Svet

Nema posla, stana, honorara, ovoga ili onoga... Da ti kažem: rai u Cmoj Gori nikad nismo vjerovali u "vijetnamski sindrom". Uvijek smo išli po savjet kod onoga koji je najviše puta ranjavan, koji je najviše ratišta prošao. ZnaJi smo koga da pitamo. • Ja, eto, svc vreme tebc ispitujem. АГ me pitaš sve nešto zajebautski. • Šta bi ti hteo? Htio bih da pričamo nešto ozbiljno. • Hajde, ispričaj jednu jedinu priču koju još nisi napisao ili ispričao? Imam jednu strašnu priču koju sam obečao Mariču. • Zaboravi Mariča! Hoču. Ovo je strava priča. Kod Knina je bila jedna grupa divnih momaka kod kojih sam često dolazio da pušim travu. To su bili momci iz Splita, Zadra, Sibenika. Kad ih je potjeralo, vratili su se na đedovinu, kod Knina. Jedino što su znali od poljoprivrednih djelatnosti, bilo je da zasade travu. Bila je to jaka grupa, gradska mafija, strašni momci. Brzo su se organizova!i. Neđe iza Drniša pravili su ueviđenu travu. Svake gotjine im je berba bivala sve boIjom, Oko polja su postavlja!i miue i staluo su tvrdili da je to najčvršča liulja odbr.-.ue svih srpskih zemalja. M.-du lim, kao žesloku ckipu. katla 'v' j > K 11 i 11 . l > . .‘i i 'iiii Diuaru. Dok se narodjmjc izvukao. onr su oslali na svojim položajima a onda su upali skoro 20 kilomelara u dubiuu teritorije koju su Нгvati več okupirah. • Po travu? Tačno. Tora prilikom su rokuuli Sestoricu ustaša i maznuli traktor. Pokosili su travu i uabacili na traktor. Cebadima su pokrili travu i preko svega stavili leševe onih ustaša. Nekim puteviiila su stigli da presijeku kolouu i s njom nastave bježaniju. Ni kod Banjaluke nisu htjeli da istovare leševe. Rekoše da ih ćeraju za Beograd, da ih pred Skupštiuom ostave. Kad su mrtvaci počeli da zaudaraju, rnomci su stavili gas-maske. Tek pred Bijeljinom su ih pobacali u jarak. Travu su utovarili u kamion i preko Drinjače prebacili na drugu obalu. Tek tamo su je probali. Nastala je pizdarija i imali su se poubijati rneđu sobom. 4. avgusta, kad su pokosili travu. ona još nije bila dozrela, tako da im je posao bio uzaluđan. Ni dinara nisu zaradili. • To je dobra priča. Ma nemoj?! • linaš li još koju takvu? Lmam коГко hočeš, saшо za te priče morate da platite prvo dobar hooorar. Ncču ispričati, taman сгко. Da h ti je iko ikad pričao kako ja ideni po ralištima? • I)a, čuo sani svakojakih priča. Rekao saiu ti da ne поsim papir i olovku. Na moin šljcrau piše: Ne pucaj, brate. Nosim uher-bajonet od M-48. Imam Lalu-čeliiika, Гоlorcpurlera, koji ima dozvolu /а kralež-"iiikon". Kad

