Topola

490

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

ће Порта кн. Михаилу учпнпти писмено своје примедбе о М. Зворнпку ; а што се тиче кастела, Алп-паша одбије отворено наш захтев под изговором , да је то саставни део царскога града Адакала. Протоколом конФеренције Канлпшке одређени рок за пзлазак Мусломана, настањенпх нзвап градова, пстекао је бпо још У lв Јануара (1863). Мп улажасмо већ у месец Јул, и у пркос свима поновљеним корацима, које сам чинпо , пптање се нпје ни помпцало , а царски комесар Алп-беј седео је мирно у граду београдском, очекујући упутства. Осам месеца протекло је у -објашњавању иптања: да ли се спорнп крај налази у Србпјп плп у Боснп, а кад се та тачка довољно осветлпла , подигоше се друге сумње. Пошто спорна села нпсу нпгде поменута у протоколу конФеренције Канлпшке, то она, говораху Турцн, не могу ни у пптање доћи. Додаваше се такође , да М. Зворник влада велпкпм Зворником , па да је Порта и стратегпјскпм обзирпма спречена , да задовоњи тражбину српску. После оваквог устезања Портиног настала је потреба да се обратимо на велпке силе, као на спле п гарантне и потписнпце Канлпшког уговора. И ма да сам међутим држао њпхове представнике у току стварп, поднесем им 19 Јуна 1863. и мемоар један , у коме разложпм стање питања. Обарајућп Портине разлоге, ја сам наводио, да је тежина питања у томе : је ли М. Зворник на територији кнежевпне, па чим је то најјаснијпм начпном осведочено, право се Србпје не сме даље споритп, у толико мање, што овај крај није ни град, ни какво утврђење, но проста долпна, која обухвата два села, коме су становнпци Мусломани. Пошто је пак одлазак Мусломана настањенпх у Србпји и изван градова,“ предвпђен још хатпшерифима од 1830. и 1833. смемо ли вероватп, да је прошлогодишња конФеренцпја могла и.матп намеру, да