Svet

urađenim tetovažama. Kada su čuli da smo novinari, Jedan se odmah radosno predstavio "Ja sam Sebastijanoyv brat. Dobro je što ste došli, ier novine su pisale gluposti o ovom slučaju. Ispričaćemo vam sve onako kako je bilo".

Oko nas se za tili čas okupilo dvadesetak, što mlađih, što starijih Roma, koji već godinama žive u pomenutom dvorištu, u okviru Jednog od najvećih ciganskih naselja u Beogradu. U istoj avliji, pored sedmoro braće Alimovića živi ı familija devojčice koja je silovana. Maza, Jedna od sestara maioletnice ispričala nam Je, uz odobravanje okupljenih, "da je silovanje montirano i da je sve namestila Sebastijanova žena Nerimana, kako bi se otarasila razbojnika i robijaša", ı nastavlja: "Moja sestra je spavala sa ocem u našoj kući. Sebastijanova žena je sve vreme čekala tu kod česme da komšije zaspu i onda je došla i pokupila dete, prethodno je probudivši. Tačno je znala šta će se desiti kad joj muž dođe, jer je bila sva u modricama od batina koje je dobila u prethodna tri-četiri dana. Dete je odvela u kuću gde je živela sa mužem. U neko doba pojavio se Sebastijan. Nije tačno ono štoe su pisale novine da je bio pijan. Bio je potpuno trezan, i valida svestan svega. Zena mu je, kad je ušao, spremila večeru, i on je jeo. U međuvremenu je video malu na krevetu. Bila je pospana i nije znala šta joj se sprema. Završio je večeru, i onda naredio Nerimani da izađe napolje." Neko dobacuje: "Rekao joj je da trči dva kruga do stanice autobusa 83. Laž je to što je Nerimana pričala da je prvo pretukao, pa se ona onda onesvestila. Ona je jednostavno, mirno izašla iz kuće i otišla kod devera" — priča Maza.

Jedan od Sebastijanove braće (nije želeo da mu objavljujemo ime) kaže da je Nerimanu dočekao kao ı svaki dever. -

"Rekla je da ne sme sama da spava u kući i ja sam je smestio u krevet. Legla je i zaspala, a ujutru

__se probudila i otišla kući. Ni tada nisam znao šta se prethodne noći desilo. Tek u il sati, došla je strina

i rekla mi da je Sebastijan silovao devojčicu" — veli sagovornik "Sveta", dok jedna žena iz gomile

OB DUR. "Ma to je ona kurva podmetnula dete da bi se rešila muža. Mogla je da spase malu i probudi komšiluk ali to namerno nije htela". Strasti su se smirile, pa Je Maza nastavila "rekonstrukciju"

događaja i iZ noći 15. avgusta.

_ "NOVINAR, NAPIŠI DASE |___ODRIČEMO D7TT103 Ti a

"Sebastijan je uhvatio sestru, oborio je na pod, i počeo da joj udara glavu o betonski zid. Onda je pustio porniće, pa je malu uvukao u krevet i iživijavao se čitave noći. Do jutra je spavao s njom. Hteo je on i ujutru da je siluje, ali je ona otišla do WC-a i uspela da mu pobegne. Kada smo je videli, izgledala je strašno, nije mogla da stane na noge... Ni sada, posle petnaest dana nije potpuno zdrava, još je u kritičnom stanju. Lekari u bolnici se trude da pomognn, videćemo šta će bifi..."

Okupljeni pričaju da je Sebastijan bio potpuno svestan šta je uradio. Govorio je navodno: "Pogrešio

sam, idem da se ubijem". Svoje i devojčicine krvave ·

stvari sakrio je kod šupe, a ženu je naterao da sve opere 1 počisti sve tragove po kući. Ocu nesrećne devojčice čak je ponudio deset hiljada maraka kako ništa ne bi prijavio miliciji, ali je ovaj ostao neumoljiv. Čuvši da će doći inspektori, Sebastijan Alimović je, pola sata pre podneva, seo u automobil i nestao. Potera je trajala četiri dana i tada je uhvaćen. Komšije su Alimovićeyvu suprugu htele da linčuju, pa Je ona pokupivši stvari otišla kod oca i majke, dok Je silovana devojčica smeštena u bolnicu gde su lekari pored defloracije utvrdili i niz lakih i teških telesnih povreda. Kuću u kojoj se zločin odigrao,

braća su, zatvorila, ukucavši vrata ekserima za ragasto.