nj.i'i'iiiu ii ncki ј;пкl. рг\ u pnmađeiiio ucka uoćnu каfauu i uajveccg lokalnog razbojnika. To je čovjek koji jo pobio najvise Turaka i uajvišepara pokr’o. KaH ga pozovem na slranu i kažem пш; "Brate, inožeino li ja i ti jedan iutervju da bačimo ko da nie odbije?” Svi u Bosni znaju za Jevrića. Sjednemo- u ćošak i dok se on maje, ja izvučem bajonet i kažem mu: De, sad pjevaj ko majci pred ispovijed. Tad nastaje smijurija i zajebaacija. Dva-tri dana ostajerao njegovi gosti i on tni ispriča sve. Znam više uego DB ili KOS. Pozuajem sve glavne razbojnike, od Bmeta sa Ilidže, preko Slavka Aleksića do Vasketa... • Sto saznaš, komc рге ispričaš, DB-u ili KOS-u? I jeduira i drugim. Ispričam mojim čitaocima. Valjda KOS i DB čitaju ponešto, ali zapamti da pravi novinar uvijek mora da zaštiti izvor svojih informacija. Da sam samo jednog otpjevo muriji, popio bih odavno metak u leđa, Zato mi i pričaju, jer mi vjeruju. Brneta, Slavka, prijedorske Manijakose, možeš samo jeduom da drukneš. A ja na sva jta mjesla odlazim ponovo. Spijruii ih mojim čitaocima j svi su zadovoljni. Sem čitaoca, nikoga nemam. Jedino njih nikada u životu ne bih zajebao, Ali, uemoj li mene da zajebavaš, nisiira ti ja Nenad Stefanović. • Neču cla tc zajebavam. Tvoje poslcduje putovauje u Rosuu Jc bilo prilikom pofpisivauja sporazuma u lX;j(ouu. Bio sam ua koridoru kad jc potpisan laj sporazum. Počela je da puca srpska sloka.

iNn z.iklju šta slavc. kud m krcuuli, zašto su kreiiuli. zašto se vračaju i šta čtrsa sbbom. Muka me uhvatila. Bilo je strašijo. Kad mi je i/ašia ova kujiga. sjen sam za kompjuter i poeeo da račuiiam koliko sam zaradio. Ostavun račun i krcnetn da napišera i ovu priču koju sam ti ispričao. Staucm, pa se vratim da brojim pare. I. kažem si; E, nečeš. srpska stoko. Uzfnem sto maraka i

"Štampsso sam lefak na kofem Siše: Ja, ebojša Jevrie, ratni reporter, huškam Erivatn® p@ usama, prvi čas besplafan. Zaštitite vašu mušku djecu od paeifisticke propagande da ne biste morali da im kupugete podvezice i svilene čarape. Мој broj telefona je 1778113. Javite se."

sto kouiada kujiga, pn za Bosuu. Jaliao sam dvije иеdelje. Vratio s;un se 14 kila Jakši nego što satn otišao. Nijeduu uoć па toplom nisatn spavao. Kifš.eni li, опе izbjegličke kolune što su iz Krajine došle, lo su inaluraiiIske ckskurzijc uasprain ovili koje su izašle iz bosau-

>klll >uiii,i 1 1 Ijudi uc /naju ui kud čc, ni šta če. Po pedcsctoro spava u jednom stanu. Svc izgladnjelo. Najteže mi je bilo kad mi je u Prijedoru prišao Jcdau čovjek od 60 godina i zatražio dva dinara. Pitao sam ga šta radi? Kažc. bio je profesor ruskog. Vidi se da nikad prije nije zatražio od nekog dva dinara. Kasnije sam, izbezumljen ko i svi oni, išao sa tim narodom i vojskom. Oui, kukavci, ništa ne znaju ko im je kriv. Znaš, u vojsci Nemaujiča komandantov glavni po-

moćtiik za moral bio je Sveti Sava. U ratovima koje su kasnije Srbi vodili, lu dužuost je obavljao srpski patrijarh. Pres-biro srpske vojske u Prvoui svjetskom ratu sačinjavaii su Slobodau Jovanović. Jovan Cvijić, Brana Petronijević, Stauislav Vinaver - znači, uajumiiije glave ovog riaroda. Lako je bilo Brozu da dobije ral kađ je imao onakvu ekipu političkili komesara. Zna se ko je naš pomoćuik koinaudala za moral. Nosi maslinovu grančicu i cvijel u kosi... Sa lakvint poiiioćnikoin z.a mora! Napoleon i Kulu/.ov ne bi ni

