Svet

O ObIČaju. nakon nedeljHO? TUčka. tog 28. jula,

S mi NIIOdrag Cirić zvani Cira, dvadeset pelogodišiji muiulicionar iz Malog Zvornika. dueogo-

dišnji strastveni pecaroš. krenuo je na reku, "u ribu". Poneo je standardnu. svakodnevnu opremu. naduvao čamac ı sidro zabacio ispod Starog mosta. znajući da tamo riba uvek dobro prize.

Cekajući da se štap za-

trese, mirno je posmatrao dobro znane predele i svoje drugove ribare koji su ı toga dana bili na "istom zadatku”.

"Pola sata nakon dolaska, negde oko pola četiri, osetim Jak udarac koji mi zamalo ne ofe štap iz ruke". priča Miodrag. "Povučem brzo, a ono, ništa. Pomislim, možda je varalica zapela za dno, za kamen. Odjednom čamac se pokrenu zajedno sa sidrom, okrenu i krenu nizvodno. Tako jedno kilometar, a onda došavši skoro u plićak zaokrenu se i promeniyši pravac krenu uzvodno, uz Drinu. Shvatio sam šta je u pitanju. Slušao sam ranije da ovde u Drini, pogotovu u jezeru, žive ogromni somovi, dugi preko tri metra, teški i po 150 kilograma".

Očito, Jedan od njih se uhvatio na Ćirinu varalicu, takozvanu "kašiku" koje mu komšija Taco ručno pravi od metalnog branika automobila. "S obzirom na to da moj posao zahteva hladnokrvnost i prisebnost u svim situacijama i ovo Što mi se dešavalo, iako me je iznenadilo, nije me uplašilo. Interesovalo me samo šta će se desiti i kako li izgleda ta neman što, kao od šale, vuče i mene i moj čamac. Računao sam da će se od napora ubrzo umoriti ı da ću Je tada lako izvući.”

Mnopgobrojni kupači, videvši da se na vodi dešava nešto neobično. pohitali su na most ı obalu postavši Ći-

Miodrag Ciric Gira (25) milicioner iz

ce svoj odlazak na pecanje #8. jula ove godine pamtiti

celog

života

rićevi glasni navijači ı savetodavci. U pomoć pristižu ı ostali ribari. Mirko Stanić dolazi čamcem koji kači za Cirin, misleći da će ga tako brže zamoriti. Ali, uzalud, grdosija bez problema vuče dva čamca: Zoran Jocić, takođe, iskusni ribar predložio Je tada da svi predu u jedan čamac ı da udruženi veslaju u kontra-smeru. Uradili su tako. Jedan čamac su vukli onL, drugi som, ali opet u pravcu u kome je on hteo. Nadmetanje je trajalo satima. "U jednom trenufku, kada smo bili blizu obale, video sam ogromne mehure koje je ispuštao. Siguram sam da se radilo o somu dugom oko tri metra i feškom stotinjak kilograma", kategoričan je Stanić.

Približavala se ı noć, a som se ı dalje poigravao sa ribarima, njihovim Žživcima, snagom ı strpljenjem.

"Sve mi je dosadilo i odlučio sam da prekinem najlon. Kao da je shvatila Šta nameravam i riba je prekinula borbu i odlučila da se odmori. Legla je na dno i umirila se. Ni ja ni moji prijatelji nismo je mogli više pokrenuti, pomeriti, niti podići. Sa obale su nam donosili ogromno kamenje, veliko kao stene, gađali su mesto gde su pretpostavljali da leži, ali ništa. Oko osam safi uveče presekao sam majlon, pokupio svoje stvari i bez reči otišao kući. Morao sam sobi priznati da sam poražen", seća se Cira.

"Možda sam tada, kada razmišljam o svemu, i po ko zna koji put 'vrtim film”, mogao i drugačije postupifi, izvući ga nekim konopcem, ili uvući ga u zamku, ali neka... Ribolov je sport

Malog Zvornika

pravila fer borbe i viteškog

u kome treba da poštuju

madmetanja". kaže za POVCU (TO.