"Novinar, molim te napiši da se posle svega mi odričemo našeg brata Sebastijana. On nam više nije brat. Mnogo nam je zla naneo. evo, mene je jedanput ubo ekserčinom u ruku, još imam ožiljak" — viknuo nam je, na odlasku jedan od braće Alimović. +

u sebi.

| Nastavalc PRI

+ Vi se niste plašili? Nemam čega. Niko me ne ugrožava, za sada. Kad

bih imala neku vlast, sigurno

bih brzo stekla neprijatelje čak ı među Srbima. Nema veze, meni Je važno samo da Srbima bude dobro, da imamo stanova, da mamo da Jedemo ı p Eo da se lepo oblačimo, da uživamo sami Međutim, mi ovde raznim manjinama dajemo stanove ı svakakvu pomoć, a sami nemamo ništa. Eto kakav smo mi narod — gladujemo da bismo nekom mogli pomoći. Prosi Hrvat, prosi Mađar, prosi Albanac. Svi traže neka prava a Srbin sve daje, čak ı kad nema. Medutim, koliko god da dajemo oni, primitivni, uvek traže sve više ı više. Mi nemamo od koga da bilo šta tražimo. Svi su od nas manji. Kako da tražimo od Hrvata? Pre ćemo umreti ı nestati nego što ćemo bilo šta tražiti od Hrvata!

+ Jeste li privatno, zadovoljni kako živite?

Nisam! Od svog rada ne mogu da normalno podinirujem svoje potrebe. Da bih se održala na nekoj granici ljudskog dostojanstva moram na svemu da štedim.

+ Još uvek radite u Crvenom signalu?

Da, učim ljude da voze, oplemenjujem njihovu dušu, učm ih da budu tolerantni, da ne greše ako to čine dru-

1. ~ + Šta vam se, u Životu, promenilo posle udaje?

Ništa značajno, samo više sedim u kući nego ranije. Ranije sam vreme provodila u Knez Mihajlovoj ulici, na

književnim večerima i izlož-

bama. Sa drugaricama sam odlazila na mesta gde se skuplja narod i gde je ulaz slobodan. Danas niko nema para da svaki dan izlazi U kafanu. Neću da pored kisele vode sedm tri sata. Bolje mi je da odem na književnc veče ı slušam šta pisci lepo i pametno pričaju.

+ Sada ste ta duhovna zadovoljstva podredili telesnim? Ma, nije... Moj muž Zoran ne voli da izlazi, pa zato sedmo u kući. | + Podržava li vas muž u političkim ambicijama?

On o tome m m da razgovara. Za razliku od mene, on novine čita svaki dar. Ja čitam samo tajne proroka, Nostradamusova proročanstva, neke zanimljivosti, savete o uzgajanju biljaka... Onda, volim a čitam o Rusima, o Sibiru... To volim.

* Kad bi se, recimo na nekim sledećim predsedničkim izborima, pored vas kandidovao i vaš muž, da li biste bili protivkandidat ili bi neko morao dz odustane? Ne, Ja ne volim da se ·

takmičim ali nemam ništa protiv toga da se svako bori za svoje ideje. Mene rukovode želje da učinim nešto dobro za čovečanstvo, a pogotovo za Srbe, koji su cvet tog čovečanstva.

+ Nekada ste pisali pesme. Nekada Jesam, a sada više ne. Eto, kad je čovek u

brizi, ne može da razmišlja o.

pesmama.

+ O čemu brinete?

Brinem se za sebe, kako će mi život ići dalje. Brinem ·'se za našu državu ı za sve Srbe. Zbog toga ne mogu imati pesnička nadahnuća. Jednostavno, čekam bolje vreme za sve nas. +

Piše: Velimir Orn i VA

ilhivoja Malinovića (42), elektroins- talatera, koji Živi u OEODPkOlu naselju Aleksandrovo, u Ulici Aksentija Marodića 31/15, ı pored dva neuspela braka i skromnog imovnog stanja smatraju najsrećnijim od svih sedmoro braće i sestara, ne samo zbog toga što je preživeo pad sa visine od dvadesetak metara već i što Je preživeo trovanje smrtonosnim ~ napitkom, živom sodom.