pokušali da vode ral, a vojvoda Mišić bi i/vršio liarakiri. Лко je sud u Hagu pošten - a ja u to vjerujem ou bi trebao suditi komesarifna, a nc komandaiUima. Mi. kad danas govorimo o komunističkira zločtmma, govorimo 0 komesarima Đilasu, Moši Pijadi i njima sličuim. a ne koman'dantima. Za sve prekršaje prema Bogu'i narodu, u ratu je odgovoran pomoćnik komandauta za moral. Oduševim se kad sretnem nekog od pomoćnika komandanata za moral koji uose cvijet u kosi. Ima takvili u Bosui koliko hoćeš. Da vam uhvatim jednog da ga razmnožavate. Treba saćuvati takav pelcer. Srpski oficir sa cvetom u kosi. To je ideal našeg vrhovnog pomoćiiika komandanta za moral. • Sfa ćeš da radiš sad, kad je rat završen? Ne znain da li je završen. • Izglcda cla jcste. Ne zna se šta će da bude. Zna se samo da su Amerikanci pobijedili u ovom ratu. Ral je dobio ouaj ko najviše zaradi na njemu. Oni su do sada zaradili 14 milijardi doliu'a. Jugoslavija je prije rata izvozila oružja u vrijednosti 3 milijarde dolara a sad sve novostvorene države uvoze po 5 milijardi. Koinaj kolko je to рага za pet godiua. Rat je dobio ouaj ko odvede uajviše žena sa ratista. U Bosni, gdje niko uenia leba da jede, sad, kad stignu crnčuge 1 drogirani američki vojuici sa po prstom čela, povešće uajljepše Baujalučtmke sa sobom. Nekima će se požeuiti, neke odvesti u javne kuće. a neke će olići saino da ne budu više ovdje. Kad dođc kraj rala, pripadnik рогаžene vojske ima dvije stvari;

1) da kapilulira> i pn' :ii> okupalorskii vhisi iil ■ da ides u eniigraciju. šlo ja шkako ne mogu. • Zašto ne? Kod Sanskog Mosta su nas uapali sa jedne strane Hrvati, s druge muslimatji; Odozgo nas tuku Amerikanci. Italijani, Sptmci, Holanđani, Fraucuzi i Euglezi. Kaže mi Aca Legija: "Pazi, leda!" "Ođ koga, Aco?" Kaže mi on: "Pazi. Nindža kornjače!" Gdje, u koju zemlju da idem u emigraciju. Najžešće borce, koji će se sigurno naći na listi za Hag, pitao sam šta će kad se sve završi. Kažu, ostaće. Možda i neće. Oficiri Legije stranaca će ih kupiti i odvesti, da ih negdje pobiju sleda. Jedan deo će pohapsiti naša milicija. • Sfa je s tobom? Nobelovu nagradu sam dobio kad sam imao dvanaest godina. Mokrim konopcem. Pravila se pruga Beograd-Bar i mi smo od minera kupovali za rakiju dinamit. I njime tukli ribe. A u nas one koji biju ribu dinamitoni zovu nobeloveima. Dobiću još jednu ako treba. Naviko sam. Pisaću knjige o svemu što sam vidio. Novu 1983. godinu čekao sara u prištinskom zatvoru. Imao sam parče papira i olovku. Iz zatvora sam iznio roman "Tihi tat" za koji sam uzeo dve hiljade dolara i po kojem su sniiuljena dva filma. Pisaću i dalje. Šta mi ko шоže? Prošao sam lolika rališta i Bog me sačuvao. Mogu samo da me übiju sleđa. Ne smeta, svi najbolji Srbi su poginuli od srpske rukc. Га karika nedostaje u mojoj biografiji, sve oslalo mi se dcsilo. Precrtaću ono "nc" na Slemu.

"Nikad nšsam bie u Arkanovim akciiama ier |e kod ngeaa zabranjen aikohol eja sam ministar u Parfigi obicnih |iiganaca i giavni uredmkjedine zavisne novine u Jugoslaviji koja javno pršznaj® da je zavisna, našeg parfijskog glasiia "Maligan"

Svet 25. 12. 1995.

BEZ PARDONA NEBOJŠA JEVRIĆ