Topola

478

НЗ ПОЗОРИШТА

Ђноверног владара, који га штеди, Јер га се боји и који би га немилице жртвовао , да може каквим ч\дам , као што се лудо нада, .да му се здравље и снага повратп. Ах, издајццо, само да ми једиом будеш излпшан! Осај узвнк иде из дубнне душе ове крунисане наказе. Али и Коатијо познаје свог болесннка: Он би био моЈ тпран, да нисам Ја његов. Боже мој, и мени још неко завндн!... Ја морам сести на подножје краљевске ложннце Кад грозиичаво неспаване костур му тресе; Ја морам слу шатн гнусно ласкање Кад страхуЈе, да му сан злочин не издаје; Ја морам спосити срам, кад ме гњеван од себе тера; Ја морам без душе прнтећи, кад му што позледп; Ја, н вечито Ја, на устима сам његовим Кад му осветничка грижа кревет премеће,.. За то му страхом враћам, нанету ми досаду.... Доиста диван пасаж! Омпшљен, гфецпзан п прпродно узбуђен, изгледа доиста, да га Је пре написао Волтер под дпктпрањем Монтења, него модерни какав песнпк. Пред нашим очима Коатије није више само лекар, него и речити философ н дубоки иозиавалац човечијег ср!;а. Мисија Немурова, прерушеног у гроФа Ретела, изгледа у Првом погледу доста невероватна. Јер смелост, да се завара о.шчена подозривост Лудвика XI изгледа врло неумешна и тако рећи напвна. Вратоломна дрскост младога Немура да се још Једино оправдатп Фанатизмом освете. Јер син, који џелату свога оца иа сусрет излази, мало разбира за своЈу главу. Исповест уЈудвпка XI без сумње, једиа је од најужаснпјпх сцена модерне драме. Краљ, ово страшило своје околине, осећајући па Један да га хладни самртнп зној пробиЈа и да му се дах гасп, тражн заштпте у пустињпка, коЈп га светуЈе да исговеди своЈа недела. Он, коЈп се у подлом страховању и крвожедној навпцп колеба да помилује стотинама иевиних жртава свога боздушја, коЈи у сужанству трЈну у казаматнма његовог дворца, он моли п преклиње, да се другп на њега смилују 1 II та иесрећа, молећн за милсст, зна да Је краљ, и не пада на колена пред својим судијом. Тек г.ад са бледпх п увенулих његових усана самртничким сиктањем нзлеће исповест, да Је он отровао брата, арелеће иреко пустињикових чела божанствепи гњев: Доле, оборп то краљевско чело, У ништавнло се врати, величанство пролазно, Пред мојим очпма, ти ниси краљ, злочннац си ти, На колена, братоубицо!... Поражен силом вере и врлпна, Лудвпк клоне, и на коленима наставља ужасну нсповест своЈих безакоња. Прпзнајућп безброј својих. жртава на вешалима, у таласима морским п у бунарпма, дрхћућим