Kolege iz "Rotor Integrala" Milivoja poznaju kao vrednog i tolerantnog čoveka, koji nikada nikome nije naneo nikakvu štetu ni nepravdu. Nikome, osim samome sebi! Mnogima od njih, kao ı članovima porodice, bilo je poznato da Milivoje tokom poslednje godine ima problema sa psihičkim zdravljem ı da svakodnevno mora da pije lekove. Ali, svi su verovali da zbog tog svog stanja nikoga neće ugroziti, pa ni samog sebe.

a 000 DA ME VIŠE JAT

"Dok smo radili na novoj zgradi NIS-a u Novom Sadu, dolazilo mi je da skočim i prekratim muke. Već danima nisam imao lekova, pa su me kolege odvele u Institut u Sremskoj Kamenici. Kada su tamo odbili da mi daju lekove, vratio sam se kući u Suboticu i popio Živu sodu. Zašto sam to uradio ni sam ne znam da objasnim, jer mi se i ranije događalo da ne mogu da kontrolišem svoje postupke" kaže Milivoje, deset dana nakon što Je pokušao dva puta u toku istog dana da sebi oduzme život. I oba puta, na sreću — neuspešno. .

"Vidite, meni treba

samo lepa reč i malo ra-

2.9. 1996. Svet,

OT [50.0 a aa POPEO [et | ZO li 1.0 SPASLO SIGURNE da |

zumevYanja, jer ponekad ni sam sebe ne razumem.

Nikada nikome nisam.

naneo zlo, a sada se stidim što sam svojim nera-– zumnim postupcima osramotio svoju porodicu. Kajem se što sam poku-

šao da se ubijem. Ni sada

ne znam šta je tome bio razlog, ali se sećam da sam, jednostavno, poželeo da me više nema, da prestanu proganjanja za koja sam kasnije znao da su umišljena, da više ne '"Judim zato što neko upali svetlo u mojoj sobi ili uđe kroz škripava vrata..." — objašnjava Milivoje razložno ı pribrano kako se osećao pre nesreĆe: Jedmo se toga seća. Zna ı to da su ga 'komšije, nakon što Je pretprošlog vikenda popio živu sodu, nagovorile da ode kod lekara. Došla Je 1 njegova ae kola Hitne pomo-

.. Već tada Je smrtonosna tečost izjedala njegovo telo, povraćao je krv, ali su lekari uspeli da ga spa-

su.

. ŠTA SETO DOGAĐA SA _ MOJIM

ŽIVOTOM? ·

I kada je izgledalo da se Jedna nesreća završila srećno, a Milivoje bio smešten u bolničku sobu na šestom spratu bolnice, iznenada je ustao iz kreveta ı skočio kroz prozor, ı tada ga Je sačuvala neka "srećna ruka", jer je nje-

| gov pad zaustavila nedav-

no izgrađena tenda. "Ničega se ne sećam.

Ni da sam ustao iz kreve-

ta, ni želje da skočim, a

me je i kada doneo, ovde na reanimaciju. Kada sam došao svesti, lekari su mi već bili ukazali svu potrebnu pomoć. Vreme provedeno u bolnici posvetio sam razmišljanju i potrazi za odgovorom: šta se to događa sa mnom i mojim žŽivotom?" — pitao je sebe Milivoje toga dana.

Doktor Jožef Kerekež, načelnik Odeljenja za reamimaciju, objasnio mu je da Je njegovo stanje zdravlja dobro i da može da napusti bolnicu.

"Prelomi rebara i povreda plućnog krila su zalečeni, ali vam preporučujem da nastavite terapiju kod neuropsihijatra, kako više nikada ne biste došli u situaciju da dignete ruku na sopstveni život"— rekao je Milivoju- dr Kerekeš ı kažu, zaštitnički ga pomilovao po glavi.

Poslednje što Je na odlasku sa Odeljenja za reanimaciju obećao sebi, okupljenim novinarima i bolničkom osoblju, bilo je da više nikada neće dopustiti da ostane bez lekova ı da ga u smrtonosni kovitlac povuče pomračena Svest,

"Zelim da živim" rekao je na rastanku i na

svom novom početku. &

ni pada. Ne znam ni ko ~

also id yaya iva joxa jkin a: dieaikajbab-