Svet
OK EN ja
Svet 30.9.1996.
RO
"Mi smo sate došli u situaciju ela ze
gemećcidi, ze režme zločine, me možemo izreći smirmu Kicazmu, eli eko ubijete jednocj građanina i pri tome mu izvučeše movčemik iz alžep9e, vi ste učimšili ubistvo iz __ koristoljublje za koje je Republičikim _ zekonom prečiviđene smrižme kazne. Ili, ako! ubijete šefe države - kao šefe države, ze
aaa pda —aiaa
_ "AKO JE SMRTNA KAZNA CITAVIH PORODIC
_ države mora decidirano da se izjasni da li u toj državi |
mora da postoji takva sankcija ili ne. Mi smo do Ustava iz 1992. godine imali oko 50 krivičnih dela za koje je propisana smrtna kazna. Od toga se 48 nalazilo u Saveznom krivičnom zakonu, a samo 2 dela u Republičkim.
Polazeći od tog Ustava,
smrtna kazna morala je biti zamenjena kaznom od 20 godina zatvora. Danas ı Ustav Crne Gore i Ustav Srbije predviđaju smrinu kaznu. Stvoreno je rešenje koje svet ne poznaje, a to Je da Federalne jedinice iz kojih se sastoji jedna država predviđaju smrtnu kaznu, a da je Federacija ne predviđa. Drugi ap-
_ surd je što su najteža krivič-
na dela bila sadržana u Saveznom Krivičnom zakonu. Mi smo sada došli u situaciju da za genocid, za ratne zločine, ne možemo izreći smrtnu kaznu, ali ako ubijete jednog građanina i pri tome mu izvučete novčaDik iz džepa, vi ste učimi}i ubistvo iz koristoljublja za koje je Republičkim zakonom predviđena smrtna kazna. Ili, ako ubijete šefa države — kao še-
fa države, za vas nema smrt-
ne kazne, ali ako ga ubijete iz nekih ličnih razloga, kao građanina. mogla bi da se izrekne smrtna kazna.
+ Ako se ukine smrtna kazna, kojom će kaznom ona biti zamenjena?
Jasno je da to može biti samo kazna zatvora. U ıgri su dva rešenja: da to bude ili doživotni zatvor ili zatvor u trajanju od 30 godina. Koje će se rešenje prihvatiti Ja to u ovom trenutku ne znam. Mislim da je napravljena velika greška u Saveznom Ustavu iz 1992. podine što je ukinuta smrtna kazna. Niko
i -
novinarkom "Sveta"
od stručnjaka krivičnog prava tada nije konsultovan. Kada se u drugim zemljama ukida smrtna kazma, tome prethodi vrlo studiozna diskusija u kojoj se angažuju stručnjaci, ispituje se Javno mnenje, ispituju se ljudi iz prakse: sudije, tužioci, pa se
_tek onda na osnovu toga [or-
mira jedno mišljenje. Taj Ustav je donet u apsurdno kratkom roku ı moj je utisak da smo mi time hteli da, u stvari, poberemo političke poene, da se pred javnošću predstavimo kao jedno humanističko društvo, a da uopšte nismo mislili na posledice. Treba razbiti iluziju koja u Javnosti postoji da kada se neki zakon pojavi, da su to radili pravnici. Sasvim je moguće da stručnjaci prezentiraju jednu vrstu zakona, a onda ljudi u vladi prihvate sasvim suproina rešenja. Jednu verziju ovog Nacrta izradila je stručna grupa, a pred vladu ide druga verzija koju je sačinilo Ministarstvo pravde SRJ i koja sc potpuno razlikuje od stručne VerZO + Ako se smrtna kazna zameni kaznom doživotnog, zatvora, da li je u tom slučaju moguć uslovni otpust?
