Svet

4e

tem u kome se igraju deca ı preti im svojom pojavom. Niko mu ništa ne može.

Srđanov drug., petogodišnji Dejan, priča:

"Vlada me je pozvao u svoj stan da mi da čokoladu. Kako smo ušli u stan zaključao je vrata i spustio roletne. Skinuo je pantalone i gaćice, a onda je skinuo gaćice i meni. Stavio mi je svog Mđoku' u guzu. Bolelo me je i plakao sam. Reko sam mu: 'Nemoj to da mi radiš, ako sazna moj tata, slomiće te kao šibicu.? Onda se uplašio i pustio me."

Dejanovi roditelji su mi rekli kako su učili svoje dete da ne uzima slatkiše od nepoznatih ljudi, ali nisu mogli ni da slute da komšija koga poznaju dvadeset godina može tako nešto da učini njihovom detetu. Oni su, kao i Srđanovi roditelji, zaprepašćeni odlukom Suda da se ovaj perverznjak i pedofil pusti na slobodu do suđenja. Plaše se ı da mu neće biti izrečena odgovarajuća Kazna, da će ı dalje šetati dvorištem u kome se igraju njihova deca, znajući ı sami da je Vladimir Mikloš opasnost za okolinu.

Vladimir Mikloš je problematičan tip. Pije, drogira se, skita i zlostavlja. Dva puta Je izbacivan iz osnovnih škola "Branko Radičević" i "Đorđe Natošević". Danas, sa dvadeset godina završava sedmi razred osnovnog obrazovanja na Radničkom univerzitetu u Novom Sadu. Nema devojku.

Zločini koje su počinilh Anđelko Pavlović ı Vladimir Mikloš sigurno će ostaviti traga na nevinoj deci ı njihovim roditeljima. Postavlja se pitanje kako da roditelji zaštite svoju decu od ovakvih manijaka. Nema pravog odgovora. U svakom slučajnom prolazniku može se kriti bolestan ı ızopačen pojedinac. Niko, pa ni najpožrtvovamiji roditelj ne može bdeti nad svojim detetom svakog trenutka. Ovakva i slične tragedije mogu se desiti bilo kom detetu na putu do škole. na igralištu, u dvorištu ili na ulici.

Naše društvo se mora sa više odgovornosti i opreza posvetiti našoj deci, a zlo-

čince kazniti odgovarajućom ·

kaznom bez samilosti i opravdanja. Oni ne smeju slobodno šetati ulicama i vrebati nove žrtve da bi zadovoljile svoju bolesnu pohotu. Kako zaštititi nemoćno dete? Deci je dovoljna samo lepa reč ı parče čokolade, pa da pođu pravo u ruke manijaka. Oni ne poznaju pojmove kao što su protivprirodni blud i pederastija. Kako trogodišnjoj devojčici ili petogodišnjem dečaku objasniti zašto su postali predmet nečijeg svirepog, ı neljudskog iživljavanja i zlostavljanja?

Kako izlečiti traume i ublažiti ožiljke na tim nevinim dušama? Ko će im nadoknaditi prekinuto detinjstvo? Odgovora nema.

Ostaje nam da se nadamo daće se Anđeliku Pavloviću ı Vladimiru Miklošu suditi strogo. Danas su žrtve seksualnog zlostavljanja trogodišnja Monika, četvorogodišnji Srđani petogodišnji Dejan.

A sutra...? +

ozač gradskog autobusa je Zanimanje i Za koje ne postoji benificirani radni staž ı koje se smatra bezazlenim i bez nekih većih opasnosti. Ali, da sve nije baš tako — govori slučaj vozača Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća "Novi Sad” Nebojše Stošića. Sve se dešavalo kao u već legendarnom filmu "Speed" ("Brzina") sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi.

16. avgusta Nebojša Stošić (26) je vozio autobus broj 4 na liniji Železnička stanica-Liman. Na okretnici na Limanu IV čekao je vreme za polazak — 20,40. OtVOTIO je svoja vrata a kondukterka Snežana Krunić svoja. Na zadnjim vratima ulazi mesar iz Ledinaca, Miroslav Puškaš (41). Kupuje kartu ı počinje da upućuje bujicu uvredijivih reči Snežani Krunić koja ga je, po izJavi, videla tada prvi put u životu. Sve to čuje i Nebojša Stošić. Miroslav Puškaš dolazi u prednji deo autobusa i vičući postavlja pitanja Nebojši u smislu "da li si spavao sa njom”. Pitanja upućena Nebojši odnosila su se na kondukterku. Naravno, Nebojša ne reaguje. Covek seda

na treće sedište iza vozača i nastavlja tiradu. Na to NeboJša Stošić se okreće ı upozorava putnika. Kada je bilo vreme za polazak, autobus je krenuo. Došao je do stanice kod Limanskog parka, primio putnike i opet krenuo. U međuvremenu se, kako je izgledalo, pijani Miroslav Puškaš primio.

