Svet
20 30.9.1996. Svet
JAVNOST TRAŽI SMRTNE KAZNE ZA UBICE PORODICE DOSIJE: SMILJANIĆ IZ FUTOGA I MILANA VRANIĆA IZ BEOGRADA || SMRTNA ta |) EO KEHOtI
Beograđani PTT peticiju: _ mrinc kazna za Ljubomir IVA PL
avI)DOS; Ha hvata LEN itraži slobode u roku od nekoliko mi- Goranu, ukrao. je istog dana u i se | fu čoveka kojije novac. Kada je shvatio da kod ·nufta nakon krvave pljačke. Mi- _prepodnevnim časovima, u kafani Sve Oca OL mladiću sebe ima samo pet dinara, obuz- · lanovi Goranov drug koga su če- · bliza: Kalenićeve pijace RE YO ODAO češće Š iz uoi o od- e: [Zi ea SC kali te ae Dži Epršt devojku, · ga koji je sedeo za IV PO govori evanović, ; avlja policiji za: užasan o Naczbog slabog plena, događaj Hi Ljubomir lom. Iskoristio je trenutak kada rtu pre· udara mladića re- Stevanović se ubrzo Je Čovek ofišao do toaleta,i ukrao dloga o _ volverom po _ licu. nalazi iza rešetaka. mu pištolj iz torbe koju je ovaj | rekon-
Gorana obliva krv. Ubica mu naređuje EVD II patike i _ uplašeni mladić izvr-šava Li EO Bez-
- umna pljačka uzima
_ maha. Goran skida uke, jaknu,
- lančić sa vrata. Lju- bomir Stevanović u : međuvremenu izuva”
Policajci su brzo ' neoprezno ostavio kraj stola. SUV HIFI pred RSS __ Stevanović se policiji pravdao | bom. imaju preveja- JI i nog: - kriminalca, već pamćenjem”". Alkohol PO je tog dobro znanog orga-' dana konzumirao u ogromnim | OI LOOP količinama, će mu verovatno pos- |
: BTO Oi U nović je iranijc 0suđi- lužiti kao: olakšavajuća okolnost
van zbog feških kra- đda,i sve do petog:sepfembra nalazio se u pritvora ~ - Istražnog
strukciji Krivičnog zakonika SRJ ı Zakona o krivičnom postupku. Posebne polemike izaziva izmena zakona kada je u pitanju smrtna kazna. Prof. dr Ljubiša Lazarević je predsednik Udruženja za krivično pravo ı kriminologiju Jugoslavije ı redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu a doskora j Je bio i član. stručnog tima Savezne
- Beogradu. Trećeg drugara koji je U pa 'Neoba-
u ffrenutku izvršenja AD 4 PROMET AI OVOJ JI TIM _vokat, koji će u službi branioca,
Pri izlasku iz Futoga, skreću na sporedan put koji vodi ka obali Dunava, i tu se zaustavljaju. Kao nagradu za saučesništvo Čolić daje Sapanjošu 3.400 DEM, od opljačkane sume, za koju se pretpostavlja da je iznosila oko 12.000 DEM. Usput, ubica skida prigušivač sa oružja, ı stavlja ga sebi za pojas. Naređuje Sapanjošu da izađe iz kola i zakopa torbu u Jendek pored puta, a da za nekoliko dana dođe po nju ı njen sadržaj baci u Dunav. U torbi se pored "škorpiona”, nalazio i auto radiokasetofon, koji je, kako se pretpostavlja, poslužio Coliću kao ulaznica u dom porodice Smiljanić. Sapanjoš poslušno izvršava naređenje. Kada je ponovo seo za volan, Colić mu kaže da ga vozi kući u Novi Sad da pokupi lične stvari, jer se sprema da neko vreme provede u Čonoplji, mestu kraj Sombora, gde Živi otac njepovog ratnog druga. Vredi pomenuti da je Č olić proveo izvesno vreme na ratištu kao pripadnik vojske Republike Srpske Krajine.
IT 1
Kriminalci iste večeri kreću na put za Čonoplju. Kada su stigli u POI mesto, Sapanjoš ostavlja Čolića u kući oca njegovog, poginulog druga, a sam nastavlja put za Mađarsku. Zaustavlja se u Somboru da prenoći, ı sutradan ujutru pre-
i „svoje "patike, i || obuva GG
lazi granicu. U Madarskoj ostaje dva-tri dana, ıI po obavljenom poslu, vraća se u Novi Sad:
Ne zadugo, Colić se Javlja Sapanjošu, ı u telefonskom razgovoru mu saopštava da uskoro namerava da se vrati u grad, i da mu je
UBICIN | POMAGAC: |___Tihomir Sapanjoš
potrebna pomoć oko nalaženja novog prebivališta. Sapanjoš mu iznajmljuje stan u ulici Dože Đerđa 52, u Novom Sadu, ı poručuje ubici da može da se useli. U međuvremenu, on otkopava sakrivenu torbu sa "škorpionom" ı radio-kasetofonom. Torbu ı radio-kasetofon baca u Dunav, a "škorpion" nosi svojoj kući. Sapanjoš se nije osećao sigurno sa krvavim oružjem u stanu, ı odlučuje da ga sakrije na neko drugo mesto. Poziva u pomoć svog, druga lopova Zvonka Tenju — Toku ı njih dvojica sakrivaju "Skorpion" u blizini obale Dunava kraj Novog Sada.