Kolika je ta neman i sila bila osetio je Ćirić i po nesnosnim bolovima u rukama. Tetive su mu se upalile od silnog napora, svu noć je ječao, dok su mu supruga Violeta ı sin Aleksandar stavljali obloge.

Na pitanje šta bi radio da Je uspeo ulovit tog somakapitalca, kaže da bi meso podelio sa kolegama i komšijama, jer takav je običaj, a glavu preparirao. lako ribu nije uhvatio. bar je ušao u ribarske priče, poput pokojnog Uglješe Danojlovića koji je pre deset godina, takođe, bio u prilici da upeca soma stokilaša.

"Pre neki dan, tu u "komšiluku, u Donjoj Borini, mog prijatelja Džigu, som je, takođe, vozio par sati i onda pobegao pokidavši najlon, a Mile Crnogorac je ulovio soma od 50 kilograma, ima i sliku kao dokaz. Ovim ribljim nemanima klima ovde savršeno odgovara, a ima i dosta bele ribe, koju oni najradije jedu. Osim somova rekor-

dera, u Drini se mogu upe-

cati pastrmke teške i do 14,5 kilograma."

Zato ı nije čudo što se iz dana u dan broj članova Udruženja ribolovaca Zvornika ı Malog Zvornika povećava. baš kao ı onih drugih (krivolovaca) protiv kojih se i službeno Ćirić bori. Mnogi! će, sledeći njegov primer, ovih dana pokušati da ostvare ono ŠIO njemu nije pošlo za rukom. ostavljajući Ćiri samo Za utehu doživljenu zanimljivu ribarsku priču. •+

OVOsadsko Udruženje Sportskih ribolo- vaca "Kamenjar" odavno mije samo mesto gde se okupljaju pecaroši ranoranioci. Od dunavskilh alasa pa sve do dana današnjeg. sve Je više ljubitelja Dunava koji svaki svoj slobodan iremutak provode upravo ovde. U međuvremeuu "Kamenjar" Je postao Jedno od najlepših dunavskih oaza na samom obodu Novog Sada, nešto malo uzvodno od Stranda. Malo- pomalo, zemljište se krčilo. nasipalo ı izgrađivalo. Danas broji oko 400 kućica ı oko 50 kamp-prikolica. Grubom računicom, potez ne veći od tri-četiri: kilometra Koristi najmanje 1.500 ljudi.

Ova oaza je specifična ı samim tim Što svOjevremeno. Kada je veliki deo ovog područja bio leglo komaraca, deponija na koju je bacano nebrojeno starih šporeta i šasija, bila neinteresantnma i za grad ı za bilo koje potencijalne ulagače ili korisnike. Tokom svih ovih godina ljudi su pionirski krčili samonikle ı plavne šume, obezbeđivali obalu ı kultivisali celo područje. Pri tom ništa nije izgubilo od svog prirodnog izgleda: prave dunavske obale. Samo u poslepodnevDim satima prođe zaprega i čuje se u intervalima otlegnuto "E'o lubenica”.

Rastuće potrebe ovog vIkend-naselja rezultirale su uvođenjem električne energlje, prosecanjem ı nasipanJem puteva. Uzimajući u obzir da Je populacija sve starija, a provodi više od pola godine na "Kamenjaru", bilo Je neophodno otvoriti i prodavnicu. Cela priča je do sada bajkovita. Divno je videt šta su ljudi svojeručno uradili. kako su ponosni na sopstvena ulaganja. kako su o svom trošku ı uz mnogo borbe doveli tu struju, pa kako su se borili protiv poplava. I sve do mementa dok Zakonom o Javnim preduzećima "Kamenjar" ı ceo taj pojas obale, uključujući ı "Ribarsko ostrvo” ı "Sodroš" nisu pripali JP "Srbija šume”. Sada bi "Srbija šume” da naplate zakupninu za korištenje zemljišta. I tu počinje borba: kome "Kamenjar" pripada? Argumenti javnog preduzeća je da oni sada ne mogu da eksploatišu šumu. te su na gubitku, dok predstavnici "Kamenjara" tvrde da šume nisu ni sadili. pa ne mogu ništa ni da eksploatišu. A ljudi za svoj trud ı rad neće plaćati zakupninu. Pri tom se pozivaju na odluku objavljenu u "Službenom listu” da se "Kamenjar" vraća gradu, te ı ne pripada Javnom preduzeću.

