Topola

489

ПOС.IЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

у овај број округ „састављен из Јадра и Рађевине.“ А како села М. Зворник и Сакар леже у Рађевинп, нраво Србије беше јасно осведочено без потребе даљих доказа. У овоме смислу ја предам Порти и ноту Ј8 Дек. 1862. заједно са копијом карте од 1831. пошто турскп мпнистар тврђаше , да се она не може да нађе у Портиној архпви. Карта имађаше три комада, од којих Iедан представ.ваше општи положај земље, а два друга назначаваху њене погранпчне тачке тако , да је ишчезавала свака неизвесност о законитостн српске тражбпне. Уз ову рекламацпју будемо сад прпнуђени да подпгнемо још једну. Према турској тврдпњп Адакалу, што лежп на острву у средини Дунава, налажаше се на српској обалп кастел један, којп изгледаше као негдашња стамбол-капија у Београду, и онако исто, као и ова, затвараше пролазак путницима . а над кастелом беше на брегу озидана кула, у којој вазда стајаше турска стража. Ово утврђење , постањем аустрпјско, познато је и под пменом ЕНзавеГћђог!.. Кад је генерал Хајстер 1 689 г. бранио Оршаву од Турака, он је на острву подигао опкоп са палисадима колико да брани саму Оршаву, толико и Дунавом да влада. А г. 1736. генерал Хамилтон назпда на српској обали два бастиона под именом ЕИзавеЈћзсћап2бп, и уз њих куле . те се све прозове ЕИеавеИМог!; , а доцније ЕИзаћеШћпгт, Кастел овај, као што га ми звасмо, пмађаше значења за јавни саобраћај Србије, јер лежећп између Дунава и десног високог брега, владаше он потпуно саобраћајем п на водп и на суву. Пошто Је пак протокол од дуу— 1862. све утврђене тачке отоманске у СрбпЈп свео на четирн тврдпње: Београд, Шабац , Смедерево и Фетислам, то кастел, као пета утврђена тачка не могаше правно даље ни опстати. Са тога смо и захтевалп, да се он поруши. 5. Марта 1863. г. пзЈавп ми отомански мпнпстар, да