Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

107

послао на Блгаре, за које се онда није ни знало. Значи да су наши преводили из грчких Пролога, па нису њихово вулгарос

· превели са правим значењем његовим (простак,. дивљак, вар-

вар, скит), него именом познате им у доба превођења суседне народности. Са текстом преведен је буквално и датум грчког читања правила, па и синаксара Св. Мартину Турском на дан 12. новембра. А код Грка се могло певање и читање Св. Мартину с 11-ог пренети на 12-ти зато, да се не би крњило правилојако поштованог у њих Св. Великомученика Мине.

У нашој Српској Цркви почела се занемаривати прквена служба Св. Мрати са појавом штампаних богослужбених књига, која је појава, поред материјалних оскудица и других беда после губитка државне самосталности, све више умањавала скупо и заметно преписивање књига. Прво је Божидар Вуковић унео под 11. новембром у Празнични Минеј (он га је назвао СБбор никљ), штампан у Млецима 1536.—1588. године, само службу Св. Стевана Дечанског. Тако се продужило иу доцнијим прештампавањима, паи у преписима и изводима из ове књиге. Овде је почетак замени из родољубивих разлога службе Св. Мартина службом Св. Стевана Дечачског и гуа бљења могућности, да свештеници · свечарима мратиштацимчитају правило њиховом светитељу. Међутим, сам народ одржао је свест о своме патрону и није га, као што смо видели испуштао ни из своје показане славске молитве и благосиљања. сој

Кад јеикакојеу руске богослужбене књиге преведено служење Св. Мартину Милостивом на 12. октобар, могло би се само уз припомоћ онамошњих извора коначно расправити.. Напред је показано, да је и по извесним домаћим, а и са стране донесеним рукописима, Св. Мартин и тамо празнован у новембру месецу, највише 10., 11., 12. и 13. Разлика у овим блиским једно другом датумима могла је доћи и са случајних погрешака приликом преписивања, али пре ће бити услед намерног кратког помицања празновања због каквих других локално јаче истакнутих светитеља или знаменитијих храмова у крају, у коме је рукопис постао, а и због познатог старог двојства у обележавању датума светитељских празника. Већина је бележила по самим данима празновања, али су неки датуме стављали дан пре, с обзиром на то, што црквено правило светитељу отпочиње на вечерњу у очи самог његовог празника.

(О уједначењу црквених богослужбених књига, па ио месецослову и празновању светитеља бавио се у Русији још такозвани Стоглави Сабор из 1551. године. Али је главно: исправљање и уједначавање отпочело од Црквеног Сабора у'