LOTO iti a Ti OVO TI)

Udruženje "Kamenjar" ima svoju legiimno izabranu Skupštinu. napisan Sta(ui, svoje predstavnike koji pokušavaju da se izbore za

Zehae MacıGaa Ran AVAJA didi ya gra) AAA Beki Ve Vagyag aaa

postoji Još nebrojeno stvari koje bi trebalo da se urade, od uvođenja arterskih bunara, eventualnog asvaltiranja puteva ı nasipanja jama u kojima ima vode. a sredstava više nema, skupština "Kamenjara" potražila je sponzore. Sponzori su ı pronađeni, te Je nikao arterski bunar, osveštan od strane pravoslavnog sveštenika ı pušten u rad uz pratnju tamburaške muzike. Sledeći je počeo da se gradi sto-dvesta metara dalje 1, na žalost. još nije stigao do muzike. Radove je zaustavio konflikt nezadovoljnih potpisnika peticije protiv ustupanja dva placa za izgradnju vikendica na samoj obali Dunava. A placevi su ustupljeni iz zahvalnosti sponzorima koji su pomenute česme finansirali. Predsedništvo "Kamenjara" tvrdi da za sve postoje legitmne odluke Skupštine, da novac ız članarina odavno nije dovoljan za sve troškove od nasipanja puteva i dodatnog prskanja komaraca, te se sredstva mogu obezbediti samo na ovaj način. Ruku na srce, ideja nije loša, jer ako grad nema sredstava da finansira troškove ni oko spomenika Miletiću, a ne na rubovima grada, a sami sta-

novnici "Kamenjara", (uz poštovanje malobrojnih koji

imaju) zaista nemaju novaca da sami skupe sredstva, mo-

ra se obratiti tamo gde no-

vaca ima. A ı poznato je da

ı oni Što maju ne razbacuju.

Pitanje je. jedino, da li su ti

Geo levi placevi baš morali

biti na samoj obali. Potpisni-

cı pelicije, nezadovoljni

ovom odlukom. pokušali su

prošle subote da organizuju

vanrednu Skupštinu, smene

"rukovodstvo". mmenuju no-

VO. privremeno ı stopiraju

slatus ovog naselja. Kako

· dogovori, a da pri tom dogo-

sve. Uglavnom se nezadovoljan narod skupio, sastanak | Je poduže potrajao ı bio vrlo _ sličan onom u državnoj sku pštim sa replikama i sveopš tom galamomi.

LL LJ TOI TURISTIČKI –POTENCIJAL Ono što |e razočaravajuće u celoj stvari, sukobili su se ljudi koji, ı jedni i drugi. vole ovo mesto, i sve bi uradili da ga sačuvaju. Samo na · različite načine. Kost je ba- . čena, kako će se završiti, ne zna se, ali ız sličnih situacija – bi se mogao izvući neki zak- – ljučak. Postoje pismeni pre- dlozi svih stanovnika, posto- · je ı usmeni, moglo bi se i glasati. Moglo bi se iskrčiti desetak novih placeva ma obodu naselja ı prodati. Možda bi ı grad mogao nešto da dodeli za unapređenje turizma, na primer. Jer naselje ima ı turistički potencijal, uz . minimana ulaganja. Ima ideJa, ima ı mogućnosti, a što je najvažnije, ima dobre volje da se to ı uradi. Jedino treba odabrati kulturan ı miran način da se ispoštuje ono što se

alapyaashajiy Miki daiyias.

vor ipak ostane u interesu svih. Ružno bi bilo da sada, četrdesetak godina postojanja ovog naselja i svega što Je u njemu urađeno, zaustave nečije odluke: za i protiv. Jedino se nadamo da će se konflikt rešiti, novac nabaviu, a "Kamenjar" ostat onakav kakav treba da bude. 1 da ideje kao što je izgradnja sportskih terena ı "Dečijes ćošeta” neće pasti u vodu. Od napretka ne treba bežali. weba ga samo kanalisati u pravom smeru. +