Svet

ara iad: ak Jep tea

coševdiabyai a

+ * pri ~

\ Sadu uskoro će sesti Anđel-_ ko Pavlović i Vladimir Mik_ loš koji su optuženi za sek_ sualno Zlostavljanje dece. __Kada su u pitanju polni od___nosi sa decom, sva Zakono___davstva u svoje zakonike

_ unose odredbe o zaštiti ma-

_ Razume se, cilj je da se zaš-

_ ki drugi. pun dečjeg smeha ı

| Svet 2.9.1996.

Miaagygrakaaaaayka00#43350C

bh ..

– ((hkkašahiGGi }

SILOVANJE MALOLETNI

EFSŠAOAAGO +

WVhLhNSŠŠGŠ»

NIMALO NE ZAOSTAJE ;

loletnika u tim odnosima.

tite deca, ne samo zbog toga šio uživaju posebnu zaštitu u našem zakonodavstvu, već i od posledica (fizičkih ı psihičkih) trauma. Na žalost, ponekad je nemoguće zaštitih nemoćno dete od bolesnog uma, a posledice se još dugo neće prepoznavati.

O slučaju Anđelka Pavlovića ız Bečeja pisali smo u jednom od prošlih brojeva, no sada su nam bili dostupni svi podaci. U pitomoj vojvođanskoj varoši Bečeju 17-og juna ove godine mala Monika proslavljala je svoj treći rođendan. Igrala se u dvorištu kuće sa komšijskom decom ı taj danbio Je kao ı sva-

radosti. U dvorištu u kome

su se deca igrala nalazi se ı kuća Anđelka Pavlovića. Komšija Anđelko pozvao je decu u svoju kuću da ım da slatkiše ı da se malo poigraju. Nakon izvesnog, vremena poslao je decu napolje iz kuće, a sa njim je ostala samo trogodišnja Monika. Zapo-

_ čeo je svoju surovu igru. Re-

kao je devojčici da se skine, što Je mala ı učinila ne znajući kakvu Joj to igru sprema čika Anđelko. "Počeo je rukom da joj dira polni organ, da ga liže, zavlači prsfe u vaginu i prislanja svoj ud uz devojčicu. Kada se potpuno zadovoljio, oprao je ruke u lavoru, obukao devojčicu i stavio kraj sebe na kauč da leži", priča majka male Monike. Ona je za to vreme spremala ručak, ne znajući šta se dešava sa njenim detetom. Kada je primetila da devojčica nije sa ostalom decom u dvorištu, Zapitala ih je da li znaju gde Je Monika. Deca su Joj odgovorila da je Monika kod čika Anđelka. Majka se zaputila ka komšijskoj kući ı kada je otvorila vrata ugledala je svoje dete kako leži na kauču kraj Anđelka Pavlovića.

SEKSUALNO IŽIVLJAVANJE NAD MALOLETNICIMA U ZABRINJAVAJUCEM PORASTU: Kuća strave u kojoj je silovana mala Monika (gore), žitelji dvorišta u kome žive i zločinac i žrtva

U tom trenutku osetila je uznemirenost i strah. Zapitala je Pavlovića šta to radi sa njenim detetom, a on joj Je odgovorio da samo gledaju film na TV. Majka Je dete odvela kući, ali nije mogla da odagna slutnje koje su Je sve više pritiskale, tim pre što inače pričljiva Monika nije htela da razgovara sa njom. Skinula je dete da je presvuče i zapazila izraženo crvenilo oko genitalija. Počela je blago i strpljivo da ispituje devojčicu šta Je radila kod čika Anđelka, ı tada joj je ćerka kroz plač ispričala kako se čika Anđelko igrao sa njom i kako tu igru nimalo ne voli.

Sirota žena u prvi mah nije mogla da veruje svom detetu, mada je znala da devojčica, od tri godine, ne može da izmisli takve gadosti. Zaputila se pravo kući Anđelka Pavlovića rešena da sazna istinu. Naravno, Paylović je poricao sve Što Je Monika ispričala majci. Nesrećna majka otišla je u Centar za socijalni rad i ispričala im šta se dogodilo njenoj devojčici. Oni su pozvali miliciju i ubrzo zatim radnici be-

NE “ k ~ CZ čejskog SUP-a uhapsili su

Anđelka Pavlovića. Pavlović je ı ranije Osuđivan. 1985. godine izrečena mu je mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u KPD Beograd, zbog krivičnog, dela ubistva, a 30. oktobra 1992. puštenje na slobodu. Društvo i pojedinci zaduženi za staranje o Anđelku Pavloviću očigledno nisu vodili brigu o tome gde će nastaniti ovog psihopatu. Na pitanje zašto Je Pavloviću dodeljen smeštaj u dvorištu gde Živi desetoro dece, niko nije mogao da odgovori. Svi peru ruke od ovog slučaja. Šta će biti sa trogodišnjom Monikom, vreme će pokazati. "POZVAO ME JE LA LO STANA DA MI DA ČOKOLADU" Slučaj male Monike nije usamljen. Samo mesec dana kasnije, tačnije, 17. jula ove

godine, u širem centru Novog, Sada desio se sličan zlo-

kihas

Doktor Borislav Rapamadzžija:

ljeno.