Čolić proverava da li se Sapanjoš otarasio oružja,
IZ ATOMU OU e: ( E · Samo CO i Pi E |O
„ ZLOČINAC: Covek koji je ubio zbog Di
e Li
nog mnedužnog mia. dića pred kojim je bio ; LD i kako kažu oni. OI ga poznaju, uspešan AVIO _ jer je bio "dečko za primer". Of: Lu stigla je ubrzo
: ma Pai ri to znafi da |S UV 1 |] ca će neko vreme odležafi u zatvoru. Ali, šta će biti posle? Ako se ovaj ubica jednoga dana ~ ponovo nađe na "slobodi, kako se
'pretpostavlja, — nečiji život biti ugrožen,čak mož[Lt] ugašen, kao što je na surov i
Zuman” način - oduzef žŽivof
sigurno će _još
- U OU OON jadi ii MPo |O JM Milan
a _ Vranić je. Ua iste noć
|B
357" Kojim je usmrtio Milana inaneo povrede: LO BO,
ovaj mu odgovara potvrdio, a Borislav mu se hvali na-
bavkom novog "škorpiona", i novim planovima za pljačku. Naime, pošto nije bio zadovoljan plenom koji je u međuvremenu prisvojio, IZJavljuje da će izgleda, morati ponovo da okrvavi ruke, ne bi li došao do bogatijeg ulova. Hvalio se da je isplanirao akciju, u kojoj bi sledeća žrtva irebao da bude "bogati Crnogorac sa Telepa”. Navodno, plašeći se da će ponovo biti umešan u ubistvo, Sapanjoš se dogovara sa Tokom, i njih dvojica iz ČoliĆćevog stana iZznOse nOYi "škorpion”, novac 1 Još neke sitnice. Čolić zatiče op-
ljačkan stan, i ne sluteći ko
je počinilac, žali se svom drugu i započinje privatnu istragu, bez uspeha.
U međuvremenu, Sapanjošu postaje pravnosnažna presuda od četiri godine zatvora, 1 on se upućuje na izdržavanje kazne. Pokušavajući da odloži izvršenje kazne, onulaže molbe. Sluteći da se njegovoj molbi neće udovoljiti, odlazi u Crnu Goru, sa namerom da prebegne u inostranstvo. _ Vodeći neprekidnu istraBu, policija je pratila njegovo kretanje, ı osujetila ga u nameri da pobegne. Tihomir Sapanjoš i Borislav Čolić ostali su neprimećeni punih sedam meseci od kobnog 21. februara kada su se ugasili nedužni · životi porodice Smiljanić. Sapanjoš je u krugovima u kojima se kretao bio poznat kao lopov i prevarant. Neko vreme je, navodno, posedovao agenciju za obezbedivanje viza za Australiju. Agencija je funkcionisala tako što bi Sapanjoš dao oglas u novinama, i
le ovakve priče izlišno je
je Tr na primena. U
CU 41 slučajevima, van filozofat pravnih polemika, to pi-
io OP Vie Je bilo više nego uspešno. Ne zna se tačan broj onih koje je Sapanjoš na ovaj način prevario. Kada bi im uzeo novac, nestajao bi bez traga.
Inspektori SUP-a su krenuli u odlučnu akciju. Početkom ovog meseca uhapsili su Sapanjoša u Herceg-Novom, ı klupko je polako počelo da se odmotava.
Sapanjoš je pristao da "saraduje" sa policijom i sedmomesečna potraga počela je da se bliži kraju. Predao je policiji krvavi "škorpion” ı do detalja ispričao kako je ubijena porodica Smiljanić. Sledeći korak policije bilo je hapšenje glavnog aktera ove krvave drame, Borislava Colića, koga Je policija zatekla u njegovom, četvrtom po redu, stanu u ulici Dože Đerđa 52, u Novom Sadu. Obojica su privedeni istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu, gde je Sapanjoš ponovio priču koju je ispričao inspektorima SUP-a, a Čolić porekao sve što mu se stavlja na teret.