Nedaleko od stanice sa koje Je upravo krenuo, vozač autobusa Nebojša Stošić je osetio nečiju ruku na ramenu, a druga sa nožem mu je već bila ispod vrata. Hvata volan autobusa. koji je išao 50 kilometara na sat, nogama, a rukama uspeva da odmakne od sebe MiroslavljeVu ruku sa nožem. Tada pritiska svom snagom papučicu za kočnicu i svi u autobusu bukvalno poleću napred. Borba između Miroslava i Nebojše je trajala izvesno vreme dok ga Nebojša nije savladao, oduzeo mu nož i izbacio iz autobusa. Tek tada je video da su putnici zbog naglog kočenja popadali ispod sedišta, na stepeništu kod vrata i svuda po autobusu. Na Nebojšino pitanje "Zašto?" upućeno Miroslavu, ovaj je odgovorio da ga je zamenio.

Nebojšu Stošića je oštrica noža zasekla po vratu, ali, na svu sreću, ne dovoljno duboko da bi bilo opasno.

Vozača autobusa Nebojšu Stošića, koji se zbog svega pretrpljenog nalazi na bolovanju, našla sam kod kuće u Rumenci, u Svetosavskoj ulici broj 4. O svemu ovome

„on "Svet" kaže:

"Vidite, ja vozim uglavnom po gradu, a ovo se desilo kada sam vozio na liniji 4 — Liman-Zeleznička stanica. To je bilo uveče, polazak je bio u 20,40 i taj čovek je ušao na okretnici na

Limanu, na prvoj stanici. Ja sam otvorio moja, prva vrata, a kondukterka je otvorila svoja i u ogledalu sam video da je i kod kondukterke ušlo nekoliko ljudi, među njima i taj čovek. Počeo je da viče na kondukterku, nisam baš sve čuo, ali uglavnom je vikao da je ona 'drolja i kurva."

Neko ko se tako ponaša i govori ili poznaje osobu koJoj se obraća ili je toliko piJan da ne može da se kontroliše. "Kondukterka kaže da ga nije videla nikada pre u životu, čak ga ni kao stalnog putnika nije upamtila. Posle svega mi je rekla da je on njoj još mnogo toga rekao, ne samo ono što sam ja čuo. I tako, kupio je kartu i krenuo prema meni. Tu negde kada je došao do zgloba, ja gledam u ogledalu, počeo je da viče i na mene."

Zamolila sam Nebojšu Stošića da mi opiše Miroslava Puškaša, čoveka koji ga Je napao.

"Ima oko 40-tak godina, srednjeg rasta, ali krupan. I, tako, ide on od sredine autobusa ka meni i viče. Došao je do trećeg sedišta iza mene i tu je seo. Sedi i opet počne da viče. Kada je trebalo da krenemo, on Je sve to vreme vikao, opet to da li sam ja imao neki odnos sa njom, da li nisam, zašto nisam, zašto jesam i tako. Ja se okrenem iza one Šoferske kabine, koja je nama iza leđa, i kažem mu: "Prijatelju, ili izađi napolje ili prestani da vičeš, šta ti Je? Tu on nešto poče da mrmija. A kontrola je bila sve to vreme na stanici na kojoj sam ja stajao, bili su napolju, van autobusa ali na neka dva metra od me-

NEBOJSA STOSIC (26), vozač novosadskog JGSP-a, I6. avgusta za dlaku je izbegag smrt kada mu je jedan od putnika, Miroslav Puškaš, mesar iz kedinaca, prineo grlu nož dugačak I0 cm i počeo da ga kolje!

ne. Njih dvojica su, posle sam to saznao, čekali jedanaesticu da bi kontrolisali karte. Jedan od njih dođe i pita 'Majstore, je P ima problema? jer je video da sam se ja okretao iza one kabine i da sam nešto raspravljao sa onim čovekom. Ja kažem nema problema i onaj se tada ućutao. Krenuli smo, prošli Balzakovu ulicni, došli na Sekspirovu kod Limanskog parka. Ja sam otvorio prednja vrata i ušle su tričetiri žene. Među njima je ušla i jedna iz Lutrije Vojvodine gde sam ja pre radio. Pozdravili smo se i ona je ostala tu kod mene, na početku autobusa. Kondukterka mi Je dala znak da krenem i ja sam to uradio, a ta žena iz Lutrije Vojvodine, Danica Tenjović, i dalje je stajala pored mene. Vidim u jednom momentu da se ona pomera, ali nisam znao zašto. Onaj čovek je sve to vreme ćutao, od kada smo krenuli sa prve stanice, nije pokazivao nikakve znake agresivnosti. Par puta sam pogledao u ogledalu u međuvremenu, on je sedeo na trećem sedištu iza mene, ali su prva dva bila prazna, tako da je on bio prvi iza mene. U autobusu je bilo svega oko 30—0 ljudi. Kada smo krenuli sa te stanice kod parka, jedno 150 metara odatle, on je prišao, levom rukom me uhvatio za rame i samo sam video kaKo mi desnom rukom gura nož ispod vrata. Ja sam vozio, i autobus je bio u pokretu, tu negde oko 50 kilometara na saf. Jedino što sam u tom momentu video, bila je ruka sa nožem ispod moje glave. Malo me je zasekao ali nije strašno, sada

