Topola

155

одной стороны пророки всегда говорятъ о Сьшії какъ явиться, съ другой стороны СЛОВО НИГДІЗ въ писаній не называется Сыномъ и наконецъ ев. Iоаннъ въ противоположность существующему теперь Сыну говорити о слові, что оно было . Уже было доказано, что исхожденіе слова совпадаетъ съ началомъ міра, потому что прежде —если только можетъ быть річь объ этомъ прежде —' именно прежде изреченія и самооткровенія Бога нельзя мыслить о логосі или слові; существо самаго выражбшя —логосъ не позволяетъ соединять съ нимъ какое либо имманентное нонятіе въ божественномъ разумі ( 1 ). Если бы міри были созданъ какъ либо иначе, то быть можетъ мы не знали бы ни о слові, ни о духі, ибо эта тройственность проявленій не есть что либо связанное съ существомъ Божіимь и слідовательно абсолютно необходимое, но -лишь нічто соотвітствующее свойствами рази созданнаго міра, нічто существующее для этого міра по благоволенію Божінь Въ иначе начертанномъ мірі быть можетъ необходима была бы вмісто троицы четверица проявленій и конечно уже философы не преминули бы ті четыре нроявленія принять и объяснить за четыре различные предмета ( 2 ). Не понимая значенія вічности у евре-

(*) Ex supra dictis libro II est satis notum, quod egressus Verbi est ab initie mundi; nam antea, si antea dici possit, non potuit dici logos, quod est dicendi ratio, et contra vocabuli naturam est dicere, quod inferiorem ad intra in intellectu noticiam significasset. Ibid. л. 80. (*') Et si fuisset alius mundus, forte nec de sermone, nec de spiritu fuisset mentio Sed potuisset Deus novis dispositionibus uti; nam haec Verbi dispositio est mundi oeconomia,—lpsi dicunt Ires illas res etiam invito Deo manere debuisse; dicunt enim, quod lioc est de necessitate naturae, quibus Tertultianus aperte contradicit. Si Deus alios mundos oreasset, potuisset loco sermonis, Spiritus et rationis nostrae, riovas créatures, cum aliis potentiis a nostris penitus diversis formare et secundum earum exigenlias in seipsos dispositionibus uti, et tune dixissent allius saeculi philosophi, quod illae disposiliones essent res distinctae et sic quilibet mundus in sua nova Trinitate novas res pro Deo coleret et aliqui haberent Trinitalem, alii quaternitatem, si Deus aliquando quatuor dispositionibus uteretur, et islo modo pro numéro muudorum multiplicarentur tui Dei luda. Ibid.