Timočka buna 1883. godine

104

маћа ствар. Разрађујмо то питање колико више можемо, не зазирући од наших политичких противника. Мислимо о њему, много мислимо, јер оно се мора остварити. Ми треба да смо на чисто са њиме, пазимо да нас не затече неспремне извођење тога питања.

Ето, тако су оснивачи мислили о самоуправи и о изборном начелу, на коме се она засновала.

Унутавње стање пре скупштинских избора септемора 1883 године.

Док је радикална странка изводила и учвршћавала своју партиску организацију, дотле се напредњачка странка трошила, и то нагло.

Иако је напредњачка двогласачка Скупштина изгласала многе финансијске законе за покриће нових државних издатака и повећала старе, ипак се државни годишњи прорачун свршавао све већим дефицитом. Влада напредњачка са својом двогласачком скупштином доносила је нове законе за појачање државних прихода, али није имала потребног ауторитета да их примењује и извршује. Расходи су се увећавали на рачун нових финансијских закона, али су приходи од њих били само на хартији. Расклиматана кола државних финансија тонула су све дубље у глиб.

Унутрашња политика била је немоћна да одржава ред и сигурност у земљи тад постојећим полицијским чиновницима. Стога се прибегло једној новој установи: стварају се чувари јавне безбедности, које Пера Тодоровић назва „Семени“. Ова крилатица разнесе се по целој земљи, н напредњачку владу наззаше: влада сејменска. Ова установа још се не беше ни учврстила у земљи а већ се беше дискредитовала. Ови сејмени подсећали су на турска времена. Сејмени су били регрутовани из последњег талога друштвеног, која је мајка сина изгубила, нека га тражи међу сејменима, наћи ће га у њиховим редовима. Орган радикалне странке, „Самоуправа“ пратила је сваки сејменски подвиг. Унутарња политика Милутина Гарашанина била је мета нападања Пере Тодоровића.

Тек што је Мил. Гарашанин спремио материјал за израду законског пројекта о унутарњој административној подели земље на „области“, а Пера те Гарашанинове области назва „кајмакамије“. И Пера је то питање кљуцкао у „Самоуправи“ дотле, док и сам Гарашанин није дигао руке од тога свога пројекта, којим је хтео усрећити земљу. Гарашанин је је смерао поделити земљу на онолико области, жупанија, на