Svet

rata. Posle operacije Viktorija je bila u kor dvadeset ı osam sati, da bi se u Jednom trenutku probudila ı promrljala da Joj smeta sonda u nosu, da će se ugušiti ako joj je odmah ne izvade ı odmah zatim ponovo zaspala. Tih prvih nekoliko dana od četiristo funkcija koje inače obavlja u ljudskom telu, jetra transplantirana u telo četrnaestogodišnje devoOJČIce nlje obavljala nijednu funkciju. Cetvrti dan je doneo prve znake adaptiranja jetre ma novi Organizam. Troškove operacije snosio je tadašnji Pokrajinski SIZ za zdravstvo, 1 to tako što Je veći deo u vidu akontacije uplatio odmah. a dug od 189.000 franaka (oko pedeset Mijada nemačkih maraka) trebalo je da bude plaćen naknadno. po prijemu računa. la: OZUN Taj dag od 189.000 franaka biće razlog za novu moru porodice Tamaši. Pošto dug nije izmiren, francuska ambasada odbija da devoJci odobri vizu neophodnu za ulazak u zemlju ı odlazak na kontrolu. Viktorija je stavljena na listu nepoželjnili. zajedno sa raznim lopovima. švercerima ı ostalim probisvetima. Očajnim roditeljima glasno ı Jasno je rečeno da njihova kci ue može da dobije ni turističku vizu, da u Francusku neće ući dokle god postoji dug prema Necker bolnici.

Raspittvanjem u Filjali za južnobački okrug u Novom Sadu od načelnika Odeljenja za zdravstveno osiguranje gospođe Aleksandre Pivnički-Vujičić saznali smo da su propisi koji su regulisali pitanja lečenja ili ostvarivanja prava zdravstvene zaštite u inostranstvu izmenjeni 1. septembra 1992. godine. U skladu sa novim Pravilnikom o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica u inostranstvu, pravo na lečenje može se odobriti samo osiguranom licu do petnaeste godine života. Pitanje uplate sredstava za Viktoriju Tamaši ne može da se reši na nivou novosadske filijale, već se o tom problemu treba raspitat: u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, u Ministarstvu inostranih poslova ili u našoj ambasadi u Parizu (!?).

Redakcija "Sveta" ovim člankom obraća se svim svojim čitaocima i poziva sve humane ljude koji žele i mogu da pomognu dvadesetogodišnjoj Viktoriji Tamaši da isplati dug nekadašnjeg SIZ-a za zdravstvo i dobije neophodnu francusku vizu da se jave na telefon 021 / 372-022, ili na adresu Braće Lučića 7, 21.00 Novi Sad.•

"Svet" -u broj LEL od pre mesec dana, objav: ljena je tužna ispovest Feriza ı Vahide, roditelja Senada Kicare. mladića koji je krajem 1993. godine umro prilikom policijskog hapšenja. Ni tri pgodine nakon smrti sina jedinca roditeljske reči msu izgubile gorčinu ı tugu, a izvesna nejasnost njihovih izjava (kao i logična želja da se čuje ı druga, optužena strana) navela su nas da porazgovaramo 1 sa ostalim učesnicima tragičnog ranojutarnjep događaja tog, 23. oktobra 1993. godine.

Priča milicajaca koji su tog jutra uhapsili Senada Kicaru – a kasnije od njegovog oca bili optuženi za ubistvo prilikom hapšenja — u mnogome je drugačija ı baca sasvim drugo svetlo na ceo slučaj. Da bi pojasnili o kakvom mladiću je reč, milicajci Milan Rajković ı Predrag Pećanac odmah napominju da ne stoji izjava našeg saradnika koji Je u uvodu teksta napisao da Je Senad Kicara "bio običan momak... koji nikad nije osuđivan i koji je uvek izbegavao sukobe sa zakonom. Senad Kicara je izbegavao tako što je nakon svojih provala pokušavao da pobegne" — objašnjava Milan Rajković. — "Senad je više puta privođen i bio je dobro pozmat svim novobeogradskim milicajcima."

