Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

- ______

Готово су све на Кареји и око Кареје, а покуповао их је од управе светогорске још Св. Сава. Свака има своје име или по храму цркве или по наследном занимању њених ћелиота,, или по некој другој особености из далеке старине. Јепна од.

њих зове се Пашарица, по владичкој патарици Св. Саве, коју јој је лично сам поклонио, и која се у ћелији овој као једна од највећих светогорских светиња чува. Главно занимање ове ћелије, од кога она живи, јесте чињење кожа. Садашњи житељи ћелије су Грци. Кад сам их питао: од кад се њихова ћелија бави овим занатом, одговорили су ми. још од Св, Саве. Овде су се, веле, по његовом одређењу штавиле и даље израбивале (чиниле) коже за обућу хилендараца. - |

Треба споменути и то, да је Хилендар стално имао у Пироту метох свој, који је био један од најактивнијих, као и то, да је од свију наших крајева Пирот и пиротски округ у опште најживље везе с Хилендаром одржавао!) и у времену, кад су га остали Срби заборавили били. И данас су пироћанци

најревноснији посетиоци и приложници Хилендара и Св. Горе

"у опште. Онда није тешко угледати везу између кожарске

занатлијске славе у Пироту и занимања ћелије Патарице; Хилендара и утицаја његових представника у бившем пиротском метоху и између побуда за слављење Св. Саве и као заштитника овог заната. -

Опанчари по целој Србији славе Св. Саву, као свог еснафског патрона, али нисам могао ништа ближе о њиховој

слави разабрати. Међутим, код њих ће бити интересантних

казивања, која ће боље објаснити и табачно слављење Св. Саве.

Може бити, да се и за коју другу домаћу радиност везује гме Св. Саве, а све што се о томе зна и чује треба записати, ма колико то изгледало просто и чинило се на први поглед да није важно. Тако исто треба испитивати и записати и друга еснафска слављења наших светитеља. Н. пр. у Прилепу, по казивању пок. Панте Ацевића, бившег пароха прилепског, абаџије (они што сукно прерађују) и чохације (израђују турско одело од чохе, гајтаном и срмом везано) славе Св. Наума Охридског. Треба испитати славе ли од старине; од како су се издвојили у два заната — славе ли засебно или заједнички; како славе, шта казују о своме патрону, како објашњавају повод да баш Св. Наума њихов занат сматра за свог заштитника; знају ли, да још гдегод ови 8анати Св. Наума славег =

') Још пре ослобођења у онамошњем Темском манастиру налазила се икона ктитора хилендарских, Св. Саве и (Св. Симеона (Мита Ранић — Из Нове Србије, Отаџбина за 1880. г., књ. М, стр. 604).