju Dnevnici pa da se zna da Vučelićevo svrgavanje neće biti jedini šminkerski zahvat na fasadi vladajuće partije. Naprosto, nežna, poratna i post-sankciona vremena ne trpe tvrde Ijude sa anahronim stavovima. Njihova upotrebna vrednost je prošla. Na red je došao Siroki osmeh novih, nekompromitovanih manekena lepše socijalističke budućnosti. (Tako nasmešeni manekeni biće mnogpkorisniji i prijatniji kad za neki mesec u Stokholmu budu pratili svog predsednika na dodelu Nobelove nagrade za mir. Takvoj svečanosti sigumo će mnogo više pristajati hladna, aristokratska lepota Gorke Gajević nego akademski namrgođeno lice večitog nezadovoljnika Mihajla Markovića) ČEKA SE POTEZ TOLSTOJA IZ VELIKE DRENOVE Na novinarsku veiiku žalost, Zoran Cičak je prerano potopljen (a ni "Balkan Ekspres” se ne oseća bolje), tako da nedostaju pouzdani izvori koji bi mogli da nagoveste kakva je sudbina namenjena "paljanskoj grupi". S obzirom da je naivno očekivafi da se Ijudi lovićeve upornosti i Vučelićeve i Pankovljeve političke gipkosti olako odreknu učesća u političkom životu Srbije, nikoga nije iznenadila vest da pripremaju stviiranje nove stranke, u kojoj bi mogli da do mile volje zagovaraju svoje tvrdokorne slavove, bez obzira šta će o tome pisati u Dnevniku. Doduše, izgleda daje Milorad Vučelić političku gipkost podredio

poslovnoj, pošto mu je preča ideja o kupovini luksuznog "Taš kluba” nego neke nove članske karte. Prva najava stvaranja nove partije bila je garnirana ekskluzivnom informacijom da se sve nalazi pod kontrolom Dobrice Cosića i jedne nevelike ali uticajne grupe akademika, bhskih prijatelja i saradnika Mihajla Markovića. Još je Srbija praznovala "Dan Republike” dok je nešto nalik osnivačkoj skupštini nove akademsko-socijahstičke partije (u opticaju je bio naziv Srpska socijaldemokratska partija) pripremana u zgradi SANU. Ukoliko se neveliki konspirativni sastanci poUtičkih istomišljenika i ispisnika mogu smatrati "osnivačkom skupštinom", uskoro se može očekivati i njeno ozvaničenje. Uporedo sa tim, akademik Marković decidno odbija svaku mogućnost bilo kakvog ozbiljnijeg angažmana u nekoj poUtičkoj organizaciji. lako se od njega očekivalo da istraje u odbrani svojili stavova, po svemu sudeći, nekadašnji ideolog SocijaUstičke partije, opet će se povući u lagodnost disidentskog mudrovanja sa strane, što dalje od bolnih žaoka koje sustižu podjednako od stranačkih kolega, ideološkili protivnika i sa stranica raznilr Sarenih časopisa. Mihajlo Marković, prvi akademik koji je oberučke prihvatio Miloševića, ovog puta neće da uleće u nepoznato. Ipak, možda njemu nije nepoznato u šta bi se upustio kad bi se priključio kreatorima nove, otcepljene Socijalističke partije. Ukoliko su tačne pretpostavke da je scenario Miloševićeve čistke odavno dogovoren upravo sa Вогош Jovićein i Slobodanoni Jovanovićem (čije je iine na listi za odstrel muoge iznenadilo bar onoliko koliko i njega samog) razumljivo je da akademik Marković ne žcli u tome da učestvuje. Naime, svaka ozbiljnija ' aualiza sadašnjih odnosa na našoj