I sam Milan Rajković je odlično znao za Senadovo "izbegavanje sukoba sa zakonom”". Name, Rajković ga je krajem 1992. godine dva puta hvatao prilikoni pokušaja pljačke. Prvi put ga je uhapsio ı priveo prilikom Senadovog neuspelog pokušaja da orobi prodavnicu "Kluz" u ulici Ivana Ribara 191, a drugi put kad je pljačkao trafiku na Tošinom bunaru 268.

"Treći puf sam Senada uhapsio tog jutra, 23. okto-

bra 1993. godine, nakon što

je Drugo odeljenje GSUP Beograd raspisalo poternicu za njim", priča milicioner Rajković. – "Samo hapšenje, kao i mnogo foga drugog, Feriz Kicara je vašem novinaru ispričao u iskrivljenim crtama. Naravno, u prvom redu nije tačna njegova izjava da smo kolega Pećanac i ja bili pijani. Ne samo što niko od nas ne pije na dužnosti, a pogotovo ne u fim jufarnjim satima, već i inače nc pijemo. Isto tako, Feriz Kicara nefačno opisuje i ostale detalje tog događaja." Prema rečima Milana Rajkovića, on i njegov kolega Pećanac nisu "policijski ludovali, udarajući pendrecima, pištoljima i čizmama”,

"Sukobe sa zakonom

_ Sta o slucaju Senada Hicare o kome je

"Svet" pisao

u broju Bil kažu milicajci Milan Rajkovic i Predrag

Đecanac koje Micarini roditelji

optužuju za ubistvo njihovog sina

kako je napisano u prvoim tekstu o ovom događaju. "Nakon što smo pozvonili na vrata, iako se u unutrašnjosti stana čulo kretanje, niko se nije pojavljivao ili odazivao" priča Milan Rajković. — "Tek posle petnaestak minuta, kada smo počeli da kucamo (da kucamo, a ne lupamo i Tudujemo — kako je napisao vaš novinar) Feriz Kicara je otvorio vrafa i pustio nas da uđemo. Mi smo mu pokazali legitimacije i rekli da fražimo njegovog sina Senađa. On nam je prvo prigovarao što lupamo' Rekao je da Senad nije spavao u stanu. Na moj zahtev da mi pokaže Senadovu sobu, Feriz nas je odveo tamo. Krevet je bio razmešten. Stavio sam ruku i osetio da je posteljina topla. Kad sam pitao ko je tu spavao, Kicara mi je rekao da je tu spavala njegova žena jer Joj treba svež vazduh, pošto je asmaftičarka. Mi, naravno, nismo poverovali u tu priču."

Potera za Kicarom nije

dugo trajala. Mladić je, ve--

rovatno, smatrao da će lako zavarati trag milicajcima kao što je ranije uspešno bežao svim patrolama koje su dolazile da ga uhapse — pa nije nameravao da ode daleko:od Kuće:

Milan Rajković opisuje ceo slučaj kao rutinsko hapšenje, bez većih problema. Ni Kicarın otac, kada je video uhvaćenog sina, mije

L

ŠTA SE ZAPRAVO DESILO: Na krov ove zgrade Senad je pao sa 3,5 metra

pra velikih problema. Verbalno je pretio i psovao, ali nije pokušavao da omete milicijsku patrolu.

Problemi Senada Kicare počeli su u kolima.

"Počeo je da krklja i da se guši, ali mu nismo odmah poverovali, pošto je tako često ·folirao kako bi izbegao pitanje i objašnjavanje" — priča dalje Milan Rajković. -— "Još dok smo vozili prema '29. novembru”, čim je počeo da se koči, pozvali smo hitnu pomoć. Izvukao sam mu jezik, da se ne uguši. Kako nije bilo poboljšanja, umesto u stanicu, odvezli smo ga u Urgentni cenfar. Stavili smo ga na kolica, a lekari su samo Konstatovali smrt."

Obdukcija je dokazala da je u pitanju prirodna smrt, čime je skinuta optužba sa milicajaca koji su samo obavljali svoju dužnost.

Međutim, time nisu nestali problemi za Milana Rajkovića. Feriz Kicara od tog jutra upormo preti kako će bol za izgubljenim sinom nadoknaditi osvetom.

