Topola

472

КЊИЖЕВНОСТ

М. Је 1а Кlуе репзе дие 1а Је 1а Iагшеге е!есl;гl- езl; ип рТпошепе апаlо§-ие а 1а ргобисИоп Јез опбез зоиогез , с’ез!-а сИге ип рћепотепе тесапЈдие ргоуепап! сГипе зиссеззјоп Ј'lтриlзшпз Iзосћгопез, ехегсеез раг Iез зиссеззјуез зиг 1а со-Iоппе гагебее. То значи: Прручавајућн елекгринску светлост што је даје РумкорФов апарат, Ке је опазио, да ако се у електринском јајету тек онда празнина начини , ао што је у њ пара од терпентинске есенције, метил алкохола ит. д. уведен а, у њему се изглед светлости сасвим променн. Ке сматра ово кретање као оптичну обману ослањајућп се на то, што зоне бнвају веома чисте и непокретне, ако се нихање чекиАа буде најлак руком ароизводило. Дела-Рив мислн, да је стратпФпкација електринске светлостп појав налик на постајање звучннх таласа, т. ј. појав механичнп, који долази од низ а изохроних иотреса, изазваних низом електринских обарања, у стубу разређена ?аса. Ето тако са свим рђаво преведенпх стварп могло 6и се још сплество навестп, али да не бп овим отишли у недогледну опширност узећемо да се само још неке важннје стварп прибележе, као што је ово, што сада настаје. Тако преводилац говорећи о „просторности* вели, дајето особина по којој тело мора да заузме некн простор, док у самој стварн аутор говори о огранпченој просторпји , дакле не о o некој“ јер то некп може значнтп п безграничну просторнју, а Физпка са безграничном просторијом сасвпм нпшта нема, као што су јој и безграничпа тела сасвим непозната. Ако је нгде нужна прецпзност , то је она у овој науцп преко нужна н веома потребна. Прелазећи на де.впвост материје, нреводилац 'спомиње мпкроскопске животиње као доказ необичне дељивостп материје, докле у Гано-у о томе нп спомена нема , па завршујућн тај чланак вели : „на тај начпн дељпвост тела прелазп пзван граница микроскопа. Постојанство хемијске проиорције дозвољава нам , да закључпмоЈ, да пма гцанице дељпвостп®... Алп на жалост , не само в иостојанство хемијске пропорције“ него и оно „на тај начпн“ у стању је само једно да нас убеди, а то је, да преводплац на том месту нити је аутора разумео, нитп умео сам што о дељнвостп да каже. Олисујући апарат за доказ обичне шупљикавостн преводплац велп, да је дно цеви, кроз које жпва продире, од дрвета сшге бе ћибlе у њега сначц дрво. Исто тако при говору о шупљикавости ма -