Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

34

Лопаћани, слави Св. Саву, и тако је, вели, било до пре неколико година. Али, пошто су у последње време Васојевићи измешани са другим племенима, то је горњи разлог престао, и они опет договорно учине, да сви славе Св. Аранђела. Преслужба им је била Св. Александар Невски.) Та промена може бити важи за оне, који су остали на дому, али пресељеници у крајеве, у којима се слава никад није мењала и не мења, јер је мање било нужде за то, продужили су славити Св. Саву. Тако сеи у опису Васојевића, који су били до. 1919. г. под Турском, каже, да у Доњој Ржаници 9 племена славе Св. Аранђела и прислужник им је Св. Александар Невски, а осталих 11 имају друге славе, не Св. Аранђела и не прислужују Св. Александра, јер су досљедници.) Међутим, Чукић, који се из Доње Ржанице пре четрдесет година преселио у Мељене, у Боки Которској, слави Св. Саву, као једино крсно име своје“). Тако исто и Беровићи (Варагићи) у селу Кривачи, у Драгачеву, чији се чукундед пре 180 година доселио од реке Лима, славе Св. Саву. Како су Васојевићи у великом броју мигрирали у Стари Влах, нарочито око Сјенице, па се отуда спуштали у доцнију Србију, то ће и сви сјенички светосавци (Тубићи и многи други) и пресељеници отуда бити пореклом Васојевићи, па по томе и остали данашњи дра. гачевски светосавци: Видојевиће у Тијању, досељени из Дренова, близу Пријепоља“); Јовичићи у Вучковици и Бијелом Ка„мену, досељени (1840. г.) из Тисовице, код Сјенице"). Тога су порекла свакојако сада у Лепеници: 3 куће Радосављевића свето. саваца у Лукањама, досељени из Пећи, односно више Пећ, из Бсрана, 5 кућа Радоњића у Рогојевцу, досељених из Сјенице“), као и у Јасеници, у селу Загорици, Матровићи, досељени из Радобуђе, у Округу Ужичком, али старином „из Вранеша, код Белог Поља“'). Тако исто и Петровићи — Чајовићи, у селу „Лађевцима, у Ср. Љубћском, Окр. Рудничком, пореклом „из Вранеша, од Сјенице,“ славе Св. Саву“).

1) Поп Богдан Лалевић и Иван Протић — Васојевићи у Прногорској Граници, 6. Е. 3., књ. УМ, Београд 1903., стр. 562.

з) исти, С.'Е. 3. књ. МЈ Београд 1905., стр. 207.

з) Поп Сава Накићеновић. Бока, 6. Е. 3. књ. ХХ, стр. 501.

4) Јован Ердељановић, Доње Драгачево, 6. Е. 3. књ. ТУ, Београд 1902., стр. 180.

5) Подаци узети из Косте Јовановића, Горње Драгачево, 6. Е.3., књ. У], Београц 1908. г., стр. 386., 389. и 398. -

в) Тодор Радивојевић, еденица, 6. Е. 3. књ. ХМ, Београд 1923. т., стр. 260 и 263. ј

т) Боривоје М. Дробњаковвћ, Јасеница, 6. Е. 3. књ. ХХУ, Београд 1923. г., стр. 308.

5) Радомир М. Илић, — О љубикским селима, 6. Е. 3. књ. У, Београд, 19183., стр. 46. о