Topola

Бошњацима. (Пева се на арију : „Суеге be, ro’zsam, gyere be !“) Од'те децо амо , Овде тече мед, (Мн смо исисани, Сад је на вас ред) Ано сте уморни, Станте уз дувар, Ми ћемо вас подупрет’ То је наша ствар. Је ли вам што тешко Mienk lesz а gond, Ми ћемо вам скинут с деђа Сваки тежак фонд. Јесте л гладни, ево Имамо паприка, Оћете л дувана , Ево вам трафнка! Хоћете л новаца, Ево вам папира! Раните ли свпње, Пуна ј’ вексла жира. Хоћете ли посла Козма ће вам дати Немате л квартира Профус ће вас звати! Јесте л ратоборни, Јајд’те у Хонвиде, Већ вас каплар виче: Оуеге fatiu ide! Хоћете л званија Tessek kompetalni! Требате ли школа Ево комунални! Слободне су овде П ноћи и дани, Воља вам је плакат! Нико вам не брани! Јесте л жељни суда, Јесте л жељни нравде, Све то иде брзо Та Милетић знаде! Он нека вам сведочи Да вас не варамо, Ид’те у фортуну, Питајте га само. —а. —

Шта је паспрало пештанском ђаку. Красан је момчпћ тај Милан Стазић, друге године правник. Иначе солидан да му пара тражиш. Али кад пошгје напрстак вина, онда му не ваља посао, онда се сасвим измени, онда се пробуди у њему некн „хирошаг“. То је и сам знао, зато се чувао вина.

Али ономад ипак се заборавио у веселон друштву и већ је скоро поноћи било кад је звиждукајући батргао кући. Случај тако хтеде, да је баш и његов професор X— р у то исто време из позоришта се враћао, и ва улици опази опет весела Милана, па хтеде да се њиме мало нашали. Пак ће га запитати. Од куд тако, аиице, и куда? Браца Миланове очи нису биле у томе стању да би могле познати свога нрофесора. И он се нашао увређен, што га непознат човек на улиди per amice ословљава. Зато се продере на професора: А ко сте ви, бога вам! Професор се насмеши па му одговори: Ја сам Милан Стазић, друте године јуриста. То рече, па својим путем оде. Милану Стазићу од чуда мал не испаде цигара нз зуба. Да ко сам онда ја, наопако ми звонило! изусти полугласно. И та га је загонетка мучила све до ране зоре. (0.)

Г, М. МосковиГу. Фабриканту ратила у Буда-пешти (Кошак јагњеће улице). Читасмо у неком броју „Хона“ де оглашујете ваша ратпла. Али sa име бога, поштованп господару, кад већ оглашујете ратила, тто седпте у јагњећој улпцн? пли вад сте већ у јагњећој улицп, што оглашујете ратнла? Или кад се већ зовете Московић, што нађосте баш у Будаиештп да продајете ратила? плп кад већ морате у Будапештн продаватп ратп л а, што се зовете баш Мос ковић? Зар не знате да су се већ п много невпнпја презпмена мађаризирала ? Нас неколпко потппсанпх заверплпсмо се, да пз политичкпх новпна нећемо чптатп нпшта друго до само огласе, па ето већ нп ту нпсмо спгурнп. И ту морамо да наплазпмо на таке стварп, које буде у човеку разне полптичке комбпнације. Даклем не огорчавајте нам нашу лектпру, и поправпте то ма којпм начпном. Неколико мирољубивих грађана.

»Пр е д з 0 ру“ i. Пред зору је мрачно, Ни „роман“ не сјаји, А ја тражим писца Који нме таји. Ал ма да је мрачно, Ма да с’ писац крије, Толико се јасно види Да Тургењев није. П. Критичар. Шта си xieo, аукторе, С презименом оним? Ауктор. Па зап није „Бранковић“ Прави ПСЕ УДОшш! Ш. „Пред зору се мрзне“ Ко порећи сме! Јест мрзне се в о да, (Ал спиритус не!) в —р-

ИЛУСТРОВАНА PATHA КРОНИКА. СВЕСКА УП.