Topola

473

КЊИЖЕВНОСТ

тала н огледу Фијорентискик академичара са сребршш шупљим ђулетом, у њега реШе зрћеге сl'аг§епl; сгеазе значи: „златан суд“l А о ваздуху што у мехурима из воде излеће , кад се у њу које стално тело загњури, преводц Iац вели, да је тај ваздух пре тога био у шупљикама тога тела. Но ако бп ово могло у нстинп бити , онда би барометарска празшша и ваздушни шмрк по себн немогућни били. Алн по што ово не стојн, зар нас онда резоновање нашег Физичара не подсећа на оног алхемнчара, којн мншљаше да је проиашао течносг, којом се све на свету раствара, а овамо на пптање о суду у којем течност држн, у забуну дошао ! У осталом поменутог правила у аутора нема и преводнлац га је по својој памети уметуо. У своме говору о „тренутним 11 н )) непрекндннм с ‘ силама аутор је нашао за нужно да напомене, да то нису две врсте сила, но само два начина дејствовања спла, преводилац је пак нашао за добро да ту напомену изостави, као што је и са доста других напомепа то исто учинио. Прелазећи на однос између механичког рада и живе силе аутор најпре објашњује значење колпчине покрета за јединнцу времена, на онда наставља: Према томе, узевшп за једпницу силе, као што горе вндесмо , ону силу , која саопштава јединици масе јединицу брзине за јединицу времепа имамо Р = ' Алп брзина мобила V прелазећн од нуле до V има средњу брзину —Преводидац пак ово преводи овако : „За тим (меото на основи тој или према томе, Реценз) узмимо за једнницу силе..,. а „Но ако брзина тела, које се креће, расте од нуле до V...® Као да брзина мобпла у том случају може и друкчије расти него од нуле до V ! Говорећи даље о гравитацији аутор пам прича : Од времена Њутна прешло је у навику узиматп гравитацију као особину неоделиту од материје. Преводилац нам пак ове врсте овако преводи: „Од Њутнових огледа њега јјамачно појав гравитације ? Реценз.) сматрају као својство неодељиво од материје...“! Какви ли су то Њутнови огледи о гравнтацпји ? ! 0 привлачеп.у обриуто квадрату даљипе преводилац овако прича : „Ако молекили пеке материјалне кугле привлаче у размери обрнутој квадрату даљине, ма какву другу молекилу (мало час му је молекил био мушког рода, Рецепз), која стоји изван привлачице кугле, то, као што се у теорпјској мехапици доказује, резултат свију