Topola

491

ПOС.IЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

стеснп Србпји једно право. које је она стекла бнла пре 30 и впше годпна, и које јој је п уговор парискп подјемчио? Далеко од тога, да мислн на какво стешњаваље, конФеренција потврђује и регулпше кнежевпнп старе тековпне. Њен протокол сводп изриком опстанак Мусломана у Србпјп на четпри града, које именује; у члану VIII. он препоручује парском комесару да расправи са Србијом пдругапитања (( која су иређе итчекивалп на решење ,” па шта више, протокол потчпњава српским законима и саме путнике Мусломане , који бн , својим послом , ишли по унутрашњосги кнежевпне. Представнпцп гарантнпх спла брпжљиво су проучавалп спор, али нн један од њих није нам могао у помоћ прнтећп. Силе су бпле задовољне, што су једном могле пзпћп пз оних дугих препирака . које су пмзле у конФеренцији држаној поводом бомбардања Београда у Канлпџи ; улазитп сад снова у наше спорове с Портом нису оне ни мало показивале склоностп у толико мање, штосу тада владале оне запете и тешке прплнке, које смо напред нацртали (у другом чланку). После честих усмених опомена . које сам на Порти понављао, учинимо преко лета 1864 године нов писмени корак. 25 Јула управи Гарашанин на мене акат, у коме, понављајући нашу већ познату аргументацију, тужи се, зашто комесар Портин није пристао да испразнп М. Зворнпк још 1862., кад су раскопани градпћи Ужице и Соко. Кад помислим, вели он, да се питање провлачи 30 годпна, без обзира на очевидност нашега права, мени је тешко да разумем шта значи чл. XII. протокола, где се каже : и да ће Срби наћи в. Пор>ту свакад склону , да прими у духу ир)авичности и благовољења иотраживања, која би јој они имали да иредставе, и да ће она на иста одговарати у могуће најкраћем року. п Нота Гарашпнова понавља и нашу рекламацију о кастелу на основу разлога, које већ познајемо , обарајућп нарочито