političkoj sceni, nedvosmisleno pokazuje da je nakon svih pretumbavanja ostao ogroman prostor za zdravu nacionalnu stranku, koja bi na pravi način mogla da artikuliše istinske interese srpskog naroda. Nacionalni talas koji je uzdigao Slobodana Miloševića i pa kome je kasnije uspešno jahao Vojislav Sešelj, još uvek ima snagu koja nije za potcenjivanje. Naprotiv, dok postoje mnoge stranke čiji su apetiti usmereni prema građanski orijentisanim biračima, nakon što su se socijalisti odrekli nacionahzma a radikali se pokazali lošom, kompromitirajućom varijantom, ostao je prazan prostor na političkoj sceni koji trenutno nema ko da ispuni. U takvoj situaciji, pojava sofisticirane, ozbiljne partije, koja bi opet okupila značajna imena kakvima se nekada kitio DEPOS, uz gamirung od tvrdokomih socijalista, mogla bi da dovede do ozbiljnih promena. Ukoliko do toga dođe, najteži udarac doživela bi Sešeljeva Srpska radikalna stranka. Njeni birači bi dobili priliku da se opredeljuju za novu jaku nacionalnu partiju, koja u svojim redovima ne bi imala dvadesetak četničkih vojvoda i ne bi se zalagala za bombardovanje Zagreba, Beča, Pariza i Rima, ali bi umesto skupštinskih ekscesa rnogla da pomogne da se spasi ovo malo što se spasti može, Bezazlene igrice sa Jovom Glamoćaniuom, ipak su nedovoljne da bi se radikali ozbiljnije oštetili, tako da bi u ovo predizbomo vreme Miloševićeva najbolja "varka telom" bila da na političku scenu opet instalira (ili bar pomogne u tom poslu, makar i bez zuanja onih kojih se odrekao) bi mogla biti ta koja će okupiti Ćosića, Jovića, Jovanovića, Bogdanovića, Isakovića i još nekohko iraena koja nisu za potcenjivanje. Pošto je akademik Marković odavno savladao lekciju o značaju trojanskog iskustva u srpskoj političkoj praksi.

verovatno je izvesnost realizacije ovakve ideje - koja neizostavno implicira posredno pružanje pomođi Slobodanu Miloševiću - osnovni uzrok njegovog povratka naučnom radu. DANTE NE ГОЕ U PARIZ Vuk Drašković i prilikom odabira metoda čišćenja vlastite stranke dokazuje suptilnu superiomost nad bivšim političkim suparaikom Slobodanom Miloševićem. Umesto rigidnih metoda partijskog kažnjavanja ukidanjem funkcija i nemilosrdnim isključenjem, Drašković se rukovodi prefmjenijim i manje bučnim načinom vlastite konstantne transformacije, koju retko ko može da prati. Naravno, ko ne pogne glavu i ne ćuti, biva prinuđen da krene svojim putem. Tim načinom iz Srpskog pokreta obnove udaijeni su Rakitić, Markov, Horvan, Miiđca Marković, Urošcvić, Gajić, Miličić i mnogi drugi nekadašnji Draškovićevi saradnici. Dugoj listi Ijudi koji se nisu mogli privići na stalne transformacije odskora su pripisana imena dvoje republičkih poslanika SPO-a, Aleksandre Janković i Slobodana Filipovića. lako se već odavno najavljuje da će do tih razlaza doći, sve zainteresovane strane pokušavaju da izbegnu "talasanje" kakvo je uobičajeno kada kap prehje čašu. Jankovićeva i Filipović se ne pojavljuju u javnosti, a u SPO-u mudro ćute, pretvarajući se da ništa ne znaju o njima. Naravno, niko ništa ne zna ni o najavljenom odlasku Milana Komnenića iz stranke među čijim je osnivačima. Nakon godinu dana ćutanja, izbegavanja medija i političkog angažmana

Nctsfavak na str. 44

"OTIŠLI SU DRUGOVI, NAJELI SE, NAPILI..Milorad Vučelić, između biznisa i politike

Svet П.IЕ. 1955.

9