TU

već prolazi. Levom rukom

OE BE

ŽRTVA POMAHNITALOG MESARA: Nebi

me je držao za rame, a u desnoj mu je bio nož. Ja ne znam kako sam uspeo, ali sam nogama upro u volan da bi autobus imao neki pravac. Uspeo sam da ga rukama uhvatim za fu ruku sa nožem i tu smo se mi borili. Kada je video da sam ga uhvatio za ruku, udario me je još dva puta levom rukom u glavu. Kada sam osetio da sam ga savladao, da mu je desna ruka dalje od mene, zakočio sam, povukao ručnu, i otvorio vrata. Nastavio sam da se borim sa njim i uzeo sam mu nož. Putnici su svi bili pod sedištima ili iza vrata, to je bio užas, naroda je bilo svuda. Tada oni nisu videli šta se dešava. Držeći ga za ruku, ustajem, borimo se, on viče, vičem i ja, opšti haos. Uzeo sam mu nož i bacio ga skroz do onog zgloba. Gurnuo sam ga na sedište i udario ga dva puta, što jeste-jeste, i tu narod ustaje ispod onih sedišta, gleda šta je, šta se dešava. Ustaju iza onih stepenica, vide nož i vide mene krvavog... Sva sreća da me je samo malo zasekao. Ne znam da li se to desilo kada sam ja zakočio, pa je on malo izgubio ravnotežu, ali malo me je zarezao po

. vratu. Neki momci su vikali

'daj da ga zakoljemo, zbog njega smo popadali'. Zaista, svi su bili po podu, ugruvali su se, dve devojke su čak letele od onih zadnjih pet sedišta. do zgloba na sredini autobusa, po patosu su klizale nekih 6–7 metara... Narod se okupio oko autobusa, valjda oni šetači sa ulice i iz parka. Otprilike Je bilo oko 100 ljudi. Kada se sve to izdešavalo, kada sam ja njega savladao i bacio na sedište, mi

3 i

TOO

| —[]]

2.9.1996. Svet”

8 7 j'i

MAVIAIJIJI

ojša Stošić

smo svi počeli da izlazimo napolje, a njega sam malfene izbacio. On je izašao i stoji, stoji kao ovca, niti šta priča, niti progovara. Ja ga pitam "Zašto, zašto mene? Jer znate šta, čoveka uopšte ne poznajem, prvi put ga vidim u Životu..."

Naravno, ubrzo se tu našla i milicija koja je privela Miroslava Puškaša. |

Nakon svega pretrpljenog Nebojša Stošić, vozač autobusa, nalazi se na bolovanju. "Nemam nekih telesnih povreda, ali je to veliki stres za čoveka. Jednostavno,sada stalno gledam da li mi neko ide iza leđa, šta smera... Ovih dana sam išao kod lekara, pa se u autobusu stalno okrećem, gledam, nije li neko previše blizu stao pored mene, gde su mu ruke, šta ima u njima... ma to je stres, strah, nije prijatno... Vidim u noYinama piše da je Miroslav Puškaš u rukama imao bricu. Brica može biti 2 centimetra, a može bifi 15. Njegova brica je imala sečivo nekih 10-12 cenfimefara. Još je po zanimanju me-

sar... Da je bio malo trezniji isekao bi me kao repu, Jer njemu je to zanimanje i dobro zna kako treba zaklati." Razgovor nas opet neminovno dovodi do Nebojšine koleginice kondukterke Snežane Krunić. Postavlja se pitanje da li je Miroslav Puškaš zaista zamenio osobu koju je hteo ubiti sa Nebojšom Stošićem, jer Nebojša inače ne vozi zglobne autobuse, ali ponekad bude i na tim linijama. Bilo kako bilo. namera da se neko ubije, za-

kolje bricom je postojala...+

E 2 M 4

KRKA ia Ni.

i

ica A years ebi iti Sirija kaji