De Il je kestreicijet

Fešemje!?

Profesor dr Borislay Kapamadžija. neuropsihijatar, za "SVET" kaže: "Brojna istraživanja su rađena u svetu kada su u pitanju seksulana zlostavljanja dece. Statistički podac! o-ovakvim zločinima nisu validni. Puno ima neprijavljivanja, počev od silovanja do bludnih radnji, zato što se ljudi stide, ustručavaju, zato što im sami policijskopravosudni postupak donosi mnoge neprijatnosti. Tamne brojke ovakvih slučajeva su po nekoj proceni i po nekoliko puta veće od onoga što mi znamo i Što je prijav-

Ustanovljeno je da kod seksualnih prestupnika ima vrlo malo duševnih bolesnika u užem smislu. Štaviše, prave psihopatologije tu skoro da i nema. U klasičnim udžbenicima stoji kako su počinioci takvih dela obično senilne dedice. Nemamo takvih slučajeva. Vrlo često su to baš mladi liudi kojima ne možete naći nikakyu specijalnu patologiju. — većini slučajeva mi konstatujemo da su takvi prestupnici u momentu izvršenja takvog dela bili sposobni da shvate značaj onoga što rade i upravljaju svojim postupcima." Što se kažnjavanja ovakvih prestupa tiče, dr Kapamadžija kaže: "Kod seksualnih delikyenata Se u većini slučajeva pokazalo da kazne vrlo malo vrede. Nekada davno se u takvim slučajevima predlagala kastracija, a u novije vreme se predlagalo da se hormon-

čin. Otac četvorogodišnjeg Srđana priča:

"Tog dana, 7. jula u poslepodnevnim časovima otišao sam na kratko do Pošte da platim račune, a Srđan je ostao da se igra u dvorištu zgrade sa svojim starijim bratom i ostalom decom iz komšiluka. Kada sam se vratio, primetio sam da moja deca nisu u dvorištu i upitao sam ostalu decu koja su se još igrala gde su otišli Srđan i Mladen. Od-

ovorili su mi da su otišli

od Vlade. Nisam odmah shvatio koji Vlada je u pitanju, jer u komšiluku stanuje njihov vršnjak po imenu Vlad Deca su mi ubrzo objasnila gde su mi sinovi. Ušao sam u ulaz zgrade Vladimira Mikloša i primetio starijeg sina Mladena sa još jednim dečakom kako stoje na dnu stepenica. Upitao sam ga gde ti je brat, a on mi je odgovorio da je otišao kod Vlade da mu ovaj da čokoladu. Ubrzo sam ugledao Srđana kako silazi niz stepenice i nosi parče čokolade u ruci. Upitao sam sina šta je radio gore kod Vlade, a on mi je od-

govorio da je otišao samo po čokoladu. Nakon toga odveo sam decu na obližnje igralište da igramo fudbal. Srđan je bio potišten. Kada sam ga upitao šta mu je, odgovorio mi je da je umoran. Dva dana kasnije, 19. jula popodne, došao je kod nas u kuću otac Srđanovog druga Dejana da razgovara sa mnom. Ispričao mi je da je komšija Vladimir Mikloš seksualno zlostavljao njegovog petogodišnjeg sima Dejana. Ukočio sam se od straha i prebledeo, jer sam se u momentu setio da je moj sin bio kod tog istog komšije pre dva dana.

Sutradan poslepodne legao sam kraj sina na krevet u njegovoj sobi i pokušao polako, kroz igru, da saznam šta se zaista dogodilo tog dana kada je moj Srđan bio kod Mikloša u stanu. Dete mi je reklo da ne želi o tome da priča, jer je to ružno, ali na moje insistiranje ispričao mi Je da ga je Vlada tog popodneva

zvao da mu da čokoladu.

Kada su ušli u stan, zaključao je vrata, skinuo Srđa-

ski kastriraju takvi ljudi, da im se daju ženski hormoni da bi se seksualno onesposobili i više ne bi predstavljali društvenu opasnost."

na, dirao mu je 'piki:i', zatim ga stavio potrbuške na krevet isam legao na njega. Upitao sam sina zašto nije vikao, i da li ga je bolelo to što mu je Vlada radio, a on mi je odgovorio: "Jeste, tata, bolelo je, ali ja sam trpeo.”" Srđanov stariji brat Mladen priča:

"Vlada nikada pre nije pričao sa nama. Tog dana vikao je sa prozora Srđana da dođe gore po čokoladu. Moj drug i ja smo pošli za Srđanom, ali nas nije pustio unutra, samo mog brata. Srđan je bio unutra oko 20 minuta, možda 30."

Srđanova majka je u ne- ~” koliko navrata pokušala da razgovara sa sinom, ali on je uvek odgovarao jedno isto: "Nemoj me ferati da o tome pričam, fo je jako ružno." Srđanovi roditelji su uplašeni i zabrinuti, jer Je

sle odležanop pritvora Vladimir Mikloš pušten na slobodu do suđenja. On se ı danas slobodno šeta dvoriš-