Svet
Svet I9.8.1996.
metara kvad-
ratnih. 1.200
Zvaničui ı oš oko 800 improvizovanih prodajnih mesta, subotička pijaca, poznata pod imenom
___"buvljak", svakako je najve-
a robna kuća na otvoretnoni ovom delu sveta.
Cak 70 do 75 odsto ukupuog robnog prometa u sUbotičkoj opštini odvija se na "buvljaku". a od svih robnoovčanih transakcija na OvOJ
_ pijaci svega se 10 odsto opo= TeZUJC.
U Subotici je zahvaljuju-
__Ći Ovoj pijaci moguć para-
- doks da radnici u preduze-
rijofody.
Ćima mesecima ne dobijaju
platu a ne bune se zbog toga.
_ Blizina granice ı ova pijaca
pomažu ljudima da uveliko popune budžet. Milenko Smiljanić. predsednik opštinskog sindikata. tvrdi da u proseku svaki Subotičanin za godinu dana 20 puta pređe granicu. Ko voli da se igra brojkama neka izračuna
koliko je to prelazaka ako se
zna da Subotica ima preko 200.000 stanovnika.
Tako postoji decenijama. Ova pijaca je tek Krajem osamdesctih doživela svoj procvat. Stariji Je Zovu "Slareška pijaca” jer se nekada ina njoj prodavala uvlavnormi
rabljena roba. Danas se ua tezgama., ili "ispod tezge" može kupiti gOtOVO SVE. "Ako poznajete pravce ljudc, možefe poručiti pištolj, drogu, lažni pasoš... bukvalno sve" — objašnjava legenda "buvljaka", Prćo koJi Je osmiogodišnjom Ireov]nom: na pijaci zaradio malo bogatstvo. "Trgujem onom robom koja ima fremutnu prođu. Kod mene kupuju svi. Mušterija mi je bila u zimu 1993. čak i Tanja Bošković. Kojekakve sitnice kupovao je i Zvonko Bogdan koji nedaleko od pijace ima Sšfale sa konjima koje
Čak 70 do 75 adsto ukupnog robnog prometa u subotičkoj opštini odvija se na "buvljaku", a od svih robnonoavčanih transakcija na ovoj pijaci svega se 10 odsto oporezuje
tam, svi studenti ckonomije u Subotici bi morali da od-
rade šestomesečnu praksu ·
na buvljaku”, jer tu yladaju najsuroviji zakoni trgovine, kraljice ckonomije.” Specijalno za čitaoce "Sveta" Prćo otkriva Jednu od brojnih "caka". sitnih lopovskih majstora. koju primenjuju trgovci Za lezgama. "Ovaj štos je odlično funkcionisao kada je harala inflacija i kada su u opticaju bili milioni, bilioni dinara. Kupac me pita koliko nešto košta, a Ja mu kažem cenu u markama. Ako pita koliko je to u dinarima —
Od stotinak prodavaca cigareža čak žri četvržine radi za 2 ili tri čoveka. Trojica Prgovacc iz Novog Pazara drze monopol nad prodajom dzžinsa,
a roje do pešoro ljudi drže monopol
nad pašžikama.
trenira. Najslađe mi je kada zeznem svoje bivše profesore sa Ekonomskog fakulfeta gde sam dao prvu godinu i zbog trgovime ga napustio. Imaju ljudi doktorate iz ekonomskih mauka i misle da su pametni i da sve znaju o trgovini, a ja im uvalim robu po pctostruko većoj ceni. Da se ja pi-
tada su svi hteli da sc što pre oslobode inflatornog _dinara — ja uzmem džepni računar pa ukucam vrcdnost u markama puta trenufni važeći kurs ı sve pomnožim sa 1,3. Dok to radim govorim vrednost marke puta nešto niži kurs od važećeg. Kupcu pokažem displcj računara ı on Ycru-
„edonda Euvli
BASARA sračuna silne milione i hiljade, plati onu cenu koja
jući onome što sam rekao, a pošto ne može u glavi da
Muće i stanovi u okolini || "buvljaka" po pravilu su za 50 do 100 odsto skuplji nego u drugim delovima grada. Razios je jednosžavcn: umes#io za stanovanje, služe kao masccini ili kao mini fabrike gde se
proizvodi neka roba, najčešće | lažne "Najke"
ih nauka i mis
"Najslađe mi je kada zeznem svoje bivše profesore sa Ekonomskog fakulteta gde sam dag prvu godinu i zbog
ljudi doktorate iz ekonomski znaju o trgovini, a ja im uvalim rabu pa P
CovIn ga napustio. Imaju
e da su pametni i da suve
URE vecoj ceni" (Prcg, s
je na displeju računara i koja je za trećinu veća. Cak i kada bih se cenjkao, ja malo i popustim, opet sam dobio veću lovu od one
koja je na drugim tezgama.
Ko umije, njemu dvije" zaključuje Prćo.
Roba koja konstantno ima dobru prođu na "buvljaku” su cigarete, alkohol, džins ı obuća. Od stotinak prodavaca cigareta čak tri četvrtine radi za 2 ıli tri čoveka. Trojica trgovaca iZ
Alkohol Je priča za sebe. Trgovina njime je nekolicim Subotičana donela bogatstvo koje se meri u stotinama hiljada ili čak milionima maraka. Tržište za alkohol su prvenstveno Mađari, koji ga kasnije distribuišu u Ukrajinu, ili kupci iz Republike Srpske. Svakog vikenda u Suboticu stigne od 25 do 30 autobusa iz Republike Srpske. Na svaki autobus otpada 10.000 nemačkih maraka
BOBaDRPA ai KOrrr ro re E gaa a n a AI are Kai ara KO ar SE EFT Svakog vikenda u Suboticu stigne od 25 do 30 aužobusa iz Republike
Srpske. Ne svaki autobus ošpade 10.000 nemačkih merakua koje se pošroše na "buvljaku", a čak 80 ili 90
edste še sume odlazi na alkohol KORE GV INE ia ina pera ar Or ar S a ra a a ZR PO is Te ara
Novog Pazara drže monopol nad prodajom džinsa, a troje do petoro ljudi drže nionopol nad patikama.
Kuće ı stanovi u okolini "buvljaka" po pravilu su za 50 do 100 odsto skuplji nego u drugim delovima grada. Razlog je jednostavan: urme-
·sto za stanovanje, služe kao
magacini ili kao mini fabrike gde sc proizvodi neka roba, najčešće lažne "Najke".
koje se potroše na "buvljaku", a čak 80 ıli 90 odsto te sume odlazi na alkohol. Kako je "vinjak" ıli "konjak" iz ilegalnih točiona upola jeftiniji od autentičnog. pića, najčešće se kupuje baš "lažnjak". Citava mala afera, nakon smrti desetorice ljudi od trovanja neispraviim alkoholom., rezultirala je hap-
e