Preovladalo je shyatanje u ovoj radnoj grupi da nema uslovnog. otpusta kod doživotnog zatvora, jer to onda nije doživotni zatvor. To bi značilo da ako jednom čoyeku od 20 godina života iZreknete doživotni Zatvor, ı ako nema uslovnog otpusta, onda vi njemu praktično kažete: dok ne umreš, ti ćeš biti u zatvoru. Francuski filozof i književnik Alber Kami rekao je da izmedu doživot-
nog zatvora i smrine kazne
ne postoji izbor, sa humanističkog aspekta. Izbor je da li
NEHUMANA, ZAR UBIJANJE A NIJE? ": Profesor Lazarević u razgovoru sa
ćete da umrete bez patnje ili
ćete da živile ı da se patite. Ako vi nekome izreknete doživotni zatvor ı kažete mu da on iz njega nikada neće izaći, vi ste mu izbili svaku šansu da se on tamo dobro vlada. Drugo, šta će biti ako taj čovek ubije, npr. upravnika zatvora ili stražara na 1Zdržavanju doživotne kazne. Ništa. On je osuđen na najveću moguću kaznu. Prema tome, što bi se on tamo dobro vladao, on može svašta da radi. To je apsurd.
+ Da li pretnja kaznom uopšte zastrašuje ljude?
Vi ste pokrenuli jedno duboko naučno pitanje. Pristalice smrtne kazne su smatrale da ako neka kazna ima zastrašujući uticaj, to je onda smrtna kazna. Protivnici smrtne kazne kažu da pretnja njom nije zaustavila ubice. U srednjem veku se za džepne krađe izricala smrtna kazna. Izvršenje smrtne kazne bilo je javno u prisustvu
_ na hiljade ljudi. Najveći broj
džepnih krađa je izvršavan upravo za vreme izvršenja smrtne kazne.
Počinioci krivičnih dela ne računaju na kaznu. Oni računaju da neće biti otkriveni, ili da će se naći neki način da im se kazna ublaži. Osnovno je u suzbijanju kriminaliteta politika otkrivanja krivičnih dela. Mi smo u tom pogledu podbacili. Kod nas je tamna brojka kriminaliteta ogromna.
+ Kada se primenjuje ·
pravni institut "u sumnji uvek povoljnije po optuženog"? To je staro načelo "in dubio pro reo". Naročito Je važno pri izricanju teških krivičnih sankcija. Kada je snmrina kazna u pitanju, Inoralo bi se toliko utvrditi ČI-
njenično stanje da ne postoji nikakva sumnja da je to lice izvršilo krivično delo. Zbog toga se primenjuje ı poseban postupak pri izricanju smrtne kazne. Prvo, tu kaznu iZriče Okružni sud, pa se izjašnjava Vrhovni sud Srbije, a u nekim situacijama ponovo odlučuje Vrhovni sud, ı nastoji se da se izbegnu sudske zablude.
• Koja se još rešenja nude kada je u pitanju pooštravanje krivičnih sankcija? Do sada je kazna zatvora bila predvidena u trajanju od 15 dana do 15 godina, a izuzetak je bila kazna do 20 godina. Sada se predlaže da minimalna kazna zatvora bude 30 dana, a maksimalna 20 godina, a za neke slučajeve ı do 25 godina. Mi često imamo u vidu izrečene kazne, a govorimo o propisanim kaznama. Nije problem u propisanoj kazni. Mi po propisanim kaznama spadamo u najstroža krivična zakonodavstva, a po izricanim kaznama imamo blagu kaznenu politiku. I šta mi sada radimo? Dakle, mi ukidamo smrtnu kaznu, na neki način humanizujemo, a povećavamo maksimalne kazne. To Je kontradikcija, ı ja tim primerima hoću da vam pojasnim zašto sam istupio iz stručnopP, tima Savezne vlade. Nisam mogao da se složim sa lim rešenjima.
