Timočka buna 1883. godine

108

и неће их нико осуђивати игонити што мисле овако или онако. Неће потећи мед и млеко, али ће лична имовна сигурност царовати; неће се расипати државно добро немилице; о народном, среском и општинском газдовању бранупе се цео народ; знаће да је закон коме се мора покоравати донесен по вољи већине народа; порезу, прирезе и разне зајмове даваће радије јер зна да је већина народа дала свој глас за такве издатке,

Најјачи разлози, које износе противници самоуправе и изборног начела, махом не могу да издрже никакву критику. Говоре како ће при изборном начелу народ свагда тражити да му чиновници суде по атару а не по правди и закону. Кад ово говоре чини ми се да мало мисле о томе шта говоре. Пре свега треба да знају да ћуд појединаца никад није у стању да опањка пред целим народом доброга, савеснога чиновника. Судац суди, иследник ислеђује и свагда су у тим споровима заинтересоване најмање две личности: једна од њих добија, друга губи; С тога ће и чиновници имати на својој страни онолико присталица колико и противника. Створи ли се пак у већине народа мњење да извесни чиновник врши несавесно своју дужност, право је да такав чиновник не остане у томе срезу, где је праведно или неправедно заслужио такав глас. Кад каквом чиновнику изјави неповерење цела скупштина или већина среза, у том за цело има више јемства да је такав чиновник несавестан него ли кад га министар отера. У данашњој државној организацији видимо на против, да се држе у служби и унапређују они чиновници који војују против народа и који су крајње неспособни, а способни и савесни гањају се немилице. Тога неће бити у државној организацији основаној на челу самоуправе и изборног права. Народ уме да поштује и чува добра чиновника а рђави му и не требају.

Верујем да се изборно начело и начело самоуправе среза и општине не допада скоро ни једном полициском чиновнику, јер та класа чиновника неће моћи да вршља народу трње над главом у новој држазној организацији као што то сада чини; не допада се ни оним чиновнчцима других струка, које је досадањи бирократски систем одвојио од народа и улио им неку врсту мржње према народу, али чиновник који је до сад радио државне послове презајући само од своје савести, тај се чиновник само радовати може изборном начелу и самоуправи, јер његов мозак добија нов полет мисли, ново земљиште на коме се изискује радња његова мозга, прамена његовога знања, изазивање на непрекидан рад. Такви чиновници добијају нов значај у новој државној организацији, они нису више само чивије државног механизма него и покретачи; њима се стварају нове прилике за користан, самосталан рад.

После свега овога да кажем неколико речи својим друговима. Другови! Уређење среза и општине па и саме државе на основу начела самоуправе и изборнога права то је наша до-