Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

У Раковици, у «Сарајевском Пољу, славе Св. Саву Миле-тићи, којих на тој страни има и у Зимнику и Заборју, а пореклом су Дрекаловићи, у Црној Гори.) -

Али је Херцеговина међу свима нашим западним земљама најбогатија и у домаћим слављењима нашег првог просвети“ "теља, богатија од Васојевића и од других западних племена српских. У једном казивању о зимњим славама у Херцеговини, свакајако с обзиром на број свечар, Св. Сава се ставља на греће место, после Митровдана и Јовањдана. 9 Понаособ, "тамо нпр. славе Св. Саву: браство Дутина у Убоском, 1 леђевдима и Поцрњи, (муслимани њиховог браства зову се Џунозе и интересантно би било распитати: знају ли они за дан Св. Саве и раде ли онда); Ђорђевићи у Радешинама, дошли из Зукића (Коњички Срез). За саму Пиву немамо података, али је она с Дробњацима, међу које често и њу увршћују, главна западна база светосаваца. Тако, свих 80 кућа, једне породице, а четири братства у Самобору (Гацко), као и њихови рођаци Стијепчевићи у Ашовцу, славе Св. Саву. а пореклом су из Пиве. „При испитивању села, вели пок. Дедијер, нашао сам у Херцеговини више породица, које славе Св. Саву, и све веле да су из Гацка, У Сарајеву славе две породице Светог Саву: Деспићи и Јевтановићи, први из Гацка, други из Пиве. ') | -

Отуда се Св. Сава, као крсно име, исељавањем становништва спустио и у друга места Босне, а преко ње, или непосредно из Херцеговине, и у даље српске крајеве, те, и ако у Босни православни део српског народа највише слави Св.

Николу, Св. Јована и Св. Ђурђа, неки славе и Св. Саву.)

На име, у Сарајевском Пољу славе Св. Саву: Маловићи у селу Иванићима, досељени из Херцеговине, из Шивоља, у Загорју; Видићиу Кобиљу Долу, досељени из Самобора (Гацко); тако и локални мигранти: Панџе у Рељеву и Забрђу, Рашевићи у Кошевима, Мркојевићима у Кобиљем Долу.“)

У Србији славе Св. Саву потомци пресељеника из Херцеговине и из Васојевића: Абазовићи, у Лаљусима, у Ваљев-

ској Тамнави, пореклом из Дробљака, па, може бити да је

1) Поп Стјепо и Владимир Трифковићи, Сарајевско Поље, ОР. 35 књ. Х!, Београд !908., стр. 208 и 214. Е 52 Луна Грђић — Бјелокосић, И3 народа и о народу, књ. !., Мостар, стр. 82. 5 ;

8) Д-р Јевто Дедијер, Херцеговина, (6. Е. 3, књ. ХИ, Београд, 1909. ",, стр. 128, 188., 189., 294. 304 , 878. -

г) Богољуб Петрановић, Обинаји Српског Народа у Босни, Гласник Српско Учен. Друштва, књ. 30., Београд 1871., стр. 318.

5) Поп Стјепо и Владинир Трифковићи, Сарајевско Поље, 6. Е. 3., жњ, Х, стр. 116. 122.

пе