S pravom se kaže da je istorija krivičnog prava Vvezana za smrtnu kaznu. Najviše se govorilo o tome da li postoji opravdanost Za pOstojanje smrtne kaznč. Zavisi sa kog aspekta to posmatrate. Ako je posmatrate sa aspekta humanosti, ona je krajnje nehumana. Drugi mogući aspekt je ima li država
pravo da nekome oduzme život, kome ga nije dala?
Protivnici smrtne kazne se-
za to zalažu.
+ Da li neko ko je ubio ima pravo da to učini? Ko njemu daje pravo da drugima oduzme Život?
Abolicionisti smatraju da ko god je ubio nekog, imao je neki motiv da to učini. Po mom mišljenju, jedini mogući aspekt o kome treba razmišljati kada je u pitanju smrtna kazna, jeste da hh je ona u funkciji suzbijanja kriminaliteta. Na to pitanje mi nemamo pouzdan odgovor. Mi ne znamo koliko se ljudi uzdržalo da počini krivično delo za koje je propisana smrtna kazna zbog samog njenog postojanja. Taj najvažniji aspekt je krajnje hipotetičan. U nekim društvenim uslovima i u nekim vremenima treba da postoji smrtna kazna, a u nekima ne. Ja lično mislim da mi, imajući u vidu celokupnu društvenu situaciju, posebno ovu kriminalnu, nismo saZreli za ukidanje smrtne kazne. Mi smo 70-tih ı 80O-tih godina imali stanje kriminaliteta na kome su drugi mogli da nam zavide. I tada se razmišljalo o ukidanju smrtne kazne, ali se smatralo da nije još vreme. Sada je to presečeno na jedan krajnje iracionalan način. Sada se ne može govoriti samo Za ili protiv smrtne kazne, nego u kojim uslovima za nju ima opravdanja a u kojima nema. Ja mislim da se to pitanje politizira. Slušao sam advokata koji se izjašnjava protiv smrtne kazne kada brani ubicu, a slušao sam tog IStOp advokata kad zastupa Oštcćenog. On traži da se počiniocu izrekne najteža moguća kazna. Pitanje smrtne kazne
_ ves nemc smrine kezne, ali eko ga ubijete iz melcih ličnih rezloge, kao gredfenine, moglo bi da se izrekne smrtna kazna
je vrlo konipleksno pitanje. Ja potpuno odobravam nekoliko slučajeva kada je izvršena smrtna kazna. Veliki je procenat neizvršenih smrtnih kazni. Ali nije loš taj uticaj na Javnost kada sud izrekne smrtnu kaznu. To je ipak jedna društvena ocena težine zločina. Kod nas su bili izvršeni strašni zločini. Kada predsednik Republike odobri pomilovanje, čak iako ga optuženi nije tražiO, ne može se pristupiti IZVrŠenju smrtne kazne sve dok predsednik Republike ne kaže: "Ovaj nije pomilovan".
+ Da li je ovo pravi momenat za ukidanje smrtne kazne u našoj zemlji?
Ne. Sigurno da ovo nije pravi momenat. Ja sam rekao da to uopšte nije stvar ni pravne javnosti, ni javnog mnenja, već da je to Jedan politički potez i, po mom dubokom uverenju, nijedna zapadna zemlja koja služi kao oličenje humanosti, kao na primer Svajcarska, sa ovakvim stanjem kriminaliteta i u ovakvim društvenim uslovima, u ovom momentu ne bi ukidala smrtnu kaznu. Ja lično smatram da bi u ovoj našoj situaciji trebalo da se propisuje smrtna kazna, pa da bi je čak trebalo i izricati za pojedina krivična dela. Za mene nije nikakav argument protivnika smrtne kazne da izricanje ove kazne nije humano, da je to ubistvo. Nije humano ubiti čoveka, celu porodicu, prema tome. gde je tu logika da na krajnje nehuman, varvarski akt društvo ne može da odgovori pravom merom kao što je smrtna kazna. •