Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

08

Злашарски шли кујунишјеки занат у већини места слави _ као свог патрона Св. Константина и Јелену (21-У по старом). __Међутим, у Софији, у Бугарској, узели су били "златари за _ свог патрона Св. Ђорђа Кратовца, Новог или Софијског, како се по месту мучења још назива. Изабрали су га као свог _ патрона зато, што је до мученичке смрти и сам он златарски занат обављао. О томе је написано ово. — „Еснаф златарски у Софији, поштујући успомену на Св. Ђорђа, установио је у оно време (т.ј. одмах после његовог мучеништва), да празнује 11. фебруара, као еснафски празник, и изабрао је Св. Ђорђа Новог или Софијског за свог еснафског патрона. После неколико месеци свете мошти су биле ископане из гроба, положене у ковчег и унесене у пркву. То је било 26. маја и отада је остало, да му се поштује успомена два пута: [. фебруара, када је пострадао, и 96. маја, када су му пренесене биле св. мошти. Кујунџијски еснаф је светковао оба ова дана, али је еснафски празник премештен од 11. фебру- · ара на 26. мај, када му је установљена и служба. Тако је остало и до данас: 11. фебруара се скупља еснаф и записује - имена, а 26. маја празнује „„и си служи““ (т.ј. слави еснафску славу). — Предање, очувано у еснафу кујунџијском, тврди да је златарски наковањ, на коме је Св. Ђорђе куцао и ковао своје сребро и своје злато, постојао до најновијег времена, до пред Кримски рат, а после је исчезао из руку једног од мајстора“... „Причају стари златари, да је било писаног житија, које се читало увек, кад су славили („„когато си служили““), али, куда се дело данас то житије, није с= могло открити“. Ове податке добио је био објављач њихов од ондашњег софијског кујунџијског устабаше Настаса Штеријевог.)

Пријатност од овог саопштења помућује то, што у једном новом напису, „Занаатчииски празници“, видимо да сада у Софији златари не празнују више Св. Ђорђа Кратовца, као свога занатског патрона, него Св. Спиридона (12./25. децембра). Интересантно би било разабрати о узроку ове смене, као и то — да ли је Св. Ђорђе Кратовац златарски заштитник у другом ком месту у његовој постојбини, н. пр. у Кратову, Ћустендилу или у Штипу, где се занат овај добро одржаог

Казивали су ми, да у Вршцу занати коларски и ковачки заједнички славе као своје еснафске патроне Св. Кирила и

') Религиозни -разкази, прђводна черковна библиотека, нарежда и издава дружината „Евтимин патриархђ Тљрнавскић,“ подљ редакциата на Д. Мариновљ, Софин 1896. г., стр. 130., 181. -

а) Христилнско календарче за 1996. г. издание на Свеаценич. Братешва, Софил, стр, 17. -