Svet

IZA KULISA STRANAČKE SCENE SRBIJE

Predrag Popović

Како ш se stopžSž IMndić i Pamški » Ko je bžo I šta se iešavalo иа saboru ivesmskosi в saveza u Parizu • Zašto je na pomolii razlaz Koštunžce i Kžlžbarde

NOVI SALAŠ M. PAROŠKOG vogodišnji pokušaji da se negde dobro I udomi, konačuo su Milanu Paroškom pošli za rukom. lako se već nekoliko meseci pominjala takva mdgućnost, poput prvoklasne senzacije, odjeknula je vest o ujegovom ulasku u Demokratsku stranku. Sam Paroski je nekoliko puta govorio o svojim pregovorima sa Đinđićem, a!i niko to uije smatrao za zaista realnu mogućnost. Ni sada nije sasvim jasno šta je Zoran Đinđić ukalkulisao u svoju saradnju sa Paroškiin. Važeći za uajveštijeg političkog trgovca među opozicionarima, Đinđić je uspeo svoju dosadašnju kadrovsku politiku da vodi gotovo nepogrešivo. Sa dobro osmišljenom dugoročnom strategijom, stalno balansirajući u svim mogućim smerovima. lider demokrala je uvek birao pravi trenutak za sporazume sa pra\ ini partnerima. kao što je umeo i na najbolji način da se ratosilja istrošeuih i nepotrebnili saradnika. Sa takvim rcfercncama, Đinđićje zbunio i nmoge demokrate. pruživši ruku jeduom od najkdntrovcrznijih likova na našoj [xilitičkoj sceni. Milanu Paroškom. . t'ak i kad hi se prihvatila optimistička prića Milana l’aroškog o izuzclnoj sna/i i : !■ 'aiu ii)cgn\c |\ш(кlпс- slrankc, prcpune li 1111 ii!i c.ksperata, opet ncće bili do кгаја objašnjcni inotivi koji su naveli Điuđića da se odluči za ovakav когак. Kao koalicioni partner, Paroški se pokazao neveran Srpskom pokretu obuove, sa kojiin je ušao u prvi saziv republičke Skupštiue. Iskoristio je taj mandat da sebe profiliše kao političara takvog kakav je. (Jasuo, Paroški je mogao da u greškama SPO-a nade stotine razloga za prekid saradnje, ali ostaje činjenica da je njemu SPO bio mnogo potrebniji. Bez Vukove senke verovatno bi on, sada, bio samo jedan od ambicioznijih uzgajivača konja.) Paroški, uporan i željan uspeha, nerealno se zatrčao u predsedničku kampauju 1993. godine. Rezultati tih izbora, ipak su potvrdili da Srbi imaju naklonost prema blagoglagoljivim sveznalicama, makoliko u nekim trenucima izgledali karikaturalno. Sa znanjem svega toga, sa pouzdanim uverenjem da če žestoki temperament Milana Paroškog, sasvim sigurno, naići na otpor kod mladih, visoko i nagio uzdignutih demokratskih lavova (Vuksanovića, Vesića, Popovića i ostalih), Đinđić se ipak, odlučio za novi politički brak. iako postoji bezbroj problema koje može izazvati čovek poput Paroškog, ne treba zanemarivati njegove izuzetne vrednosti. U prvom redu, pravu dragocenost za svaku stranku predstavlja dolazak već formiranog političara koji ima brojne i verne simpatizere. Đinđićeva muka sa vojvođanskim kadrovima mogla bi da, uz poruoć Paroškog, nestaue. Ambiciomom i upornom, Paroškom nedoslajala je samo ozbiljna stranka spremua da toleriše i maksimalno korisli njegov lemperament. Ako ništa drugo, realnost obostrane koristi od ovog transfera najsigurniji je zalog uspehu. Nepozuato je kako je Scšelj, obuzet pakovanjem i raspakivanjem prtljaga za Uag, primio vest da je snaša koja se njemu nudila našla boljeg, bogatijeg, lepšeg i pcrspektivnijeg mladoženju. Uvereuje da su Šešclj i Paroški laman jedan za

drugoga, ć' , g. dinege ostavljalo nadu da će se u пегда j predaiiu cxl uiedusobuili opluživanja >■. svc i svašta ipak, dogovoriti. C' - toga, bar za ueko vreme, nema ništa. Milan Paroški je opel, ua velika vrata ušao na našu političku pozornicu. Tu, na otvorenoj sccui mu je i mesto, bez obzira na stranku u kojoj se trenulno ualazio. SABOR SRBA I POKOJEG SOCIJALISTE Svesrpski Savez - organizacija Srba u dijaspori - uedavno je održala još jedan svoj Sabor u Parizu. Pošto nigde u svetu, nlmeđu mnogo ozbiljnyim i homogenijim narodima nego što su Srbi, ne opstaju organizacije koje nisu jasno politički, nacionalno ili verski definisane, pravo je čudo da ono što se naziva Svesrpskim Savezom još postoji. Doduše, malo je Srba koji zuaju o kakvom Savezu je reč. Iza magline patetičnog i nostalgičnog naziva (gde su Srbi teško da ima bilo kakvog saveza) ne može se ni naslutiti ko i zašto stoji. Pošto srpske emigrantske organizacije nisu kadre ni same sebe da okupe, teško je pretpostaviti da se iza SSS krije neka veća politička snaga. Sve relevantnije političke organizacrje u srpskoj emigraciji medusobno su podeljene na četnike, Ijotićevce i sve moguće njiliove podvrste. tako da ne postoji mesija koji bi mogao da ih objedini. Otuda sumnja i ргеша Svesrpskom Savezu. Naravuo, pri pomenu svega što se u dijaspori dogada, domaći analiličafi, ?arad nedostatka infonnacija i njihove neproverljivosti, u svemu vide Udbu. Otutla se i SSS smatra udbaškom zamkom da se lakoverni nacionalisti ualepe i odvedu lia stranputicu, po receplu kakav je već primenjen u otadžbini. Dokaz za lako šta jesu i imena nekih Srba u vrhu tog Saveza, koji su svojim izjavama Cesto isticali da u Slobodanu Miloševiću vide uovog vožda. Od trenutka kada je "vožd" uveo blokadu na Drini, hvalospevi su se