"Cim malo popije, Feriz, Kicara me naziva i preti" – priča Rajković. – "Meni i, kad ja nisam kod kuće, mojoj ženi opisuje kako će mi ubiti dete, ćerkicu od pet godina, da i mi vidimo kako je to kad nam dete ubiju. Govori kako je već platio grupi svojih. Sandžaklija koji samo čekaju trenutak da prvo ubiju moju

ćerku, a kasnije da sc obra-

30.9.1996. Svet

visokog zida

i p_

čunaju sa mnom. Taj pritisak je žestok, pogotovo što Kicara i u našoj službi ima doušnike. Događalo se da u 6 ujutro ja odem na teren, a on već u I2 napadne telefonskim prefnjama moju ženu. Da nije razumevanja nekih mojih kolega i prijatelja, možda bi do sada već i uspeo u svojim pretnjama. Ovako, iako sam pošteno obavljao svoju dužnost, osuđen sam na progonjenje i malfrefiranje. Svakih desetak dana, a pogotovo kad nisam kod Kuće, moram da sklanjam ženu i dete iz stana na selo."

interesantan susret Feriza Kicare ı Milana Rajkovića odigrao se prilikom istražnog postupka. Dok je Rajković davao izjavu istražnom sudiji, u prostoriju je

| upao Feriz Kicara, iako to

po zakonu ne sme. No, Kicara ne samo da to nije poštovao, već Je počeo da viče na sudiju: "P.... ti materina, što mi nisi javio da je on došao". Za Kicarom je u prostoriju ušla njegova žena Vahida, sa džemperom prebačenim preko ruke.

RLU II COO Ve

KICARE NE

ODUSTAJU

"Uplašio sam se da ne nosi oružje" — kaže Raj-

ković. –— "Oni su dokazali

da im je sve moguće, da -

krše zakon o istražnom postupku, da nasrću na sudiju, pa sam mogao očekivati i najgore."

Bilo kako bilo, tužba je pala. iako Kicare ne odusta-

reiE-i

-EH)l-Gaa 1 4 Zrtie OB

SLUČAJ KICARA: DRUGA STRANA MEDALJE

PS ie.

ju. Sada preko IV opštinskog suda tuže milicajce za zloupotrebu u službi. Sudeći po svemu ı ta će tužba biti odbačena. -

"Mnogo me više brinu stalne preinje" — priznaje Rajković. – "U celu priču je umešan i Zoran Mifrevski, koga u Svetu" vaš novinar pominje inicijalima *Z. M.?. Da se bolje raspitao, saznao bi da je to najbolji Senadov

prijatelj i saučesnik u mno- ·

gim radnjama sumnjive prirode. Taj Zoran je izjavio kako će me na ražnju Živog ispeći. U vašim novinama govori gluposti kako sam protio da ću te noći 'dići Kicu' Pa, ne radim ja ovaj posao od juče, da idem po kafanama i prefim osumnjičenim licima. Kasnije, kad sam sreo Mitrevskog, rekao mi je da se sa vašim novinarom video kod Kicare Kad je išao da kaže Ferizu da ga ostavi na miru i poštedi od dalje priče. Šta je istina — ne znam.” ~

Milan Rajković, Predrag Pećanac ı Petar Brajović nikakvih problema u službi zbog tog slučaja misu imali. To je ı normalno, s obzirom na autoritet koji su stekli kod kolega ı starešina.

Milan Rajković se u službi nalazi od 1985. godine, a 1992. kao najboji milicajac (Jedini milicajac koji Je te godine nagrađen) od ministra Sokolovića dobio je pištolj CZ-99, Te godine je imao 364 krivične prijave, znači, praktično svakog dana

je hapsio bar po jednog kriminalca, koliko nisu ostvari-

vala ni pojedina komplema

odelenja. + |O

q-raryiv:

pi diyasušalioxtyOaa dai. j 600 ay SPNLA BIN Ve O

kacago io yaga(/nođrikajdkyy adbyake Jpidajijikp idapiabiajiibkah,

}

Ruldi,Wiaci pay aki

Zaoidaritiyavi a Wek albi

| i | | |