Tihomira Sapanjoša brami advokat Branko Dušić iz Novog Sada, a Borislavu Coliću je po službenoj dužnosti za branioca dodeljen advokat Jovan Babić, takođe ız Novog Sada. Procenjuje se da će istraga biti veoma složena ı obimna. Suđenje, za koje se sa pravom smatra da će biti suđenje decenije, pokazaće ·koliko su krvave ruke dvojice kriminalaca. Javnost Je ı danas, nakon sedam meseci, šokirana ovim gnusnim zločinoi ı bezumljem. Za ovako nehuman, varvarski čin, teško da postoji prava kazna. Ništa više ue može vratili živote Do-
UI Sa Oi manje O OE a -odgovor se sam po.sebi nameće.
brivoja, Milomirke, mjihovog Još nerođenopg deteta i malog Ivana. Njihove humke, uvek prekrivene svežim cvećem, opominju i stežu srce svakom, ma ı slučajnom prolazniku.
; A VIŠE · ŽIVOTA”) - NEMAM
Dobrivojev otac, Ninko Smiljanić. zavijen u cmo i ophrvan bolom, još uvek,ne može da veruje da njegov ih najmilijih više nema:
"Sta da vam kažem? Meni više života nema. On je uzeo sve mojc najmilije. Uzeo je četiri živofa, ono još nerođeno, i dete, Ivana, sunce dedino... Glava za glavu. Eto, to treba. Ja od njegove smrti nemam ništa, ali treba tome stati na put. Ja više života nemam... Os-
tao sam sam." Reči se gube,
grlo steže, na duši je teret pregolem.
Zločin počinjen nad porodicom Smiljanić ostaće dugo zapamćen. Ovo svirepo ubistvo troje nedužnih, na žalost, nije usamljen slučaj. Svakodnevno se tu, oko nas, dešavaju zločini koji se graniče sa ludilom. Ljudi koji su spremni da ubiju iz koristoljublja, zbog mržnje, Osvete ili bilo čega drugog. ne zaslužuju uikakvo pomilovanje. Za njih nema saosećanja ni razumevanja. Nema ni utehe za one koji ostaju da žale za mrtvima.
Javnosti ostaje samo da se nada da će se naše društvo konačno osvestiti, da će preduzeti neke korake u sprečavanju ovakvih zlodela i da će na njih odgovoriti pravom merom, ne isključujući sM)rtnu kaznu. +
vlade za rekonstrukciju krivičnog zakonika. Profesor Lazarević Je istupio iz tima Savezne vlade, a na pitanje 7ašto je to učinio, profesor kaže:
"Ja se 40 godina bavim krivičnim pravom. Za to vreme sam izgradio neke svoje poglede na institute krivičnog prava. U komisiji u kojoj sam radio pojavila su se neka shvatanja sa kojima nisam mogao da se složim. A to su, npr. mišljenja da treba pooštravati krivično zakonodavstvo, da se svi problemi mogu rešavati kaznama, a da se n ovom frenufku ukine smrtna kazna. Smatrao sam da Je korektnijc da istupim iz te Komisije da bih mogao da kažem šta o tome mislim, nego da kao njen član posle Kritikujem fa rešenja." + Možete li nam reći ko Su ostali članovi stručnog tima Savezne vlade?
Nemojte me, molim vas, to pitati, ne bih da spominjem njihova imena.
+ Kakve izmene i dopune predviđa Nacrt predloga o rekonstrukciji Krivičnog zakonika SRJ?
Po Ustavu iz 1992. godine prihvaćena je koncepcija tzv. podeljene zakonodavne nadležnosti u krivično-pravnoj oblasti. To je u stvari rešenje iz Ustava 1974. godiue. Mi danas mamo Jedan Savezni ı dva Republička zakona. Jugoslovenska sitručna Javnost Je uvek bila protiv te podeljene Krivićnopravne zakonodavnosi! i uvek Je tražila da se na teritoriji cele države primenjuje Jedinstveni zakonik. Po Ustavu iz 1974. to je bilo prenošenje rešenja iz Federacije na Republiku. i to se uklapalo u tu koncepciju. Ali zašto Je Ustav ız 1992. to zadržao, to nikome nije bilo Jasno.
U ovom momentu je douet Nacrt opšteg dela Krivičnog zakonika. U Nacrtu ima niz značajnih pitanja, a jedno od pitanja je i problem suurttne kazne. Ustav SRJ iz 1992. u članu 21 Je propisao da se smrtna kazna ne može propisat: za krivična dela predviđena Saveznim Zzakonom. a da Republike mogu svojun Ustavima da regulišu da li hoće da imaju smrtnu kaznu ıli ne.
+ Zar to nije pravni apsurd? To jeste pravni apsurd zbog toga što Ustav Jedne