slišali, ali već nekoliko d;uia posle Dejloua, organizovau je Sabor u Pari/.u. Bilo kako bilo. Udba ili ne, ua Sabor su pozvani predstavniei nekoliko srpskili stranaka. Pozvani su lideri Demokratske slranke, Demokralske slrauke Srbije, Saborne narodne stranke (od svih pozvanika samo je Rakitić otišao), Srpske narodne obnove i Srpske liberalne stranke, Pozivi nisu stigli radikalima i SPO-u, strankama za koje se pretpostavlja da irnaju najčvršće uporište kod srpske emigracije. Sledstveno tome, biće da su se i kod emigranata dogodile izvesne promene, bez obzira na satelit RTS-a. Ako je bolje razumevanje srpske politićke stvamosti uzrok da se SSS odrekne saradnje sa Sešeljem i Draškovićem, moraće se revidirati mnogi stavovi o našoj dijaspori kao politički nepismenoj i ostrašćenoj. Svakako nije potrebna neka naročita mudrost pa da se uvidi stranputica kojom su krenuli radikali i espeovci, samo različitim smerom. Još рге Rakitićevog povratka u Srbiju je stigla vest da je Sabor svih Srba sveta odlučio da uloži poveću količinu dolara kako bi u Srbiji pokrćuuo ozbiljnu televizijsku stanicu koja bi svojom patriotskom uređivačkom polilikom trebala da parira RTS-u. Istinitošf te informacije moraće da se proveri na delu, ako dela uopšte bude. KILIBARDA U POTRAZI ZA IDENTITETOM Uporedo sa razbuktavanjem unutarstranačkih problenia, Novak Kilibarda, predsednik Narodue stranke Crne Gore pokušava da, niirno dogovora o safadnji sa Demokratskom strankom Srbije, pronađe novog srbijanskog partnera. Savez NS i DSS od samog stvaranja nijc nudio neke ozbiljnije perspektive. Uz uedostatak jasnog definisanja ciljeva kojima bi težila la koalicija, postojale su i razlike u videnju mnogih problema. Razlike su uarastale proporcionalno

povećauju prohleiua. U politički živoi, Narodua stranka se otisuula sa tvrdili nacioualuili (srpskih, uaravno) pozicija, ila bi joj danas pretilo definilivuo cepauje i rasulo baš zbog zanemarivanja srpskih uacioualuih iuteresa i saraduje sa auacionalnim crnogorskim liberalima. S druge strane, Demokratska strauka Srbije, koja se na svojoj prvoj Skupštiui deklarisala kao isključivo građauska strauka, postepeno je prelazila na drugu, nacionalnu, obalu pokušavajući da pomiri jeduo s drugim, što u ovakvim uslovima nije nimalo lako. Na kraju, uz Srpsku radikalnu stranku. mirotvorci svih boja, upravo DSS smatraju ratnohuškačkom opcijom. Takav raskorak cmogorskih narodnjaka i Koštuničiuili demokrata neminovno je morao da dovede do razlaza. Istina, prekid saradnje još nije ozvaničen. Za to i ne postoji neka ргека potreba, pošto ozbiljnije saradnje ionako, nije ni bilo. Međutim, iznenađenje koje Novak Kilibarda priprema za početak sledeće godine, predstavljaće tulum naopako. Sudeći po profilu političara sa kojima "najbolji Pcrovićev saradnik" - kako lidera NS CG nazivaju njegovi razočaraui bivši saborci - pregovara u Srbiji, može se očekivati da uskoro i Kilibardina stranka u svojim redovima dobije ponekog vojvodu. Naravno, nije reč o vojvodama koje je fabrikovao Vojislav Sešelj. Dobar deo njih je Sešelja već napustio, a ostali uemaju gde da odu. Veliki predizborui prelazui rok je počeo. Transferi se ugovaraju i realizuju, pouekad i na zaprepašćenje publike. Jedau od tako zaprepašćujućih dogovora, Kilibarda je već utvrdio prilikom posleduje posete Beogradu. Kada se rasprodaja završi i svi transferi realizuju i objave, izbori će pokazati da li im je cena bila realua. Cenu za promašaje, sudeći po primerima brojnih ugašenih karijera. već plaća i sam Kilibarda, "Glas nade” Vojislava Koštunicc uije mu pomogao. Možda mu pomogue metafizika jeduog vojvode.

Stara snaša u novom salašu

10

25.12.1995. Svet